Da se trud isplati i da nisu samo fudbal i košarka finansijsko isparljivi sportovi pobrinula se država Srbija koja će svakog osvajača medalje na Olimpijskim igrama u Parizu nagraditi sa 60, 100 i 200 hiljada evra.
Retko koja država na svetu, koja ima predstavnika na Olimpijskim igrama u Parizu, ceni više trud sportista koji dođu do medalje od Srbije, jer je usvojen predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se osvajači medalja iz Pariza bogato nagrade.
Posebnih dodatnih motiva nije potrebno od samog učešća na Olimpijskim igrama i borbe za medalje međutim, svaki od 113 srpskih predstavnika u Parizu koji osvoji bronzanu medalju biće nagrađen sa 60.000 evra, osvajači srebrne medalja biće bogatiji za po 100.000 evra, dok će oni najbolji, koji osvoje zlato biti nagrađeni od države sa neverovatnih 200.000 evra.
Ovo su najveće nagrade u istoriji Srbije, a retko koja država na svetu će više nagraditi svoje sportiste od Srbije.
Iz Tokija se Srbija vratila sa tri zlata, jednim srebrom i sa pet bronzi, ukupno 9 medalja. To je dosadašnji rekord, a u Parizu se i predsednik Olimpijsko komitet Božidar Maljković i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nadaju da po prvi put srpska delegacija može da se vrati sa dvocifrenim brojem odličja.
Kako ostali nagrađuju
Male zemlje su najizdašnije, one veće i ne baš toliko.
Najtrofejniji u istoriji Igara su Sjedinjene Američke Države (ima 2.629 medalja). Osvajači zlatne medalje u toj državi dobijaju 37.500 dolara, dobitnici srebra 22.500, a bronzani 15.000 dolara. Jedina je razlika što u SAD pojedini sportski savezi posebno nagrađuju svoje sportiste, pa tako rvač sa zlatom će dobiti dodatnih 250.000 dolara, a plivač 75.000.
S druge strane, ukoliko bi neki predstavnik Hong Konga osvojio najsjajnije odličje, “ušao” bi u ozbiljne pare – više od 750.000 američkih dolara u domaćoj valuti.
Nema podatka koliko je Saudijska Arabija obećala svojim predstavnicima, ali se zna da je srebrni karatista iz Tokija Tareg Hamedi za tu medalju dobio 1.330.000 američkih dolara! Pa, može samo da se nagađa koliko bi onda “koštalo” zlato, pogotovo što nikada do sada nije stiglo u ovu zemlju.
Interesantno je kod Indonežana ili je bar tako bilo na prošlim Igrama u Tokiju: osvajačice zlata u badmintonu Grejsija Poli i Aprijani Rahaju dobile su po pet krava, restoran i kuću. A, Rahaju je od čelnika Sulavesi ostrva, gde živi, dobila još pet krava i kuću.
Mali, ali prebogati Singapur je spreman da nagradi svoje osvajače medalja kao malo ko drugi: više od milion domaćih dolara za zlato za individualca (što je oko 700.000 američkih dolara), a oko 1.500.000 za male timove, kao što su štafeta u atletici ili dubl u tenisu, a 2.000.000 za velike ekipne sportove.
Tajvan je olimpijskom šampionu iz svoje zemlje obećao oko 600.000 američkih dolara u domaćoj valuti, uz doživotnu stipendiju ili bolje reći penziju od 4.000 dolara mesečno. U Maleziji uz skoro 200.000 evra premije idu i skupi inostrani automobili u poklon, a u Kazahstanu – stanovi. Što sjajnija medalja, to veći apartman.
Tu negde u ravni sa Srbijom stoji Maroko, koji daje 200.000 dolara za zlato, a malo manje izdašnija je Italija, čiji će prvak dobiti negde oko 180.000 evra. Tolike su bile nagrade na Apeninskom poluostrvu i za minule Zimske olimpijske igre.
Visoke nagrade su i u Mađarskoj, oko 140.000 evra, još veće u Litvaniji – 160.000 evra, a nekako je očekivano da i sportista iz Ukrajine koji obraduje naciju koja je u ratu bude bogato nagrađen – 115.000 evra. Fino će zaraditi i Španci koji se popnu na najviše mesto na pobedničkom postolju – po 90.000 evra, a tu je negde i premija za sportiste iz Grčke.
Nemci, recimo, mogu takmičare iz pomenutih zemalja samo da gledaju i da im zavide, jer u toj državi nagrada za olimpijskog šampiona je svega 20.000 evra. Francuzi daju 80.000, Poljaci 60.000, a Danci i Kanađani samo 13.000 evra. Sportisti iz Australije dobiće 20.000 domaćih dolara.
(Atlex.rs)
