Ivana Španović otkrila detalj koji je promenio istoriju svetskog dalj i srpske atletike: Nije htela da ide na SP koje joj je promenilo život, godinu dana ’’se tražila’’

U intervjuu za Evropsku atletiku Ivana Španović se dotakla mnogih zanimljivih tema kao što su njena rukometna karijera, da je na EP u Beogradu htela da skače troskok, da želi da utiče na decu, a sada vam donosimo njenu priču o trenutku koji je promenio njenu karijeru, kada je raskrstila šta su bitne, a šta nebitne stvari, i kako nije želela da ide na Svetsko prvenstvo na kojem je osvojila svoju prvu veliku medalju posle čega je sve krenulo.

Njene prve Olimpijske igre u Londonu 2012. bile su prekretnica u njenom životu, prekretnica koja je trajala punih godinu dana.

U mlađim danima Ivana Španović je pored sjajnih rezultata bila poznata i po zanimljivim frizurama i noktima, ali te 2012. borila se i sa povredama. Sve je to prouzrokovalo da se zapita da li radi pravu stvar i koja je cena koju je spremna ”da plati”.

– Nakon Londona uzela sam mali odmor da vidim šta ja zapravo želim od ovog sporta i po koju cenu. Nastavila sam sa treninzima i sledeće godine je došla Moskva.

Glavni fokus naredne 2013. godine bilo je Svetsko prvenstvo u Moskvi. Ivana nikako nije uspevala da se približi ličnom rekordu od 6,74 metara, koji je skočila 2011. na u23 EP-u koji joj je doneo srebrnu medalju, i zbog toga nije želela da ide u Moskvu.

– Smešna stvar te godine dogodila se tri nedelje pre Svetskog prvenstva, bilo je Balkanskog prvenstvo. U razgovoru sa Goranom (Obradovićem prim. aut.) rekla sam mu „Ako ne skočim 6,65 m, neću da idem u Moskvu.“ – sada se sa osmehom priseća tog trenutka, ali Obradoviću se tad nikako nije svidelo što je čuo nakon čega je usledila svađa.

– Počeo je da viče, raspravljali smo se puno, i ponovila sam da ako skočim 6,65  ići ću, ako ne – ne idemo.

Španovićeva je na tom Balkanskom šampionatu osvojila zlatnu medalju i nakon dve godine ponovo je skočila lični rekord što je bila karta za odlazak u Moskvu i osvajanje prve velike medalje u karijeri.

Međutim Ivana i dalje nije bila zadovoljna iako je skočila 6,76 metara. Postoji anegdota da Goran Obradović nije znao da li će njih dvoje odleteti za Moskvu sve dok nisu ušli u avion.

– Skočila sam preko 6,65 metara. Osvojila sam titulu sa 6,76, ali napredak je bio spor, još uvek sam tražila svoj ritam i nisam bila sigurna. Goran voli da se seća da nije ni znao da li ću se pojaviti na aerodromu da bi otišli u Moskvu na Svetsko prvenstvo – sa osmehom danas Ivana priča o ovoj anegdoti.

Iako je skočila lični rekord, iako je otišla na Svetsko prvenstvo Ivana se još uvek ”lomila” da li radi pravu stvar u životu, čak i nakon godinu dana od početka tih misli posle OI u Londonu.

Izuzetno dramatično finale skoka udalj na SP u Moskvi, gde je bronzanu medalju osvojila uz dosta sreće promenilo je sve u njenom životu, ali i u istoriju svetskog skoka udalja za žene, pa tako i srpske atletike.

– Skočila sam 6,82 metara, a četvrta devojka (Volha Sudareva prim. aut.) imala je isti rezultat, ali moj drugi skok je bio bolji, pa sam osvojila bronzu. Goran je rekao da je to bila sreća, ali nakon nekog vremena shvatila sam da je trenutak za promenu igre. Kad sam zakoračila na podijum, shvatila sam „U redu, to je to, tako je lako, svako to može učiniti.“ To mi je dalo potpuno novu motivaciju i energiju da budem slobodna.

Ta sloboda se ogledala u tome da je počela otvoreno da govori o svojim snovima i ciljevima. Napravila je svoj tim koji brine o njoj i sve posle toga je istorija.

– Nakon toga počela sam da govoriti o svojim snovima i ciljevima i bila sam okružena svojim timom ljudi u koje verujem, što je najvažnija stvar. Počeli smo raspravljati o stvarima koje su realne i uz dobru komunikaciju i fokusiranje na ono što je važno uzeli smo medalju na svakom sledećem takmičenju … osim Londona kada sam zbog zihernadle izgubio medalju – istakla je Ivana na kraju ovog segmenta razgovora.

(Atlex.rs)