Hajdu uživo gledao Ivanino krunisanje, Goran plakao sa Ivanom i okitio se prvom medaljom: Najemotivniji trenutak u našim karijerama!

Ivana Vuleta postala je prvakinja sveta i tako donela prvo odličje Srbiji na Svetskim šampionatima, a to je uzrokovalo ogromnom količinom emocija i suza kako kod nje tkao i kod trenera Gorana Obradovića, ali i kod njenog prvog trenera Janija Hajdua.

Blizina Budimpešte Srbiji učinila je da se Ivana osećao kad da skače kod kuće jer je veliki broj prijatelje došlo da je bodri, ali jedan se posebno istkao, njen  prvi trener Jani Hajdu koji dugo nije bio viđen na nekom atletskom takmičenju.

Mnogo sam bila srećna što su mi tu bili moji prijatelji u velikom broju. Moj Jani Hajdu, nekadašnji trener, mnogo prijatelja, poznanika, ljudi iz Srbije. Mnogo mi je značilo što sam jedan takav bitan trenutak u karijeri uspela da podelim s tolikim brojem ljudi iz Srbije rekla je Ivana za Sportski Žurnal.

Pamti se prva medija iz 2013. koja ju je lansirala. Tada je bila treća na Svetskom prvenstvu u Moskvi i od tada je krenuo Ivanin uspon u vrh svetske atletike koji je krunisan u Budimpešti zlatnom medaljom.

Ovo će duboko ostati urezano u mom srcu i nešto što mogu da poredim s onom prvom medaljom iz Moskve 2013. godine.

Ovo je bio najemotivniji trenutak u Ivaninoj karijeri, kako je sama priznala, kao i da nikada ovoliko nije plakala. Čak ni Goran Obradović nije mogao da sakrije suze radosnice nakon što su napokon uspeli da osvoje toliko dugo čekanu medalju.

Ovo je moja 15. medalja, velika, da je tako nazovem. Prvi put smo Čele (Gorana Obradovića – prim. aut) i ja jednostavno bili van sebe od emocija i prvi put smo zajedno zaplakali i bilo je nešto što smo toliko dugo čekali i uvek je nešto izostajalo. Uvek smo zbog nečega žalili, ali ovo je sigurno jedno od mojih najboljih takmičenja u dosadašnjoj sportskoj karijeri.

Goran Obradović je dodatno pojasnio zašto su emocije bile toliko jake kod oboje.

 Razlog je Prvenstvo sveta u Londonu 2017. Mnogo nas je bolelo to što je izgubila zlatnu medalju zbog onog što je otkačeni broj s leđa zagrebao površinu peska daleko iza njenih leđa. Život je išao dalje. Imala je Dijamantsku ligu pred sobom. Morala je da se koncentriše na to. Ali ju je bolelo ne samo tada već i svih narednih godina. Zato kaže za „Žurnal“ da mnogo više poštuje ovu medalju sada nego da se dogodila ranije.

Kao što je Ivana rekla ovo je 15 odličje sa velikih takmičenja koje je osvojila zajedno sa trenerom Goranom Obradovićem, ali je ovo prva medalja koju je dobio i on pored Ivane. Iako u svim drugim sportovima medalje dobija ceo stručni štab, u atletici sve do ove godine ni treneri nisu dobijali odličja, ali se ta praksa promenila u Budimpešti.

Ovim činom je Svetska atletika pokazala kolika je uloga trenera u uspehu sportista – konstatovao je Goran Obradović, najuspešniji stručnjak u istoriji nacionalne kraljice sportova.

(Atlex.rs)