Srbi opravdali očekivanja na EP: Ostaje žal za još kojom trkom, medalje bile mnogo dalje nego u Glazgovu (FOTO)

Sležu se polako utisci sa nedavno završenog 36. dvoransko prvenstvo Evrope na kojem Srbija posle dužeg vremena nije osvojila ni jednu medalju, ali je svih 8 srpskih atletičara zabeležilo rezultate na svojim nivoima, dok su Armin Sinančević i Lazar Anić takmičili u finalnim borbama.

Nakon povrede Ivane Španović Srbija je izgubila glavnog adut za medalju, a pored nje u Torunj nisu otputovali ni Elzan Bibić koji je mogao da bude još jedan finalista u trkama na 1500 i 3000 metara, ali ni Strahinja Jovančević koji je ostao bez mogućnosti da brani bronzu zbog povrede.

– Takvi nedostaju bilo kojoj ekipi za samopouzdanje. Kada imaš „medalju u džepu“, svima je lakše i opušteniji su kada dođe trenutak da i sami pruže maksimum – ukazao je selektor Edin Zuković, u uvodu analize učinka osmoro naših predstavnika, koji su se pojavili u Torunju za Sportski Žurnal.

Sinančević – jaka kugla, mnogo jača od rekorda Srbije

Glavni kandidat za odličje nakon svih izostanaka bio je Armin Sinančević. Dvoranski rekorder Srbije koji je ovaj rezultat popravio ove godine, je ipak bio daleko od medalje jer je ponovo viđeno odlično finale u bacanju kugle.

Morao je Armin da baci novi rekord Srbije jer bi 21,25 metara koliko je bacio na Serbian Openu bilo nedovoljnom i za četvrto mesto. Sa hicem od 20,74 metara zauzeo je 6. mesto sa samo jednim centimetrom manje od petoplasiranog.

– Zadovoljavajuća je šesta pozicija. On, ali i svi oko njega, razmišljali su o daljini boljoj od 21 metra. Treće mesto osvojeno je s 21,33, dakle bolje od Arminovog najboljeg hica pa je već iz tog jasno da medalja nije bila imperativ.  Nedostaju mu iskustvo i rutina, kako bi u finalu mogao bez opterećenja da baca. Momak je za velika dela. S iskustvom  će ovu tvrdnju opravdati. Ima normu za Olimpijske igre, može rasterećeno da se priprema i u Tokiju se nađe u finalu.

Duži hitac od rekorda Srbije imao je četvtoplasirani Portugalac Francisko Belo koji je bacio 21,28 što je novi rekord njegove države. Treće mesto osvojio je Filip Mihaljević iz Hrvatske sa bačenih 21,31 metra. Poljak Mihael Haratik je osvojio srebro sa 21,47 metara, dok je novi šampion Evrope Tomaš Stanek iz Češke koji je zabeležio svoj najbolji hitac sezone od 21,62 metara.

Anić – dalj mnogo jači nego u Glazgovu, a povreda od Lazara

Lazar Anić je u Torun došao sa povredom primicača zadobijenu još na Balkanijadi u Istanbulu. Iako je i nastup na Openu na kojem je uspeo da zabeleži skok od 7,91 metra koji mu je obezbedio učešće na EP, bio pod znakom pitanja, i samo učešće na prvenstvu Evrope je takođe bio upitan. Međutim Anić je stiso zube i uspešno je odradio i ovo takmičenje.

U kvalifikacijama je u prvoj seriji skočio 7,79 metara u jako čudnom skoku nakon kog se dočekao na noge i kako sam kaže nije verovao da je toliko bio dobar. On mu je obezbedio i plasmana u finale.

Bolovi su bili sve veći i sam nastup u finalu je bio jako rizičan, ali je Lazar odlučio da ide na sve ili ništa. Uspeo je da zabeleži skok dva centimetra duže nego u kvalifikacijama, takođe u prvoj seriji, i sa tih 7,81 metara zauzeo je 6. mesto.

– Anić je zadovoljio plasmanom. Njegov plasman je pokazao da su norme u tehničkim skokovima ipak prestroge, jer je došao jedini bez norme od naših asova, a osvojio šesto mesto. Lične ambicije nije ostvario, želeo je da bude bolji plasmanski od šestog mesta, koje je zauzeo i 2017. na EP u Beogradu. Do poslednje serije sa ostvarenih 7,81 bio je peti, a tada ga je pretekao nemački rival- Ovo je realan njegov domet kada se ima u vidu da je došao s povređenim aduktorom i da je pet dana pre takmičenja na osnovu rangiranja dobio pravo da se takmiči. Predstoji mu da nastavi što bolje pripreme za olimpijske igre u Tokiju, gde bi mogao da se nađe takođe pomoću rankinga. – podsetio je Zuković.

Ovogodišnji skok udalj za muškarce bio je izuzetno jak. Da je kojim slučajem Anić skočio novi rekord Srbije, odnosno dalje od 8,03 metra, to bi ga pomerilo za svega jedno mesto.

Četvrto mesto zauzeo je Ukrajinac Vladislav Mazur skočivši novi lični rekord od 8,14 metara. Bronzan je otišla u Finsku jer je Kristian Puli zabeležio novi državni rekord od čak 8,24 metara, a još jedan rekord skandinavske države skočio je Tobias Montler koji je sa 8,31 metra postavio rekord Švedske.

Novi šampion Evrope je Grk Miltiadis Tentoglou koji je zabeležio najdalji skok na svetu ove godine od neverovatnih 8,35 metara.

A. Kijanović – tri stotinke do polufinala

Pre dve godine Aleksa Kijanović postao je prvi srpski sprinter sa normom za veliko atletsko takmičenje kakvo je dvoransko Evropsko prvenstvo. Ove godine samo tri stotinke su mu nedostajale da pređe na sledeći nivo i da postane prvi polufinalista u istoriji Srbije u sprintu na nekom velikom takmičenju.

Naime Aleksa je trku na 60 metara završio za 6,75 sekundi kao treći u svojoj grupi. Dvojica su se direktno plasirala u polufinale, a za to mu je bilo neophodno da izjednači državni rekord koji je trčao prošle godine od 6,67 sekundi.

Novu trku obezbeđivalo je 24 sprintera od kojih se 8 plasiralo po rezultatu, a kao poslednji u taj ”voz” ukrcao se ukrajinski sprinter koji je kroz cilj prošao za 6,72 sekunde.

Iako nije ušao u polufinale, Aleksa je bio na svom nivou, i sam rezultat od 6,75 je odlično vreme koje je do prošle godine bilo rekord Srbije. Ostaje možda mali žal jer je ove godine trčao bolji rezultat koji bi mu obezbedio još jednu trku.

Kada se podvuče crta Kijanović je 32. najbrži sprinter Evrope na 60 metara.

– Da su kvalifikacije bile poslepodne sigurno bi bio na svom najvišem nivou od 6,69. Računam da će ispuniti norme za Prvenstvo sveta u dvorani u Beogradu 2022.

Jadna od osoba koja je obeležila ovaj šampionat je italijanski sprinter Lamont Marsel Džekobs koji je napravio neverovatnu razliku u trci na 60 metara i sa 6,47 sekundi je osvojio zlato i postavio najbolji ovosezonski rezultat u ovoj disciplini na svetu. Koliko je bio dominantan govori podatak da je drugoplasiranog Kevina Kranza ostavio za 13 stotinki, a Jana Volkova za 14.

Trgovčević – jedna prepona koštala polufinala

Luka Trgovčević bio je jako blizu polufinala. Rezultati sa kojim se plasiralo u polufinale su rezultati koje najbolji srpski preponaš ima ove godine, ali nažalost tehnička greška se isprečila do ulaska među 24 najbolja u Evropi.

Na Openu je 60 metara sa preponama istrčao za 7,85 sekundi što mu je drugi rezultat karijere i svega jednu stotinku slabije od ličnog rekorda. Sa verom da će u Torunju pasti novi lični rekord Luka je startovao trku u kvalifikacijama, ali je udario u četvrtu preponu i trku završio za 7,91 sekundi.

Iako je slabije od očekivanog to je rezultat na nivou koji je trčao tokom sezone, ali ostaje žal jer je 7,86 sekundi obezbedilo ukrajinskom atletičaru još jednu trku.

– Očekivano je bilo da prođe u drugi krug. Udario je u četvrtu preponu i izgubio rezultat , koji bi ga vodio dalje. Cilj bi trebalo da mu bude plasman na Prvenstvo seta u Beogradu 2022 – poručuje Zuković.

Na kraju Trgovčević je završio takmičenje kao 30. preponaš Evrope.

Ćirićeva – najbolja trka sezone; novo čudo od deteta iz Holandije

Disciplina 400 metara za žene je jedna od onih koje su obeležile ovaj šampionat zahvaljujući neverovatnoj Femke Bol iz Holandije. Ova 21-godišnjakinja je sa neverovatnom lakoćom trčala ove trke i više nego ubedljivo je došla do zlata sa neverovatnih 50,63 sekunde i za gotovu celu sekundu ostavila drugoplasiranu iza sebe.

Dobru trku u ovoj disciplini u kvalifikacijama istrčala je rekorderka Srbije Maja Ćirić koja je zabeležila najbolju trku u 2021. godini zabeleživši rezultat od 53,28 sekundi. Ovim rezultatom Maja je takmičenje završila kao 25. 400-metrašica Evrope.

– Nije imala sreću da prođe prvi krug. Ono što sam rekao za Lazara važi i za nju – očekujem da bude što bolja na otvorenom i uđe u renking za Tokio – rekao je Zuković o maji.

Tirnanićeva – trka sa početka sezone doneča bi polufinale

Nažalost Milana Tirnanić nije uspela da ponovi rezultat sa početka sezone kada je istrčala novi lični rekord od 7,34 sekunde. Taj rezultat bi joj doneo polufinale, ali ako se izuzme ta trka sa klupskog mitinga Zvezde, Milana je celu sezonu trčala oko 7,40 sekundi što je ponovila i na Evropskom prvenstvu.

Kroz cilj je prošla za 7,42 sekunde, što je u njenoj grupi bilo peto vreme, a četiri su direktno išla u polufinale. U drugoj grupi devojka iz Austrije sa 7,40 sekundi je zauzela četvrto mesto i tako sebi obezbedila još jednu trku, ali Milanina grupa je bila mnogo jača. Našoj sprinterki je nedostajalo četiri stotinke da se domogne četvrte pozicije u grupi i istorijskog prvog polufinala za jednu našu sprinterku na nekom velikom seniorskom takmičenju.

Na kraju 30. mesto za Milanu na ovogodišnjem EP.

– Isto kao i Aleksa, da su joj kvalifikacije bile poslepodne trčala bi sigurno brže. Takođe računam i na nju da će ispuniti normu za SP u Beogradu naredne godine.

Dvoransko prvenstvo Evrope 2021, Torun, Poljska – 7. mart, Milana Tirnanić i Del Ponte (Švajcarska), 60m kvalifikacije, četvrti takmičarski dan; Foto: Getty Images

Lukićeva – na svom nivou u najbržoj trci u kojoj je ikada trčala

Iako se činilo da će Anja Lukić imati veoma turbulentnu sezonu zbog promene trenera i teškog pronalaženja novog, uspela je odlično da se pripremi za svoje prvo seniorsko veliko takmičenje i da zabeleži odličan rezultat.

Krenula je ”lagano” 2021., a završila ju je furiozno sa čak četiri trke ispod 8,30 sekundi. Dva puta je pomerala lični rekord, a u Torunj je otišla sa 8,21 sekundi.

Svoj prvi seniorski nastup na EP završila je sa odličnih 8,29 sekundi. U izuzetno jakoj grupi Anji je bilo jako teško da ponovo napadne novi lični rekord jer je sa svoje pete pozicije ispred sebe na četvrtom mestu ima devojku koja je kroz cilj prošla nakon 8,10 sekundi dok je pobednica Nadine Ciser trku završila za neverovatnih 7,92 sekunde.

Na kraju dvoranske sezone, Lukićeva je 36. preponašica u Evropi.

– U23 Prvenstvo Evrope u Bergenu trebalo bi da joj bude najvažnije ove sezone. Torunj će joj dobro doći za iskustvo. Potom slede Beograd 2022. i ostala velika takmičenja. Posle problema koje je imala zimus (sa trenerima prim. aut.) odlično je nastavila uspon u karijeri – zaključuje selektor.

B. Kijanović – loša taktika za novo iskustvu

Bila je ovo jedna od onih trka na 400 metara u kojima je iskustvo izuzetno važno, a Bošku Kijanoviću je to bila prva na velikom seniorskom takmičenju. Zatvorili su ga, nametnuli njihov ritam i juniorski rekorder Srbije nije uspeo da pokaže svoj puni potencijal.

Trku je završio za 47,89 sekundi (ove godine je trčao 47,20s) i petom mestu, u izuzetno jakoj trci. Pobednik grupe je istrčao za 46,56 sekundi dok je drugoplasirani bio sporiji za 29 stotinki.

– Taktički je dosta pogrešio u trci. Može daleko bolje. Iskustvo će mu dobro doći. Njemu će, isto kao i Anji Lukić, Prvenstvo Evrope za mlađe seniore biti najvažnije u sezoni. Ovo mu je prolazna stanica za mnoga velika takmičenja koja ga očekuju. Računam ga i za Beograd 2022 – rekao je selektor Zuković.

Da je kojim slučajem Boško uspeo da izjednačio lični rekord ne bi mogao dalje od četvrtog mesta jer je trećeplasirani kroz cilj prošao za 47,18 sekundi. U polufinale su se plasirali samo prva dvojica iz svake grupe.

Na kraju Boško je takmičenje završio na 37. mesto.

Na kraju selektor Edin Zuković je zaključio da je zadovoljan prikazanim na 36. dvoranskom prvenstvu Evrope i da bi to bilo još bolje da su još neki asovi bili prisutni. Takođe je naglasio da je sve ovo samo priprema za Olimpijske igre i dvoransko Svetsko prvenstvo u Beogradu naredne godine.

– Slika će se promeniti kada se asovi vrate na borilište. Olimpijske igre su najveće od svih takmičenja, a Svetsko prvenstvo u dvorani u Beogradu naredne sezone za nas ima skoro isti rang s obzirom da smo domaćini. Veliki je izazov pred svima nama, ne samo u atletici već celom srpskom sportu, a siguran sam da ćemo zahvaljujući maksimalnoj saradnji taj put završiti trijumfalno – zaključio je Zuković

(Atlex.rs)