Prvo učešće na Olimpijskim Igrama za Angelinu Topić i odmah ulazak u veliko finale, ali ono je pod ogromnim znakom pitanja jer je neposredno pred početak kvalifikacija Angelina ozbiljno izvrnula zglob pri doskoku na sunđer.
Primarni cilj je ostvaren, ušlo se u finale sa preskočenih 192 centimetara, ali cena tog ulaska biće najverovatnije mnogo velika, tolika da je su baš male šanse da se Angelina i pojavi na njemu, kažu prve prognoze.
Pred polazak u Pariz Topićeva je izjavila da nema nikakva očekivanje jer ne želi da se razočara na svojim prvim Olimpijskim igrama. Delovala je samouvereno i spremno, što je pokazao i nedavni nastup na U20 Prvenstvu Srbije kada je skočila 195 centimetara. Međutim za Igre u Parizu moraće ipak da se iskoristi poslovica ”prvi mačići se u vodu bacaju”.
Gotovo neverovatno, pri jednom laganom skoku makazicama pred sam početak kvalifikacija, nezgodno je nagazila na sunđer gde je izvrnula zglob. Kako sama kaže, to joj se dešavalo mnogo puta do sada, ali ovog puta osetila je kao da je nešto puklo.
Nezgodno sam stala na sunđer i čula sam kako je nešto puko. U trenutku nisam ništa osetila, ali kad sam krenula da se vraćam ka tribinama videla sam da ne mogu da hodam. Doktor je odmah stavio zavoj (bandažirao nogu prim. aut.) što jače da ne osetim ništa i popila sam dva brufena, ali prvih 15 minuta bukvalno nisam mogla da hodam, nisam mogla da stanem na nogu.
Doktor Jovan Đurović i fizioterapeut Slobodan Marković dali su sve od sebe da osposobe Angelinu, a sve to je ispratila i kamera. Ono što je moglo da se uradi u datom trenutku na licu mesta oni su uradili i rekli su joj da proba.
Prva dva skoka je išla iz tek nekoliko koraka zaleta, tek je u trećem pokušaju preskočila svoju početnu visini od 188 centimetara.
Preskočili smo 185 i stavila sam 188 za početnu visinu da bih imala više vremena da odmorim jer stvarno nisam mogla drugačije.
Uspela je uz krajnje napore da preskoči svoju početnu visinu i ostvarila je plasman makar na svojim prvim Igrama. Letvica se podigla na 192 centimetara i kako sama kaže izgledalo joj je kao da je mnogo više.
Kada se letvica podigla na 192 meni je to izgledalo kao 2,15. Nisam uopšte osećala kao nešto što inače sa lakoćom mogu. Slomilo me je kada sam shvatila da ću verovatno morati da preskočim i tu i sledeću visinu za prolaz dalje. Ubeđivala sam se sve vreme da mi nije ništa, ali kad pogledam… Bukvalno sam iz mesta skakala. Nešto se leve noge i uspela da preskočim. Kad sam videla da mogu, eto prilike opet na sledećoj visini. Isto je bilo. Prvo nema šanse. Drugo nema šanse. I uspela sam u trećem da skočim. Što mi je i dovelo do finala. I na kraju 195, tolike visine su malo nemoguće bez zaleta. Probala sam. Dala sam sve od sebe. To nije bilo moguće danas. Ali hvala Bogu. Bilo je dovoljno da uđem.
Po rečima doktora Đurovića povreda ni malo ne izgleda bezazleno, veliko je pitanje da li će moći da nastupi u finalu po prvim prognozama.
Ne deluje ništa dobro, ali moramo da vidimo snimak, još je nisam video posle takmičenja, nadam se da će biti sve u redu – rekao je doktor Jovan Đurović nakon takmičenja.
Iako Angelina ima pobednički mentalitet, koji je pokazala više puta, strah i sumnja su se uvukli i u nju. Tada je nastupio njen otac Dragutin koji je po ko zna koji put pokazao kakav je motivator i kako zna da ulije veru i samopouzdanje u svoje sportiste.
U prvom trenutku zaista nisam verovala da mogu. Dao mi je dodatnu motivaciju, ali znam da je ona u neku ruku lažna, rekao mi je da i žmureći mogu da skočim iz mesta i sa dve noge u pola noći. Stvarno na treningu sa lakoćom prelazim neke ove stvari, ali ovako nešto nisam prošla u životu i izgledalo mi je da će finale u Parizu biti nemoguće.
I sa preskočenih 192 centimetara delovalo je da će Angelina ipak za jedno ili dva mesta ostati ispod crte za ulazak u finale, ali nakon nesreće sa povredom, fortuna ju je malo pogledala i sa 12. pozicije se plasirala dalje.
U isto vreme smo skakale i ja i devojka iz Amerike i bilo je u principu ako ona preskoči ja ispadam, ako ruši prolazimo obe, nisam bila sigurna. U principu trebalo je da skočim pre nje, ali nisam dala sto posto sebe, prosto nije bilo moguće skočiti preko 195 bez zaleta. Stvarno se najiskrenije užasno osećam zbog toga, ali čekala sam da vidim da li će da skoči ili će i ona da sruši, da vidim ko ide dalje od nas dve. Sport je brutalan… Bez da skočim 195 završila sam na sedmom mestu u grupi.
Odmah nakon završetka takmičenja Angelina je sa svojim timom otišla da snimi nogu i uskoro ćemo znati šta joj se tačno dogodilo.
Idem upravo sad kod doktora da vidimo šta je, da snimimo. Ako ništa nije puklo, a mislim da jeste, čim se čulo kao da je lepljiva traka kad se iscepi. Nadam se da nije neka tetiva ili kost. Nadam se da ćemo se videti u finalu. Da lečenje počinje odmah. Imam samo dva dana. Koliko je moguće. Probaćemo sa anestezijom.
(Atlex.rs)
