Glazgov ovaj put nije bio srećan za Srbe: Dobri rezultati koji ’’zahvaljujući pehovima’’ nisu postali i u vrhunski

Završeno je 19. dvoransko Svetsko prvenstvo u Glazgovu na kojem je učestvovalo 4 srpska predstavnika koji su uz malo sreće mogli da dođu do odličnih rezultata i medalja.

Za razliku od 2019. kada je Glazgov bio domaćin dvoranskog prvenstva Evrope kada su zlato osvojili Ivana Španović i bronzu Strahinja Jovančević (oboje u dalju), Emirejts dvorana ovog puta nije bila srećna za Srbe.

Nova pravila nisu dozvolila Elzanu Babiću da trči finale na 1500 metara. Iako je imao 8. rezultat kvalifikacija, zbog pravila da više nema plasmana na osnovu vremena već samo plasmana, on se nije kvalifikovao za finale.

Nije imao sreće jer se našao u najjačoj grupi u kojoj je zauzeo 4. mesto, a samo prvo troje iz četiri grupe je moglo dalje. Čak 6 trkača sa slabijim vremenom od Elzana je trčalo još jednu trku, a plasman u finale predstavljalo bi veliki uspeh za našeg atletičara.

Za Milicu Emini cilj je bio napad na polufinale, za koje je bilo potrebno da se obori državni rekord od 8,11 sekundi, jer je poslednji rezultat bio 8,10. Milica je bila u fantastičnoj formi, nedelju dana pred Glazgova trčala je 8,13 i sve je nagoveštavala do bi mogla da nadmaši ovogodišnji rekord Anje Lukić.

Međutim samo koji dan pre šampionata pojavila se povreda, koja uprkos svim naporima nje i stručnog lekarskog tima reprezentacije, nije uspela da se sanira do kraja. Zbog toga je Milica imala problem sa odraznom nogom zbog čega nije mogla lepo da napada prepone pa je trku završila sa rezultatom 8,31 sekundi.

Angelina Topić i Milica Gardašević bile su kandidatkinje da nastave niz od 5 šampionata na kojima je Srbija osvajala medalje. Tačnije niz Ivane Španović.

Sve je počelo 2014. na šampionatu u poljskom Sopotu gde je Ivana osvojila bronzanu medalju u skoku udalj. Dve godine kasnije u Sjedinjenim Američkim Državama u Puntlandu popela se na stepenik više i došla je do bronze, a onda je usledila 2018. i prvenstvu u Birmingemu i Ivanino prvo svetsko zlato koje je potom odbranila u Beogradu 2022.

Ove godine je rešila da preskoči celu zimsku sezoni kako bi se što bolje pripremila za Olimpijske igre u Parizu, pa su tako sve oči bile uprete u Milicu Gardašević.

Milica Gardašević i prokletih 4cm

Od kada je osvojila juniorsko prvenstvo Evrope Milica Gardašević važi za Ivaninu naslednicu. Posle te titule osvaja bronzana na U23 šampionatu Evrope i pored ozbiljne povrede zgloba, zatim sledi zlato na Mediteranskim igrama, a u Glazgov na dvoransko Svetsko prvenstvo je došla kao osvajačica Zlatne lige Svetske atletike.

Iako po dužini skokova nije bila na prošlogodišnjem nivou kada je skočila 6,90 metara u dvorani i 6,91 metara na otvorenom, važila je za jednog o kandidata za medalju.

To je i pokazala na takmičenju. Problem sa prolaskom kvalifikacija uspela je uspešno da prebrodi. Sa sigurnim skokom iz prve serije od 6,47 metara obezbedila je sebi dodatna tri skoka jer joj je to bilo dovoljno za ulazak u top 8.

U trećoj beleži još bolji skok od 6,56 metara čime nagoveštava skok od 6,74 metra u četvrtoj seriji kad je ostalo samo njih 8 najboljih. To joj je bio najbolji skok u sezoni koji ju je pozicionira na 3. mesto na kojem je ostala celu treću seriju (ona je kao treća skakala), ali su se u četvrtoj seriji onda izdešavale neverovatne stvari.

Ne pamti se kada je više devojaka bilo u manjem razmaku kao na ovom šampionatu. Od 3.-6. mesta devojke je razdvajalo svega 4 centimetara, a tu je nažalost Milica izvukla najdeblji kraj i zauzela je 6. mesto.

Ostaje ogroman žal za medaljom, i za dva odlična skoka uz male prestupe, ali ovo je najbolji njen plasman na nekom velikom takmičenju čime je svoju pozivaju najboljih daljašica današnjice utemeljila. Podsetimo, prošle godine bila je u top 5. na svetu.

Angelinine muke sa organizacijom

Bilo je mnogo propusta na ovom šampionatu, a najviše je istrpela Angelina Topić.

Organizatori su loše procenili zalete visašica pa su sunđer bili postavili iza kugle i okrenuli ga prema istoku ( U Beogradu je okrenut prema jugu). Nekolicina se zaletala sa same ivice prelaska na kružne staze, a kako Angelina spada u jedne od najbržih visašica na svetu njoj je zalet znatno duži. Svako ko je gledao njena skokove iz Atletske dvorane u Beogradu mogao je da primeti da  se zaleđe mnogo iza bacališta za kuglu, odnosno sa nekih 20m od starta 60m ( a sunđer se nalazi negde na 50m otprilike). To je praktično muški zalet, i uvidevši probleme sa kojima se Angelina borila za finale muškog visa sunđer je bio pomeren na sredinu dvorane, posle finiš linije 60 metra i okrenut ka jugu, odnosno ka startu 60 metara.

Visašice nisu imale taj luksuz već su organizatori napravili ogroman propust u satnici stavivši da se paralelno odvijaju i vis i trke na 60 metara zbog čega su sve devojke morale da produžavaju pauze, dok je Angelina morala da čeka i da se kružne trke završe.

Duži zalet joj je pravio problem jer nije trčala na ravnom sve vreme već je zalet počinjala iz 4. kružne staze što je veoma ozbiljan nagib zbog čega nije mogla da uhvati korak kako treba. To je prouzrokovalo neverovatno velikim brojem obaranja letvice čemu ona nije sklona.

Oborila je jednom 188, čak dva puta 192, a nakon srušenih 195, prelazi na 197 centimetara jer je u igri ostalo svega pet visašica. Da je uspela da ponovo ovogodišnji najbolji skok, koji je ujedno i njen najboljih skok u karijeri i državni rekord Srbije od 197 centimetara osvojila bi bronzanu medalju, ali nažalost tu visinu je rušila takođe.

Podatak da je samo 5 atletičarki preskočilo 192 centimetar govori u prilog da su uslovi za takmičenje bili jako teški za sve, a pored navedenih Angelina se borila i za metalnim prelazom iz krivine u pravac i sa velikim brojem kablova koje je morala da preskače tokom zaleta.

Sigurno jedno od najtežih iskustava u dosadašnjoj karijeri Angeline Topić, ali je pokazala da i sa tim ume da se izbori koliko toliko iako joj je tek 18 godina i da zauzme 5. mesto na svetu.

Uspeh se nagrađuje

Svetska atletika ima tačno definisan cenovnik za novčane nagrade za 6 najboljih u svakoj disciplini, a  ukupan nagradni fond iznosi 2.464.000 dolara.

Srbija je u Glazgovu imala dve devojke u top 6 što će im koliko toliko biti neka vrsta utehe.

Svaki svetski šampion inkasiraće od tog uspeha po 40.000 dolara. Vicešampioni biće bogatiji za po 20.000 dok će bronzani inkasirati po 10.000 dolara, a četvrto 8.000.

Angelina Topić je osvojila 5. mesto i za taj uspeh zaradila je 6.000 dolara, dok je Milica Gardašević za osvojeno 6. mesto zaradila 4.000 dolara.

Kada se sve sabere i oduzme Srbija može da bude ponosna na svoje atletičare koji su dali maksimum i ostvarili odlične rezultate uprkos svim problemima i nedaćama koji su ih snašli.

Već za manje od dva mesece počinje letnja sezona, a u junu Evropsko prvenstvo i onda kruna Olimpijske igre u avgustu.

(Atlex.rs)