Nebeski letač odleteo na nebo: In memoriam – Nenad Stekić

U 71. godini života, 18. jula 2021., nakon duge i teške bolesti napustio nas je jedan od najboljih belih atletičara sveta Nenad Stekić.

Prvi belac koji je skočio 8,45 metara i jedini čovek koji je uspeo čak 144 puta da preskoči granicu od 8 metara, evropski rekorder i najbolji daljaš na svetu četiri godine za redom napustio nas je nakon duge i teške bolesti.

Stekić je beogradsko dete rođeno 7. marta 1951., a celu atletsku karijeru je proveo u Crvenoj zvezdi. Dres reprezentacije Jugoslavije je nosio 64 puta (i još 7 puta juniorski), 8 puta je bio prvak Jugoslavije u skoku udalj, zvanični rekorder Srbije u skoku udalj i nekadašnji rekorder Jugoslavije u skoku uvis za pionire, mlađe i starije juniore.

Osvajač bezbroj priznanja među kojima su najbolji sportista Srbije, Jugoslavije, SD Crvene zvezde (1974, 1975, 1977, 1978., 1983.)…

Ostaće upamćen po čuvenom skoku od 8,45 metara u Montrealu na pred Olimpijskom mitingu, po osvojenih tri medalje na Evropskim šampionatima na kojima je debitova osa svega 16 godina i još po mnogo toga.

Svoju atletsku karijeru započeo je sa 12 godina kao skakač uvis gde je beležio odlične rezultate.

Sa 14 godina preskočio je 150 centimetara da bi nakon nekoliko godina stigao do 195 centimetara čime je oborio juniorski rekord Srbije.

Stekić je ”prešao igricu” kada je skok uvis u pitanju jer je postao rekorder Srbije u pionirskom (185cm), mlađem juniorskom (194cm) i juniorskom uzrastu (195cm) pa je na nagovor legendarnog trenera Aleksandra Marinkovića prešao na dalj sa 17 godina.

Njih dvojica su bili nerazdvojni i do kraja karijere Marinković je bio Stekićev trener. Na svom prvom takmičenju u skoku udalj beleži daljinu od 6,26 metara da bi nakon dve godine preskočio sedam metara.

Da je veliki talenat govori i podatak da je sa svega 16 godina, 1969., debitovao na seniorskom prvenstvu Evrope u Atini. Daleko od toga da je bio puki posmatrač, Stekić je skočio fenomenalnih 7,78  metara čime je zauze visoko 10. mesto. To bi bio i državni rekord da vetar nije bio jači od dozvoljenog.

Naredne godine, Stekić je na prvom juniorskom prvenstvu Evrope koje je održano u Parizu osvojio treće mesto sa skokom od 7.75 m

Do zvaničnog rekorda Srbije i Jugoslavije stigao je 1971.. Tog 26. juna Stekić preleće 7,85 metara, a ”magičnu granicu” od 8 metara prvi put preleće 1973. godine sa 22 godine na Balkanijadi u Atini. Taj rezultat mu nije bio zvaničan zbog ponovnog jačeg vetra, ali ubrzo se ustali na preko 8 metara.

Najveći uspeh beleži 1985. na pred Olimpijskom mitingu u Montrealu gde preskače 8,45 metara čime postaje evropski rekorder. Tu titulu je nosio čitavih pet godina sve do Olimpijskih igara u Moskvi 1980. godine kada ga je Luc Dombrovski (DR Nemačka) nadmašio za 9 centimetara.

O kakvom skoku se radi govori podatak da je i mnogo nakon njega to bio drugi najduži skok udalj na svetu tik iza Bob Bimonovog od 8,90 metara.

Stekić je četiri godine zaredom bio najbolji svetski daljaš po svetskim tablicama – 1975. (8,45m), 1976. (8,39m), 1977. (8,32m) i  1978.  (8,32m).

U bogatoj karijeri Stekić ima tri srebrne medalje sa Evropskih prvenstava (Rim 1974 — 8,06m, Prag 1978 — 8,12m i Zindelfingenu 1980 — 7,91m dvorana), dve zlatne sa Mediteranskih igara (1975. – 8,23m; 1979. – 8,21m) i po jednu zlatnu (1977. – 7,97m) i srebrnu (1975. – 8,13m) sa Univerzijade.

Godinu dana nakon skočenih magičnih 8,45 na istom stadionu bile su održane Olimpijske igre gde se očekivalo da će ponovo poleteti međutim, sa 7,80 metara zauzima šesto mesto i san o olimpijskoj medalji ostaje nedosanjan.

Svetsko prvenstvo u Helsinkiju 1983. bila je dobra prilika za dolazak do medalje na ovom takmičenju, ali i pored skočenih 8,09 metara Stekić je zauze peto mesto.

Po završetku karijere ostao je veran Zvezdi obavljajući niz značajnih dužnosti uključujući i onu generalnog sekretara Sportskog društva međutim, u poslednjih više od 10 godina se nije mogao videti na atletskim takmičenjima sve dok nije dobio poziv ”koji se ne odbija”.

Milorad Jovančević je 2014. pozvao svog prijatelja da mu pomogne oko karijere sina Strahinje svojim bogatim iskustvom, ali i kao neko ko je Strahinjin idol i čijim rezultatima teži.

Stekić se oduševio i rado je prihvatio poziv pa je dolazio na svako takmičenje koje bilo organizovano u Beogradu (na Vojnoj akademiji). Tada je 21. godišnji Strahinje Jovančević bio talentovani daljaš koji se mučio sa ”dečijim bolestima” pa su mu Stekićevi saveti puno pomogli u nastavku karijere u kojoj je 2019. postao državni rekorder u dvorani.

Iz dva braka Stekić je imao tri ćerke – Zoranu, Andreu i Anđelu.

Vreme i mesto sahrane biće naknadno saopšteno.

Vučić uputio telegram saučešća

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, uputio je telegram saučešća povodom smrti proslavljenog sportiste.

“Sa velikom tugom sam primio vest o smrti legendarnog Nenada Stekića, proslavljenog sportiste koji je svojim medaljama na brojnim međunarodnim takmičenjima ispisao sjajna poglavlja istorije atletike u našoj zemlji. Svojim rekordima i posvećenošću, ostavio je jedinstven trag u našoj i svetskoj sportskoj areni u kojoj se nadmetao sa najvećim svetskim imenima i sa kojima se upisao u sam vrh ovog sporta. Njegova dostignuća bila su i ostala uzor generacijama mladih sportista. Neka počiva u miru”, navodi se u telegramu predsednika Vučića.

(Atlex.rs)