In memoriam: Ismail Mačev

Posle duge i teške bolesti, u 59. godini života napustio nas je Ismail Mačev.

Legenda Jugoslovenske atletike, više od dve godine se borio sa rakom pluća. I ako je u jednom trenutku izgledalo da je Maki pobedio i u ovoj trci, opaka bolest se vratila posle nekoliko meseci.

U avgustu 2017. godine Mačev je bio operisan i uspešno se bio oporavio posle toga. Kada smo ga bili zvali prošle godine u to doba, kako bi napravili priču o pobeđenom raku, rekao nam je da sačekamo koji dan jer ima kontrolu, pa ćemo posle toga lako. Prolazili su dani, Makija nismo viđali ni na stadionu. Posle određenog vremena zvao nas je da nam saopšti da rezultati nisu dobri, kancer mu se vratio, mora na hemioterapije.

Negde u novembru Maki je ponovo počeo da dolazi na stadion, da drži treninge. Govorio je da neće njega nikakva bolest zakucati za krevet i pretvoriti ga u babu.

– Ja sam borac! Ceo život sam išao preko limita i granica i sad ću! Ne bojite se vi za mene!– ponavljao nam je svakodnevno.

Prošle su terapije i imao je snage da dolazi na stadion, da se kreće, da bude među ljudima, među svojim prijateljima, u svojoj Zvezdi, u svojoj atletici.

Nedavno je proslavio i svoj 59. rođendan, 3. januara. Nije propustio ni jedno takmičenje ove godine, na svako je došao kako bi dao podršku svojim pulenima ali i svim ostalim prijateljima.

Naslovna fotografija nastala je u subotu, 19. januara. Sa Makijem smo se družili i sutradan u dvorani, a ni poslednji dan nije mogao da mu prođe bez druge kuće, stadiona Crvene zvezde i atletskog treninga. Održao je Maki jutros trening svojim pulenima, nažalost, održao je jutros svoj poslednji trening.

Napustila nas je velika legenda jugoslovenske, srpske i makedonske atletike! Napustio nas je član najbrže bele štafete! Napustio nas je čuveni osmeh, čuveno diži kolena, čuveno ruke, ruke, trener koji je uvek gurao i bodrio sve atletičare na poslednjih 100m trke na 400m, gotovo je znao i da potrči sa njima.

Kada je bilo najteže, tu si uvek mogao da očekuješ negde Makija i njegov glas. Čovek kojega su svi voleli, čovek koje je sve voleo! Ostaće upamćene njegove naočare za sunce i njegovi satovi u raznim bojama. Ostaće upamćeno Makijevo ćoše, ćošak u Zvezdinom tunelu odakle je Maki stalno virio, gde se stalno ”sakrivao” gledajući trke, dok su se takmičenja još uvek bila održavala tamo.

Celu priču o Makijevoj bolesti možete pročitati ovde. To je tekst napisan posle razgovora sa njegovom suprugom Vukicom, ćerkom Dejanom ali i samim Makijem.

Ko je bio IsmailMačev atletičar:

400m:
– vicešampion Mediterana 1987.
– 4. na dvoranskom prvenstvu Evrope 1986.
– lični rekord:
– 45.83s (Ljubljana 1987) – otvoreno
– 47.11s (Budimpešta 1990) – dvorana

4x400m:
– 2:59.95 – ”najbrža bela štafeta”, ni jedna štafeta do tad nije istrčala ovako dobar rezultat a da su je sačinjavali isključivo belci. Te 1991. na svetskom prvenstvu u Tokiju ispisana je istorija i osvojeno je 4. mesto.
– vicešampion Mediterana 1991.

Sa Crvenom zvezdom bio je šampion Evrope, pobednik Kupa Šampiona 1989. godine na punoj beogradskoj Marakani.

Proglašavan je nekoliko puta za najboljeg trenera u mlađim kategorijama u sportskom društvu Crvena zvezda, atletskim savezima Beograda i Srbije.

Učestvovao je na svim velikim takmičenjima, evropskim, svetskim prvenstvima kao i na Olimpijskim igrama 1988. u Seulu.

Maki je iza sebe ostavio majku Evicu (84) ,suprugu Vukicu, ćerke Dejanu, Tatjanu i Tamaru kao i unuku i unuka.

Maki druže, počivaj u miru! Neka ti je laka crna zemlja!

O datumu, mestu i vremenu sahrane obavestićemo vas naknadno.

(Atlex.rs)