Imao je potencijal za uspešnog dugoprugaša, ali se odlučio za fudbal i sada predvodi Srbiju na SP u Kataru: Atletika je teška, ali lepa!

Fudbalska reprezentacija Srbije nastupa na Svetskom prvenstvu u Kataru u grupi sa Brazilom, Kamerunom i Švajcarskom, a u timu su i dva nesuđena atletičara – Nikola Milenković i Strahinja Pavlović.

Stameni defanzivci i stubovi srpske odbrane imali su slične sportske početke koji su vezani za atletiku. I dok je Milenković bio odličan sprinter, Strahinja Pavlović je važio za talentovanog dugoprugaša.

Trenirao je već fudbal kada je rešio da nastupi na krosu RTS-a u svom rodnom Šapcu.

Sećam se da sam imao 10 ili 11 godina, kada se u Šapcu na hipodromu održavao RTS kros. Ja tada nisam još uvek trenirao atletiku, ali pored velikog broja učesnika, dece i atletičara, uspeo sam da završim trku na drugom mestu. Moram da kažem da sam bio prvi sve do samog finiša, kada me je obišao jedan dečko u bukvalno poslednjih 30 metara. Tada su me zapazili treneri u Šapcu i tako sam zapravo počeo da treniram atletiku. Oni su znali da se neću takmičiti previše jer sam stalno imao utakmice, tada sam već igrao za dve generacije u Šapcu i nisam imao mnogo vremena, ali sam i pored toga tri puta nedeljno dolazio i na atletiku – priseća se Strahinja Pavlović.

Taj kros mu je najlepša atletska uspomena iako je, kako kaže, bilo je još nekih takmičenja na kojima je učestvovao i osvajao medalje. Ostala mu je žal što na tom krosu nije pobedio u konkurenciji najboljih srpskih trkača, ali je izvukao dobru lekciju.

Godinu dana je paralelno trenirao atletiku i fudbal, a taj period je iskoristio da usavrši ono što mu je neophodno za uspešnu fudbalsku karijeru – da nauči pravilno da trči.

Pre svega pravilno trčanje. Retko ko od samog početka kada krene da trenira neki sport zna pravilno da trči, tako da je to stvar koju sam tamo usavršio. Ja sam znao od samog početka da će fudbal biti moj glavni sport i želeo sam da postanem fudbaler, onda sam atletiku trenirao da bih usavršio stvari koje su mi potrebne za fudbal, ali sam naravno uživao tih godinu dana koliko sam je trenirao.

Iako je veća paralela između fudbala i atletike sprint, a ne duge pruge, Strahinja i dalje voli te discipline iako kaže da mu dugoprugaški treninzi nisu ni malo bili laki jer je svaki trening započinjao trčanjem od skoro 20 kilometara.

Sećam se da je svaki moj atletski trening bio trčanje od 15 do 20 kilometara, to uopšte nije lako. U fudbalu ima mnogo tih kratkih sprinteva, promena kretanja dok je u atletici to malo drugačije, tu se trči na duže staze. Fudbalu lopta daje dinamiku, dok u atletici moraš da budeš u glavi 100 odsto posvećen i jak da bi mogao svaki dan da trčiš i treniraš.

Bivši prvotimac Partizana i Monaka, a sada austrijskog Salcburga i standardni reprezentativac Srbije ističe da je atletika jako lep, ali i zahtevan sport kako fizički tako i psihički. Ali i pored toga preporučuje deci da trebaju da ga treniraju, jer ako ništa više to će im pomoći u daljem životu, a njemu je krivo što nije imao vremena da duže boravi u ”kraljici sportova”.

Meni je atletika mnogo pomogla. Ako se opredele da treniraju atletiku, za mene je to sjajan sport, jeste mnogo težak, nekada je i previše zahtevan psihički, ali je lep sport. Uvek bih je preporučio. Ja sam se od šeste godine odlučio za fudbal kao moj sport, ali sam atletiku izuzetno zavoleo i žao mi je što je nisam i duže trenirao, međutim bilo je nemoguće uskladiti sve.

O vezi Strahinje Pavlovića i atletike Atlex je pisao još 2020. godine, kada je on još uvek bio ”samo” perspektivni fudbaler.

Reprezentacija Srbije igra svoj drugi meč na Mundijalu u ponedeljak od 11 časova protiv selekcije Kameruna, a nakon poraza od Brazila u prvom kolu od 2-0, ovo će biti jako važan meč za izabranike Dragana Stojkovića Piksija.

Da fudbal i atletika imaju dodirnih tačaka i u samoj reprezentaciji Srbije najbolji su pokazatelji primeri Nikole Milenkovića (sprint) i Stahinje Pavlovića (duge pruge).

Treći meč u grupi Srbija će igrati u petka drugog decembra sa Švajcarskom od 20 časova.

(Atlex.rs)