Svetsko prvenstvo svake godina za ”krešendo sezone”: Atletski svet vs. Svetska atletika!

Svetska atletika donela je radikalnu promenu u kalendaru takmičenja u kojem će se od 2025. svaka sezona završavati Svetskim prvenstvom, atletski svet nezadovoljan!

Na 234. Kansilu Svetske atletike koji se održao 28. februara donete su neke novine kada je budući izgled atletike u pitanju.

Jedna od najvećih promena je što se svetski letnji šampionati više neće održavati na dve godine već svake. Počevši od sezone 2025. kada će domaćin biti Tokio svake naredne godine ćemo gledati Svetsko prvenstvo u atletici i to kao poslednje takmičenje u sezoni.

”Krešendo sezone”, kako se navodi u saopštenju SA, održavaće se sredinom septembra i do tada bi trebalo da se završe sva takmičenja kako bi to bio vrhunac svake godine.

Olimpijske igre su najveće sportsko takmičenje i san svakog sportiste da se takmiči na njima, a oni najbolji da osvoje medalju. Sa razlogom se održavaju na svake četiri godine kako bi značaj bio što veći, kako bi sportisti što više želeli da takmiče i da pobeđuju i kako bi bilo jako teško postati olimpijski pobednik. Tako nešto za rukom, na primer, još uvek nije pošlo možda i najboljim individualnim sportistima svih vremena u Srbiji Novaku Đokoviću i Ivani Španović, samim tim naredne Igre u Parizu su im centar sveta.

Nekada se i Svetsko prvenstvo u atletici održavalo na svake četiri godine kako je to praksa u većini sportova. Takva je bila prvobitna zamisao kada je održan prvi svetski šampionat 1983. Tako je bilo u naredna dva izdanja do 1991. kada se nakon prvenstva u Tokiju prešlo na dosadašnji format na dve godine.

Zanimljivost je da će Tokio i ovaj put biti prekretnica u istoriji, 34 godine kasnije jer će šampionat u Japanu 2025. biti poslednji koji je imao godinu dana pauze pre njega.

Čelnici SA ovim žele da se svaka sezona završi na maestralan način, tako što će okupiti sve najbolje atletičare na jedno mesto.

Postavlja se pitanje da li će tako zaista biti i u praksi?

Da li će Svetski šampionat izgubiti kredibilitet i značaj kada se održava svake godine? Hoće li se najbolji uvek pojavljivati? Kako će treneri tempirati forme ako se zna da ih tokom sezone očekuju mitinzi Dijamantske i Zlatne lige koji donose odlične zarade, a sad moraš da držiš visoku formu svake godine zbog SP? Kako će na to reagovati Evropska atletike i da li će to ”ubiti” atletiku u Evropi? Na šta će ličiti SP kada se poklopi a Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 2028.? I još mnogo drugih pitanja je tu, ali ono što se može videti po društvenim mrežama je da se atletskom svetu ne dopada šta radi Svetska atletike.

Podsetimo, na istom ovom sastanku doneta je odluka da se ukida plasman u finala po vremenu, već isključivo po plasmanu. Za finala 60 i 100 metara uvodi se i 9. staza pa će tako ubuduće umesto 8. u sprinterskim finalima trčati njih 9, što je dobro, ali ne i način plasman.

Bili smo svedoci da se Elzan Bibić na dvoranskom SP u Glazgovu nije plasirao u finale, u kojem je trčalo 14 atletičara, na 1500 metara iako je imao 8. rezultata kvalifikacije. Sve zbog toga što je trčao u najjačoj grupi i zauzeo je 4. mesto, a samo po 3 prvoplasirana iz svake grupe je imalo prolaz u finale. Ovim pravilom više nije bitno koliko si brz, nego koliko sreće u žrebu imaš.

Dodajmo na to i najavu mogućeg ukidanja odrazne daske u skoku udalj i postavljanja zone za odraz, najavljene novine koja je podigla najviše prašine.

Sve ove promene su donete ili će biti donete, a ono što im je zajedničko da su ujedinile atletski svet koji se ne slaže ni sa jednom od njih.

Peking domaćin SP 2027.

Sastanak Kasnila koji je prethodio 19. dvoranskom Svetskom prvenstvu u Glazgovu dodelio je kineskom Pekingu domaćinstvo 21. Svetskom prvenstvu na otvorenom 2027. godine. Kineska prestonica je 2015. već bila domaćin najboljim atletičarima sveta dok će Nanđing biti domaćin najboljima u dvorani 2025. pošto zbog korone nisu mogli da šampionat održe ni 2020. ni 2021.

Donošenjem odluke da se od 2025. Svetski šampionati održavaju svake godine ostaje i dalje upražnjeno mesto za domaćina 2026. godine čime će prvenstvo u Pekingu zapravo biti 22. po redu, a ne 21.

Ako se pogledaju domaćini od 2011. može se primetiti da su samo Velika Britanija (London) i Mađarska (Budimpešta) bili domaćini iz Evrope, da je čak 7 od 9 takmičenja bilo ili će biti održano van ”starog kontinenta” (ako ne računamo Rusiju kao domaćina 2013.). Deagu (Južna Korea), Peking (Kina), Doha (Katar), Judžin (Amerika), Tokio (Japan) i ponovo Peking (Kina) su gradovi domaćini od 2011. do 2027. izvan Evrope.

Ako se pogleda još u prošlost, od 2000. Pariz, Helsinki i Berlin su bili domaćini u Evropi, dok su Edmonton (Kanada) i Osaka (Japan) bili još domaćini.

Svetska fudbalska federacija je nedavno htela da Svetski šampionat sa četiri godine organizuju na dve, ali su na kraju odustali od te ideje zbog finansijske ne isplativosti i logističkih poteškoća. Pored toga i igrači i treneri su se bunili a time ne bi dobili ni jedno leto slobodno, dok su navijači sa druge strane izrazili svoje nezadovoljstvo time da će mnogo manje publike biti na tribinama zbog finansija.

Atletiku je lakše organizovati jer se dešava sve na jednom stadionu i traje nedelju dana, ali i pored toga postavlja se veliki broj pitanja.

Ako se zna da je većina takmičenja i veliki broj atletičara pozicionirano u Evropi, i da svaka promena vremenski zona i kontinenata donosi svoje poteškoće, ostaje da se vidi, prvo koje države će imati sredstava da organizuju svake godine šampionate za ceo svet i drugo koliko će atletičari biti spremni da svake godine na kraju sezone putuju na druge krajeve sveta.

(Atlex.rs)