Za jedan trening sa Stekićem napredovao sam kao za mesec dana: Sećanja Jovančevića na period treniranja sa legendarnim daljašem

Jedan od najboljih atletičara svih vremena u Jugoslaviji Nenad Stekić preminuo je u 71. godini posle duge i teške bolesti 18. jula, a jedan od današnjih najboljih atletičara Srbije Strahinja Jovančević imao je tu čast da mu upravo popularni Steka pomaže tokom karijere.

Da je veliki šampion Stekić je pokazao i u primeru Strahinje Jovančevića jer mu se našao u ključnom periodu njegove karijere kada je od talentovanog dečaka trebao da postane odličan daljaš.

Tražeći način da ”razdrma” sina Milorad Jovančević je pozvao svog prijatelja i sinovog idola Nenada Stekića da dođe na neki trening i da svojim bogatim iskustvom mu pomogne pri ostvarenju boljih rezultata.

Stekić je sa velikim zadovoljstvom prihvatio poziv i u jednom periodu tokom 2014. godine je dolazio na stadion Crvene zvezde kako bi bio uz tada 21-godišnjeg Strahinju.

– To je bilo nešto neverovatno, prava povlastica! Tih nekoliko treninga koliko je došao su mi puno značili kako tad tako i u nastavku karijere, pa i danas. Koliko je pomogao meni toliko je pomogao i mom ocu Miloradu. Mučio sam se u tom periodu, a onda je on došao na trening i sa takom lakoćom me je ubedio da pomerim svoje granice. I sad se svi pitaju šta je to tako epohalno rekao da se ja promenim. Znao je kad da kaže “brže”, “više”, “dalje” , a kad vam to u kaže čovek koji je skakao 8,45 i toliko puta preko 8 metara, to ima posebnu važnost. Shvatite neke stvari, kaže vam u pravom trenutku, na pravi način i eto, u jednom treningu bih napredovao više nego za celi mesec. Čak i da mi je rekao i najveću ludost i nešto što deluje nemoguće poverovao bi mu i uradio to jer vam je to rekao takav čovek i takav atletičar. Hvala mu na svemu, u ključnom periodu je meni i mom ocu puno pomogao i to mu nikad nećemo zaboravi i bićemo mu večno zahvalni. Neka počiva u miru – prisetio se lepe saradnje sa pokojnim Stekićem Strahinja.

Nakon tih treninga usledila su i takmičenja na kojima je Stekić dolazio da ga gleda i bodri. Trema na prvom, ali na drugom su se kockice slegle i posle dve godine ”traženja” pao je novi lični, a tokom sezone Strahinja je skakao sve dalje i dalje.

– Uf, skačem, a na tribinama me gleda čovek kome je 8 metara bilo kao dobar dan. Imao sam tremu iskren da budem, ali nakon svakog skoka sam prilazio ocu na savete, a tu je bio i Stekić. Nije morao ništa da kaže, dovoljno je bilo što je tu, da kažem tako u mom timu, ali daleko od toga da nije ništa govorio. Svaka njegova reč je bila značajna i važna. Na tom prvom takmičenju nisam dobro skakao, ali već na sledećem koje je takođe bilo u Beogradu na Vojnoj akademiji sam skočio lični rekord od 7,59 metara i Stekić je imao zasluge u tome. Koliko je za mene i Milorada bio značajan taj rad sa njim pokazivalo se tokom sezone jer sam dobro skakao. Nažalost mali prestupi su me odvajali od odličnih rezultata i novih rekorda, ali sve se skockalo na poslednjem takmičenju u sezoni. Otišli smo u Ljubljanu i tamo sam skočio prvo 7,61 metar, a potom i 7,71 metar čime sam nakon dve godine stagnacije pomerio lični za 19 centimetara.

Zahvaljući Stekićevim savetima Jovančević je sa 21 godinom skočio 7,71 metar čime je definitivno prešao sa epiteta talentovanog daljaša na odličnog daljaša koji će i te kako da bude važan šraf srpske atletike.

Nažalost povrede su se isprečile u njegovom razvoju kakav mu je Stekić predvideo, pa je tako narednu 2015. gotovo celu preskočio zbog povrede, ali je 2016. skočio 7,92 metra i samo 3 centimetra su ga delila od prvenstva Evrope.

Iako već bolestan Stekić je doživeo da vidi kako se Strahinja penje na ”krov Evrope” 2019., kako osvaja bronzanu medalju na dvoranskom prvenstvu Evrope, obara državni rekord, preskače preko 8 metara i čini nešto što ni on nije uspeo da u dvorani preskoči tu ”granicu”.

– Vrlo sam ponosan što sam ga poznavao i što je pristao da mi pomogne u karijeri. I taj uspeh iz Glazgova je deo njegove zasluge. Iako je prošlo pet godina to je bio ključan period moje karijere od kada je sve počelo da se ”odmotava” zahvaljujući njemu. Hvala mu na svemu i neka mu je večna slava. 

(Atlex.rs)