Ostalo je još 10 dana do ”Poslednjeg plesa” Ivane Španović. Tog 8. avgusta na stadionu ”Francuska” od 20 časova održaće se finale Olimpijskih igara u skoku udalj gde će se Ivana boriti za svoj poslednji takmičarski san – olimpijsko zlato.
Iako je prvobitan plan bio da se penzioniše nakon Olimpijskih igara u Tokiju, loš dan u finalu i osvojeno tek 4. mesto, produžio joj je karijeru za još 3 godine.
Jedan od velikih snova nije uspela da ostvari, a to je da je njeno dete gleda kako takmiči, ali je produžetak karije doneo ostvarenje jednog drugog sna, a to je osvajanje svetskog zlata. Nakon pobede u Budimpešti 2023. ostala je još samo jedna neosvojena medalja i san pred Ivanom Španović i Gorana Obradovića – zlato na Olimpijskim igrama.
Iako muči probleme sa povredama tokom cele godine, kako kaže njen trener, kada dođe taj dan D Ivanino iskustvo će biti presudno i ono će nadomestiti sve.
Povodom ovog specijalnog dana i puta do njenih 5. Olimpijskim igrama Ivana je bila gošća emisije “Kako se kuju olimpijske medalje” portala Sportal.
– Kod nas nema prevelike razlike da li se za neko takmičenje spremamo više ili manje, postoje pikovi u sezoni i naravno da su Olimpijske igre nešto specifično jer se dešavaju jednom u četiri godine. Onda nekako sav ukus priprema za to takmičenje je malo specifičniji i većeg senzibiliteta jer nemamo popravni na duži period. Prilično imamo kiseo i gorak ukus posle Tokija, pa ove Igre jedva čekamo. Pripremamo se tako što smo, evo Goran i ja, sada već 14 godina zajedno i to je maratonska trka, a sve usputno su stanice do krajnjeg cilja koji je u Parizu ove godine, rekla je Ivana Španović.
Goran Obradović je poručio kako je svaki dan njihovih priprema zapravo spremanje za najveći sportski događaj.
– Pripremamo se još od 2010. Tu je naša priča počela i svaki naredni dan je bila priprema uvek za Olimpijske igre. Prve zajedničke su bile 2012, pa 2016. i 2021. Sada se evo ponovo pripremamo, onako kako najbolje znamo i umemo, pa verujem u pozitivan ishod.
Na olimpijskom treningu Ivana radi na snazi i brzini, čista fizika što stvara let koji zovemo skokom od preko sedam metara. Tehnika, kako uzeti zalet, odakle skočiti i kada sve to treba uskladiti i izvesti na takmičenju, jasno je da možda samo na prvu zvuči jednostavno.
– Kod nas je specifika, ima je u svakom sportu, ali je kod nas da nije striktno samo skok udalj. Ima dosta treninga snage i brzine, kombinovano je da u onom momentu kada se spremamo za takmičenje, ja na takmičenju budem najspremnija. Najsmešnije pitanje koje mi postavljaju ljudi jeste da li sam ikada na treningu skočila dalje nego na takmičenju. To nikad nije bio slučaj, niti će se verovatno desiti, već postoje pikovi u sezoni kada treba da budem najspremnija, a trening služi samo za te neke glavne provere. Eto, u principu, posle 25 godina treniranja istih stvari je i dalje zanimljivo, uvek može nešto da se popravi, a naravno, najbitnija je atmosfera u kojoj radim. Timski smo se namestili po duši i energiji, našli smo se i skupili, pa je prava doza dobrog raspoloženja, motivisanog rada i zdrava atmosfera na mestu gde provodimo prilično puno vremena.
Ivana je kao tinejdžerka došla kod tada perspektivnog trenera Gorana, oboje su sada najbolji u onome što rade, a znanje čini obim treninga manjim.
Kao i svaki, nema preterane razlike ni u ovom odnosu. Da li je sa partnerom, prijateljem ili u porodici, iziskuje ogroman rad koji mora da bude iskren i dvosmeran, mora da ima neku suštinsku vrednost za svakog od nas. S obzirom da smo oboje zaluđenici za sport, princip kojim se vodimo delimo i merimo istim vrednosti. Nema opuštanja, kada se opustim on već krene da smišlja šta može drugačije i suprotno. Uzajamno i spontano se dešava. Mislim da bismo ostali nedorečeni kada budem završila, misleći da smo mogli još nešto samo da je bilo još malo vremena.
Nije odnos u svakom momentu bio sjajan, priseća se Obradović.
– U priči sa svojim kolegama, kada su saznali da će Ivana Španović doći kod mene da trenira, rekli su mi: Odakle ti hrabrosti, kako se ne bojiš? Kako da se bojim, ceo život sam čekao na ovo. Ja se ne bojim izazova. Ja sam maštao i sanjao sve rezultate koje smo postigli, i da nije tako sigurno ne bismo stigli do ovde. Ona je došla kad je završila srednju školu kod mene ovde u Novi Sad, preselila se kompletno. Nije bilo lako, prvo zbog toga što nismo govorili isti jezik, da se tako izrazim. Izgledalo je kao da ona priča španski, ja francuski i ponekad je stvarno bilo jako teško da se razumemo. Kako je vreme odmicalo, postajala je sve zrelija i kao čovek, i kao sportista, a ja sam uspeo da nađem kompromis, taj neki jezik, odnosno novi oblik komunikacije. Posle Igara 2012. smo seli na jedan izuzetno ozbiljan razgovor koji je urodio plodom. Desila se 2013. ta prva medalja koja je, volim da kažem, plod slučajnosti, ali je svaka sledeća do ove 15. bila potpuno namerna i svesna. Svaki put smo znali šta radimo, kako radimo i šta želimo.
Život Ivane Španović je normalan život, uz razumne žrtve u određenim periodima radi ispunjenja cilja. Vrhunski sportisti nisu roboti i kad se završi sezona slatkiši ili čašica rakije, apsolutno da – što bi rekla glavna junakinja ove naše priče.
– Sve je stvar izbora, niko me nije terao da se bavim sportom i postanem profesionalni sportista. To je bila moja želja i put, osladio mi se takav život jer znam da svaku promenu koju napravim nabolje, a da je u skladu s onim što želim, da se višestruko vraća. Onda ni ne postavljam pitanja da li je žrtva ili nije, pošto je moj izbor, samim tim žrtva ne postoji. Ima možda nešto vremenski ograničeno, da u nekom momentu nešto ne mogu ili ne treba, ali sam gledala da budem posvećena tome i iskoristim sve što mogu, a da kao čovek i osoba mimo staze mogu da živim normalan život i uživam. Balans je potreban da bi sve funkcionisalo kako treba. Ne mislim da su to stvari koje mogu loše da utiču, apsolutno za sve postoji vreme kada je nešto u redu, kada nije. Naravno da neću usred sezone piti rakiju, ali kada se završi, kada postoji razlog da se nazdravi i kada je vreme za to, apsolutno da. Moje telo jednostavno meni pruža ono najbolje, dajem mu samo najbolje što mu treba, ali jednostavno to su ti neki momenti. Nije stvar u čašici rakije, nije ni stvar u čokoladi, poenta je u tom nekom momentu i sa tim nekim ljudima, povod i taj neki osećaj zadovoljstva.
Mada su imali buran, neobećavajuć početak, ova misija traje već skoro deceniju i po. Razgovori, kompromisi, razumevanje… Rezultat je jedna slavna atletičarka i jedan vrhunski, svetski priznat trener.
– Četrnaest godina zajedno, malo je takvih primera u atletici, baš zbog međuljudskih odnosa. Nije lako biti trener na stazi, a van staze prijatelj. Teško je i to pokazuje koliko je ona veliki sportista i čovek i koliko sam ja bio sposoban da se u datim trenucima prilagodim situacijama i prijateljstvo krunišem svim ovim rezultatima koji su se desili, a sada moram da nabrojim: 15 medalja sa najvećih svetskih i evropskih takmičenja, i pet trofeja Dijamantske lige. Što je retkost ne samo u skoku udalj, već što se tiče cele atletike. Počastvovan sam i svi mi treneri znamo našu ulogu, i treba da budemo u senci. Na kraju krajeva, sve što zajedno stvorimo, sportista izađe na borilište i na njemu je sve. Ili si šampion, ili nisi.
Zbog svega što je Srbiji podarila, Ivana je od Olimpijskog komiteta četiri puta izabrana za najbolju sportistkinju godine. To joj znači isto koliko i svetsko zlato, a čini se da je to najmanje čime srpski sport može da joj se oduži.
Mnogo sam srećna kada me proglase najboljom sportistkinjom Srbije, to je u rangu sa osvajanjem svetske zlatne medalje. Ipak smo mi to što jesmo u sportu, i ipak smo mi narod kakav jesmo i mnogo sam ponosna na tu činjenicu što uživamo u tolikoj podršci. I najviše verovatno to što sam ja od svega što mi se nudilo tokom karijere ipak ostala dosledna toj mojoj želji da budem u Srbiji, da živim ovde, da ovde stvaram i što smo na kraju krajeva ovde uspeli da napravimo gotovo savršene uslove za moj, od početka razvijanja, do samog kraja karijere.
Plan je bio da se Ivana Španović povuče posle prošlih Olimpijskih igara. Četvrto mesto u Tokiju je produžilo karijeru, a nagrada je stigla već dve godine kasnije prvim zlatom na Svetskom prvenstvu na otvorenom.
– Ako tako gledamo, dobra strana za srpski sport jer su došle još četiri medalje. Svetsko zlato u Beogradu, evropsko u Minhenu i zlatna medalja sa Svetskog prvenstva 2023. Ne možemo da kažemo da je put negativno uticao na Ivanu jer je ostala još tri godine u sportu, iako je želela da izađe, ali na način na koji je želela, sa svetskom i olimpijskom zlatnom medaljom. To se tada nije desilo, verujem da je dobro što je ostala nakon Tokija u srpskom sportu i da će stići do onoga što želi i sanja, izjavio je trener naše najbolje atletičarke.
Obradović je poslao i poruku naciji pred početak Igara.
– Ono što je najvažnije jeste da javnost veruje u nju i da sa tim pozitivnim stavom gledaju finale Olimpijskih igara, mislim da će to možda biti ključni momenat i energija koji će prevagnuti na stranu Ivane Španović da osvoji zlatnu medalju.
Ivana ima sve sem zlata Olimpijskih igara i retko ko očekuje da to nije jedina stvar koja će je zanimati 8. avgusta na Nacionalnom stadionu u Sen Deniju.
– Ja nikada nisam nešto ni krila preterano emocije, glupo je da sad posle osvojenih medalja na svetskom i evropskom prvenstvu više puta ja sada govorim kako bih bila zadovoljna samo da se tamo pojavim. Nema ni potrebe. Naš govor tela je samo krajnja projekcija toga što se desi na takmičenju. Naravno da mi je zlato u Parizu jedina stvar koja me u tom momentu zanima, bože zdravlja da se to ispuni, da to stvarno bude moje najbolje takmičenje u karijeri, ja bih to volela više od svega na svetu. U krajnjoj liniji bila sam spremna za zlato u Tokiju, a desilo se to što se desilo, završila sam na četvrtom mestu i bilo mi je krivo jer sam u kvalifikacijama imala skok za zlato, ali to nije bio moj dan, što je sasvim u redu, ali jeste u Budimpešti kada sam skočila nacionalni rekord i pobedila na Svetskom prvenstvu. Učinićemo sve što je do nas da budem maksimalno spremna i daćemo maksimum, daću i želim, a ostalo kako bog nalaže.
Iz Novog Sada u Pariz Ivana Španović ide po zlato. Ide po ono “olimpijska” uz svetska i evropska šampionka, po kraj i ulazak u legendu.
(Atlex.rs / Sportal)
