Počinje EYOF koji je Srbiji doneo 25 odličja: Ko je od njih napravio seniorsku karijeru?

Od 25. do 30. jula održaće se 16. evropski letnji olimpijski festival mladih (EYOF) na kojem će učestvovati čak 12 atletičara Srbije koji će pokušati da pokažu svoj talenat i osvoje nove medalje za svoju zemlju.

Ovogodišnji EYOF biće 14. na kojem će nastupiti Srbije (ranije pod imenima Srbija i Crna Gora te Jugoslavija). Na prva dva izdanja koja su održana 1991. i 1993. zbog sankcija naši sportisti nisu takmičili, tako da za našu državu prvi festival se održao  1995. u Batu gradu na zapadnoj obali Engleske. Od tad pa do danas srpski atletičari uzrasta do 16 godina su osvojili ukupno 25 medalja, i to u glavnom u dugim prugama 15000, 2000m stipl i 3000 metara.

Najuspešnije godine bile su 2015. i 2007., kada je Beograd bio domaćin, tada smo osvojili po 5 medalja. Od takmi;enja na beogradskom JNA prošlo je 15 godina i 6 festivala na kojima je Srbija, računajući i 2007., osvojila 17 odličja, a od tih 21 osvajača medalja jako mali broj njih je došlo do zapaženijeg seniorskog staža.

U tri navrata srpski atletičari nisu uspeli da osvoje ni jednu medalju, to je bilo 2003., 2013. i 2017. Poslednju medalju osvojio je Tomislav Isailović u skoku udalj, a pitanje je da li ćemo više ikada na zaletištu videti momka koji ove godine puni 20 godina. Taj podatak nas je podstakao da pročešljamo malo po osvajačima medalja i da vidimo šta su uradili nakon medalje na EYOF-u koja treba da im bude jedna lepa i velika odskočna daska u tim praktično prvim atletskim koracima.

 Osvajači medalja od 2007.-2019.

Počećemo od mlađih ka starijima. Kao što smo već rekli, na prošlom izdanju 2019. u Bakuu Tomislav Isailović je osvojio bronzanu medalju u skok udalj.

Dve godine pre tog u Đoru nismo imali osvajača medalje, ali 2015. je bila rekordna godina, tačnije izjednačen je rekordni broj osvojenih medalja. Domaćin je bio gruzijski Tbilisi, a svoj sjajni put počeo je tad da gradi Elzan Bibić koji je osvojilo zlato na 3000 i srebrno na 1500 metara. U istim disciplinama Tamara Mićević je osvojila dva srebra, dok je Katarina Sekulić na 400 metara bila bronzana.

Ponovo smo ostali bez medalja 2013. godine, a dve godine ranije 2011. smo osvojili dve. U turskom Trabzonu Nemanja Kojić je osvojio srebro na 800 metara dok je Olja Nikolić došla do bronze medalje na 2000 metara stipl.

Dve godine nakon Beograda takmičenje je bilo održano u Tampereu u Finskoj, a tamo je te 2009. svoj put krenula da gradi  Amela Terzić osvojivši zlato na 3000 i bronzu na 1500 metara. Ovo takmičenje je bilo treće po uspešnosti za naše atletičare jer su osvojene četiri medalje, pored dve Ameline do srebrnih odličja su stigle i Marija Vučenović u koplju i Teodora Simović na 2000 metara stipl.

Beograd je bio domaćin 9. EYOF-a, a atletika se održala na stadionu Partiyana, stadionu JNA. To je bilo jedno od poslednjih takmičenja na staroj tartan stazi koja je 2009. za potrebe Univerzijade promenjena i stavljen je mondo.

Svet je te godine upoznao 17.-godišnju daljašicu Ivanu Španović. Samo nedelju dana nakon što je postala mlađe juniorska vicešampionka sveta Ivana je skakala na EYOF-u. U finalu U18 SP-a skočila je 6,41 metar, što je bilo za 2 centimetara kraće od njenog ličnog rekorda skočenog dve godine ranije, a pobedu je sa novim rekordom mitinga odnela Darija Klišina sa 6,47 metara. Nedelju dana kasnije njih dve su ponovo bile u dvoboju ovog puta u Beogradu na EYOF-u. Plasman je bio na kraju isti Ivana Španović je osvojila srebrnu medalju sa 6,20 metara dok je Klišinoj pobedu doneo skok od 6,41 metra.

U Beogradu Srbija je osvojila dva zlata. Tatjana Jelača je u bacanju koplja bila najbolja zahvaljujući hicu od 51,80 metara, dok je Mila Andrić donela prvu i za sad jedinu medalju, i to onu najsjajniju, u sprintu na 100 metara prepone sa rezultatom 13.69 sekundi. Sjajna preponašica je bila odlična i na 400 metara prepone gde je osvojila srebro rezultatom 59.62 sekundi.

Petu medalju Srbija je osvojila u ženskoj štafetu 4×100 metara u kojoj su trčale Angela Terek, Mila Andrić, Andrijana Andrić i Ivana Španović (Kristina Jevtić je trčala u kvalifikacijama i takođe je dobila medalju) i sa rezultatom 46.80 okitile su se bronzanim odličjem.

Zanimljivo je da je na tom takmičenju Hrvatica Sandra Perković bila je druga u bacanju diska 49.70 metara, njen sunarodnik Stipe Žunjić, kuglaš, osvojio bronzu u bacanju koplja, a prvak na 100 i 200 metara bio je Ramil Gulijev koji je tad trčao za matični Azerbejdžan, a kasnije je prešao pod tursku zastavu.

Još jedna zanimljiva priča je vezana za atletičarku iz Francuske Floriju Guei koja je bila druga u štafeti 4×100 metara te 2007. na EYOF-u na JNA, a u srpsku prestonicu se vratila nakon 10 godina da bi postala dvoranska prvakinja Evrope na 400 metara, što joj je najveći uspeh u karijeri.

Takođe u Beogradu je tada trčala i Lea Šprunger. Švajcarkinja je kasnije u karijeri postala dvostruka šampionka Evrope, prvo 2018 na 400 metara prepone, a sledeće godine u dvorani okitila se zlatom na 400 metara u dvorani.

Bilans medalja

2019. – 1 – bronza
2017. – /
2015. – 5 – 1 zlato, 3 srebra, 1 bronza
2013. – /
2011. – 2 – 1 srebro, 1 bronza
2009. – 4 – 1 zlato, 2 srebra, 1 bronza
2007. – 5 – 2 zlata, 2 srebra, 1 bronza
2005. – 2 – 1 zlato, 1 srebro
2003. – /
2001. – 3 – 2 zlata, 1 bronza
1999. – 2 – 1 zlato, 1 srebro
1997. – 1 – 1 zlato
1995. i 1993. – nismo učestvovali zbog sankcija

Gde su i šta rade?

Od Beograda do danas prošlo je 15 godina, a iz te generacije osvajača EYOF medalja dolaze verovatno i dva najuspešnija pojedinca.

O Ivani Španović, danas udatoj Vuleta, je suvišno govoriti. Popela se na sam vrh svetske atletike, postala je jedna od najbolji atletičarki, daljašica sveta i Srbije svih vremena.

Tatjana Jelača je 2013. postala vicešampionka Evrope, ali se ubrzo udala, ostala u drugom stanju i nakon rođenja sina nije se vraćala atletici. U karijeri se popela na krov Evrope za uzrast do 20 godina, osvojila je zlato na Mediteranskim igrama i bila je bronzana na U20 prvenstvu Sveta.

Mila Andrić je bila sjajna u tom uzrastu, a dve godine nakon EYOF-a Novi Sad je bio domaćin U20 prvenstvu Evrope na kojem je Mila postala vicešampionka na 400 metara prepone. Nakon toga odlazi u Ameriku na studije, vraća se u Srbiju na kratko 2015. pokušavajući da se vrati ali ubrzo kači sprinterice o klin i vraća se da živi u SAD.

Iz te generacije pored Ivane Španović aktivna je još samo Angela Terek koja takmiči višeboj za zrenjaninski Proleter.

Generacija 09. je iznikla dva velika talenta koja su poneli status olimpijca. Amela Terzić je bila strah i trepet u mlađim kategorijama. Dvostruki prvak Evrope do 20 godina i vicešampionka sveta u tom uzrastu, dvostruki šampion ”starog kontinenta” do 23 godine, prvak Univerzijade… Nažalost u seniorskom stažu, kada je trebala najviše da postigne atletski opredelila se za neke druge životne ciljeve i prioriteta pa je tako osnovala porodicu sa kolegom Jasminom Ljajićem sa kojim ima sina. Može se pohvaliti da je do svoje 26. godine do kada se bavila atletikom, ili ti do 2019. dva puta bila 8 na seniorskom dvoranskom prvenstvu Evrope.

Druga olimpika je Marija Vučenović koja je i dalje aktivna. Ona je nakon osvajanja bronzanih medalja na U20 prvenstvima Evrope i sveta otišla u SAD na studije, vratila se u Srbiju odakle je sebe ponovo vratila na svetsku mapu kopljašica kvalifikujući se na Olimpijske igre 2021, a pre toga Evropsko prvenstvo 2018. Povreda ju je ove godine sprečila da se ponovo nađe u odabranom društvu najboljih kopljašica ”starog kontinenta”, ali njen cilj su nove OI u Parizu 2023.

Iz te generacije Teodora Simović je gradila karijeru odlične dugoprugašice, ali se onda preorijentisala na maraton i na ulične trke pa se sad jako retko može videti na atletskom takmičenju na stazi.

Veliki talenat bila je Katarina Sekulić. Čudo od deteta iz Čačka. Nakon osvojenog bronza na EYOF-u 2015. 2017. je bila 8. na svetu u uzrastu do 20 godina na 400 metara i svi su joj predviđali blistavu karijeru. Međutim Katarina je napustila atletiku. Vratila se 2019. ali na kratko i od tad je nema više u ”kraljici” sportova. Danas ima 22 godine, i ako bi se vratila imala bi jš mnogo godina ispred sebe za povratak na staze stare slave.

Nakon Amele Terzić Novi Pazar je izrodio Elzana Bibića koji je preko noći postao ’’wunderkid’’. Sa 23 godine  postao je višestruki državni rekorder Srbije u svim kategorijama, oborio je rekorde na 1500, 3000 i 5000 metara za koje se mislilo da će biti večni, prvak Evrope do 18, treći do 20 godina i učesnik svih velikih seniorskih takmičenja već nekoliko godina.

Dva srebra je te godine osvojila i Tamara Mićević koja je nakon upisa fakulteta 2018. godina prestala da se bavi atletikom.

Poslednji osvajača medalje Tomislav Isailović je imao niz povreda koje ga prate već dve godine i pitanje je da li će se vratiti atletici uopšte.

(Atlex.rs)