Završilo se spektakularno dvoransko Svetsko atletskog prvenstvo u Beogradu, a čelnici Svetske atletike su nakon oborenog rekordnog broja svi mogućih rekorda ovaj šampionat proglasili za najboljim do sad!
Od kada se boduju šampionati (2008. godina) Svetsko prvenstvo u Beogradu je dobilo najviše bodova i postalo je najbolje organizovano do sad! Ta rang lista (koju možete pogledati na dnu teksta) se sačinjava tako što se u obzir uzmu rezultati sa takmičenje, broj svetskih rekorda i kvalitet samih učesnika.
Kroz Štark Arenu u tri dana od 18.-20. marta prodefilovalo je 612 atletičara iz 129 zemlje, a čak njih 72 se kući vratilo sa oborenim nekim rekordom. Uživo takmičenje je prenosilo preko 100 zemalja dok je još mnog njih puštalo samo najzanimljivije trenutke sesija, a još više je bilo prenosa i objava putem društvenih mreža koje su šampionat učinile dostupačnijim kao nikada pre – stoji u izveštaju Svetske atletike. Takođe sve one države koje nisu imale obezbeđen televizijski prenos mogle su da pate putem YouTube kanal Svetske atletike.
Rekordi – to je ono što je obeležilo SP u Beogradu!
Čak 59 država je imao finaliste u nekoj disciplini što je za dve zemlje više od prethodnog šampionata.
Čekalo se na svetski rekord sve do poslednjeg dan, a taj treći dan je doneo čak 3 svetska rekorda. Prvo je Julimar Rohas u prepodnevnoj sesiji ”čekala” poslednju seriju troskoka kada je skočila za čak 31 centimetra više od njenog dosadašnjeg dvoranskog svetskog rekorda koji sada iznosi 15.74 metara, što joj je i apsolutni rekord. Osvojivši zlato u Beogradu postala je prva atletičarka koja je uspela da veže tri pobede na dvoranskim SP.
Potom je popodnevnu sesiju otvorio Grant Holovej koji je u polufinalu 60 metara sa preponama istrčao 7,29 sekundi čime je izjednačio svoj i najbolji rezultat svih vremena u ovoj disciplini.
Trešnju na šlag stavio je Mondo Duplantis u skoku motkom. Nakon 54 pokušaja da obori svetski rekord na visini 6,19 metara uspeo je 7. marta u Štark Areni. Koliko mu odgovara ova dvorana i Beograd pokazao je tako što je nakon samo tri nedelje i svega tri pokušaja ponovo uspeo da pomeri granicu i preskoči 6,20 metara. Svoje prvo svetsko zlato osvojio je sa preskočenih 6,05 metara nakon čega se letvica podigla na visinu novog svetskog rekorda.
Pored ova tri svetska rekorda oboreno je i 17 kontinentalnih, a prednjače Brazilci i Australijanci u njima. Oborena su dva Evropska, 6 južno američkih (od čega je pet od brazilskih atletičara), dva severno američka, po jedan afrički i azijski i 5 Okeanije (tri Australija, dva Novi Zeland).
Kako se navodi na sajtu Svetske atletike, iako je bio redukovan broj gledaoca zbog koronavirusa, u tri dana u Štark Areni je bilo prisutno više od 20.000 gledalaca što je rekordan broj, i prvi događaj Svetske atletike sa publikom od početka pandemije COVID-19.
Predsednik SA Sebastijan Kou ne krije veliko oduševljenje ovim šampionatom.
– Svetsko dvoransko prvenstvo u Beogradu imalo je sve – tri svetska rekorda, nezaboravnu pobedu na domaćem terenu, emotivnu zlatnu medalju za Ukrajinu koja je oličenje izuzetnog duha ukrajinskog tima, briljantna rivalstava, napete trke i nastup atletičarka iz 59 različitih zemalja u finalima, ponovo dokazuje da je atletika najglobalniji od svih sportova – istakao je Kou.
Prvi čovek SA se posebno dopala publika u Beogradu koja je bodrila sve atletičare i navijala bez obzira iz koje države dolaze.
– Navijači u Beogradu su bili bučni, strastveni i velikodušni, podržavali su atletičare iz celog sveta. Stvorili su izuzetnu atmosferu, a atletičari su odgovorili dajući sve od sebe i stvarajući istoriju. Beograd je bio domaćin najuspešnijeg i nezaboravnog šampionata. Hvala vam – zaključio je Kou.
Iako se očekivalo da će po tradiciji najuspešnija država biti Sjedinjene Američke Države to se u Beogradu, kada se podvukla crta 20. marta, nije dogodilo. Najuspešnija je Etiopija sa 4 zlata, 3 srebra i 2 bronze, dok je SAD završile na drugom mestu sa ukupno 19 medalja (tri zlata), a najsjajnija odličja osvajali su atletičari sa pet kontinenata – Afrike (4), Azije (1), Evrope (11), NACAC (8) i Južne Amerike (2).
Nakon što se na dvoransko PS čekalo 4 godine sledeće će biti održano već sledeće u Nandžing u Kini, tri nedelje nakon završetka Evropskog prvenstva u Istanbulu.
Finale 60m najgledaniji atletski događaj u istoriji!
Prema podacima koji se mogu pronaći na internetu najveće interesovanje publike širorm sveta na prvenstvu Sveta u Beogradu vladalo je za finalnu trku muškaraca na 60 metara gde je u dramatičnoj završnici Marsel Džejkobs osvojio zlatnu medalju. Isti izvori navode da ne samo što je ova trka bila najgledanija na ovom šampionatu nego je rekordan broj ljudi širom sveta ispratilo pobedonosnu trku Olimpijskog šampiona i novog Bolta čime je ova trka iz Beograda postala najgledaniji atletski događaj svih vremena!
Najveće iznenađenje – Krauzer ostao bez zlata!
Na iznenađenje svih prisutnih u Beogradu, Darlan Romani osvajač je zlata u bacanju kugle. Brazilac je protiv svih predviđanja bacio najdalji hitac od 22,53 metra i tako nadmašio olimpijskog šampiona i višestrukog rekordera Rajana Krauzera koji je takmičenje završio na drugom mestu sa bačenih 22,44 metra. Bronzana medalja pripala je Tomašu Volšu koji je bacio 22.29 metara.
– Došao sam u Beograd, nadajući se da ću pobediti. Romani je danas rekao ne. Srećan sam nastupom, pogotovo prvim hicem. Malo sam nezadovoljan ostalim hicima. Još je rano u sezoni, ne mogu da kažem da sam bio u formi… Uvek ima mesta da napredujem. Treniraću još više, nisam razočaran. Dobro sam otvorio sezonu, 22,44m. Nikada ne bih rekao da će ovoliko biti potrebno za titulu – rekao je Krauzer nakon takmičenja.
STATISTIKA
SVEVTSKI REKRODI:
– Julimar Rohas VEN troskok 15,74m
– Grant Holovej SAD 60m prepone =7,29
– Mondo Duplantis ŠVE skok motkom 6,20m
REKORDI ŠAMPIONATA:
– Džerim Ričards TTO 400m 45,00
– Semjuel Tefera ETH 1500m 3:32,77
– Grant Holovej 60m prepone 7,29
– Mondo Duplantis ŠVE skok motkom 6,20m
– Darlan Romani BRA bacacnje kugle 22.53m
– Gudaf Cegaj ETH 1500m 3:57,19
– Julimar Rohas VEN troskok 15,74m
REKORDI KONTINENATA:
– Marsel Džejkobs ITA 60m 6,41
– Kris Daglas AUS 60m prepone 7,56
– Tijago Moura BRA skok uvis 2,31m
– Mondo Duplantis ŠVE skok motkom 6,20m
– Tijago Moura BRA skok motkom 5,95 m
– Darlan Romani BRA bacanje kugle 22,53m
– Ešli Moloni AUS sedmoboj 6344 poena
– Vitorija Kristina Rosa BRA 60m 7,14
– Zoe Hobbs NZL 60m 7,13
– Aliah Abrams GUI 400m 51.57
– Eleanor Parerson skok uvis 2,00 m
– Julimar Rohas VEN troskok 15,74m
– Rafael Pereira BRA 60m prepone 7,58
– Grant Holovei SAD 60m prepone =7,29
– Tomaš Volš NZL bacanje kugle 22,31m
– Nadežda Dubovitckaja KAZ skok uvis 1,98m
– Česi Ealei USA bacanje kugle 20,21 m
MEDALjE I PLASMANI
Zlatne medalje osvojilo je 20 zemalja
Medalje je osvojila 31 država
Atletičara u finalu imalo je 59 zemalja
Zlatne medalje osvojile su zemlje sa pet kontinenata: Afrika (4), Azija (1), Evropa (11), NACAC (8) i Južna Amerika (2)
UČESNICI
Učestvovalo je 612 sportista iz 129 različitih zemalja.
Prosečna starost učesnika: 25 godina
Prosečna starost osvajača medalja: 26 godina
Prosečna starost pobednika: 26 godina
Koreja i Trinidad i Tobago su imali svoje prve svetske šampione u dvorani (Vu Sangjeok u skoku uvis za muškarce i Džerim Ričards na 400 metara za muškarce)
Uganda i Koreja osvojile su svoje prve svetske medalje u dvorani (Halimah Nakaji sa bronzom na 800 metara za žene i Voo Sanghieok sa zlatom u muškom skoku u vis)
Crna Gora je imala svog prvog svetskog finalistu u dvorani (Marija Vuković 4. u skoku uvis za žene)
RANGIRANjE UČINKA NA TAKMIČENjU
Rezultat takmičenja se izračunava uzimajući u obzir postignuti rezultati, nivo sportista učesnika i svetski rekordi postignuti na takmičenju.
Takmičenje sa najvećim rezultatom rangira se na vrh.
Beograd (2022): 49348
Birmingem (2018): 48861
Portland (2016): 47778
Sopot (2014): 48365
Istanbul (2012): 48393
Doha (2010): 47659
Valensija (2008): 47818
(Atlex.rs)