Srbija je osvojila dve medalje na U20 Svetskom prvenstvu, a osvajači Angelina Topić i Luka Bošković vratili su se u Beograd iz Lime u noći između 2. i 3. septembra.
Prvi je stigao srebrni daljaš Luka Bošković oko 22h.
Na aerodromu su ga dočekali porodica, prijatelji, ljudi iz Srpskog atletskog saveza, ali i novinari.
Prvo što je novinare zanimalo bilo je da li je očekivao ovaj rezultat i da li je opravdao svoja očekivanja.
Recimo da jesam opravdao svoja očekivanja. Godinu dana sam se pripremao za ovo konkretno takmičenje, od povrede pa sve do sada, fokusirao sam se samo na ovo takmičenje i mogu reći da sam zadovoljan – istakao Luka Bošković za Telegraf.
Luka je imao povredu meniskusa koja ga je odvojila od staze nekoliko meseci, ali se uspešno oporavio i nastavio je gde je stao pre povrede.
Jako je bitno pored sebe u timu imati nekoga ko zna kroz šta prolazi sportista, a Bošković, kao i ostale njegove kolege iz AK Top Jump imaju tu sreću da je uz njih uvek Dragutin Topić koji svojim iskustvom i znanjem ume da pripremi svoje atletičare za velika takmičenja i rezultate.
Dobio sam mnogo dobrih saveta od njega (Dragutina Topića prim. aut.). Recimo, pred finale mi je rekao da se ne plašim, da ne budem nervozan, zato što sam tamo najbolji i da treba da se opustim. Kada sam se setio toga pre skoka, uspeo sam da izvestim skok za medalju.
Nakon njegovog srebra usledilo je Angelinino zlato, a ceo put do te medalje iz dana u dan Luka je gledao ”iz prvog reda”.
Stvarno je neverovatno. Skinuo sam kapu pred njom. Posle 25 dana od povrede, od slomljenog zgloba, da osvoji prvo mesto na svetskom prvenstvu, to je zaista fantastično. Svaka čast, i njoj i Topu.
Zajedno sa Lukom Boškovićem u Beograd je stigao i ostatak srpske delegacije iz Čilea izuzev Angeline i Dragutina Topića koji su stigli nešto posle 1 sat iza ponoći.
Jedna od najdužih takmičarskih godina, sa puno velikih takmičenja, ali i sa puno pehova za mladu Angelinu Topić. Međutim pokazala je kakav je borac jer je svaku prepreku uprkos svim nedaćama uspevala da savlada i da pobedi. Tako je uradila gotovo nemoguću stvar da se za samo 25 dana oporavi od pucanja zgloba i domogne svetskog zlata. Ovu medalju smatra, zbog svega toga, za najveći uspeh u dosadašnjoj karijeri.
Nije lako, nije lak put. Ovo je najteža borba sa kojom sam se suočila u celoj karijeri. Vrlo sam ponosna i više nego zadovoljna, na sreću ili na žalost, imala sam dug put dovde. I dalje sam pod velikom euforijom zbog svega što se desilo, ovih poslednjih mesec dana su bili kratki i činilo se da traju čitavu večnost jer sam se od samog dna popela na vrh i jako sam ponosna zbog toga. San mi je bila jedna malo veća, nedosanjana nažalost. Ako ubacimo u obzir put koji sam prešla u poslednjih mesec dana i šta sam sve morala da uradim da zaradim ovo, ovo je najteža zarađena medalja.
Juniorski staž polako privodi kraju. Ovo je poslednja godina, a od 2025. postaje mlađa seniorka. Kao juniorka osvojila je sve i mlađe juniorsko evropsko zlato i starije juniorsko evropsko i svetsko.
Nikada nisam mislila da ću uspeti u ovom podvigu, prva koju sam osvojila je medalja na Evropskom prvenstvu za mlađe juniore, onda sam za starije, a ove godine sam zaokružila juniorsku karijeru sa najvećim zlatom na Svetskom prvenstvu. Presrećna sam i nadam se da ću nastaviti.
Doći do ovog podviga nije bilo ni malo lako pogotovo na okolnosti koje su je zadesile. Međutim kako navodi najvažnija stvar su ljudi koji te okružuju. Zbog njih se ni u jednom trenutku nije osećala sama i kao da ne može da se izbori sa povredom i da ostvari zacrtani cilj.
Da nisam verovala ne bih bila ovde, definitivno. Jedino sam imala tu veru i ogromna želja da uspem, ali šta mi je pomoglo? Pomoglo je što nisam bila sama, nisam se osećala da sam sama u ovome i da se sama borim, okružena sam bila ljudima koji su verovali u mene kad ja nisam i koji su svaku moju odluku podržavali i da sam odlučila da neću da se takmičim oni bi podržali. Odlučila sam da se takmičim, imala sam krug ljudi oko sebe koji su me trpeli svakog dana, trpeli su sve moje želje i tvrdoglavost. Zahvalila bih se i svim ljudima koje ne poznajem, ali koji su dali vetar u leđa u poslednjih mesec dana. Toliku sam podršku dobila da jednostavno ovaj put koji se samo pre mesec dana činio nemogućim je postao realnost.
(Atlex.rs)
