Srbi opravdali očekivanja na SP: Zlato, finale, polufinale i rezultati na nivoima pred punim tribinama i neverovatnom atmosferom! (FOTO)(VIDEO)

Svetsko dvoransko prvenstvo u Beogradu organizovano je na najvišem nivou, a i srpski predstavnici su bili na svojim nivoima i kako smo najavili osvojeno je jedno zlato, imali smo jedan plasmanu u polufinale i svi su bili više-manje na svojim ovosezonskim nivoima.

Ivana Vuleta, Asmir Kolašinac, Elzan Bibić, Maja Ćirić, Boško Kijanović, Anja Lukić, Milica Gardašević, Lazar Anić, Aleksa Kijanović, Milana Tirnanić, Angelina Topić, Luka Trgovčević i Jovana Ilić su na najbolji mogući način predstavili sebe i Srbiju u punoj Štark Areni na Svetskom prvenstvu. U ambijentu koji je nesvakidašnji za atletiku, a pogotovo za domaće takmičare, postignuti su fenomenalni rezultati na globalnom planu, dok su najbolji srpski predstavnici svi do jednog istakli da je adrenalin bio na neverovatnom nivou.

Čak je Ivana Vuleta istakla kako nikako nije mogla da se skoncentriše tokom takmičenja od fantastične atmosfere na tribinama.

Ona je uspela da odbrani svetski tron i osvoji zlato skokom od 7,06 metara što je Ivanin najdalji skok još od dvoranskog Evropskog prvenstva 2017. koje je takođe bilo održano u Beogradu i što je najveća daljina ove godine u svetu.

–  Znala sam da neće biti lako, teško je fokusirati se na detalje kada vidite sva ta nasmejana lica koja vam daju podršku, koja vide taj skok od 7,00 metara. Znala sam da moram da skočim preko toga da uzmem zlato. Drago mi je što sam dvostruki svetski šampion u dvorani. Pritisak je dobar. Ne možete da zamislite da će sve proći lagano, da niko ne gleda, kao da ste na treningu. Volim izazove, posle toliko takmičenja, poraza, pobeda, svega… To je sve samo deo igre. I za mene je bilo potrebno, ta vrsta pritiska. Kada ste u tim krucijalnim trenucima, tada treba biti sam sa sobom, sa svojim mislima i razmišljati da ponovim rezultat sa treninga. Danas je bilo teško fokusirati se na takmičenja zbog atmosfere, koja je bila luda. Mislim da će mi taj deo nedostajati, ali sam večeras vrlo srećna. Nije bilo lako, ali sa druge strane sam celo takmičenje pokušavala da napravim taj jedan skok. Stalno ga jurimo. Nismo imali prvenstvo na kvalifikacijama, što potom dodaje neku tenziju. Ne možeš da se praviš imun na to. Htela sam da napravim siguran skok preko 7,00m. Do kraja nisam izvela neke tehničke stvari, koje nisu ni bitne. Svi znamo interno šta sam realno mogla. Ali bitno je da sam uspela da osvojim najsjajnije odličje u Srbiji.

U muškoj konkurenciji Lazar Anić je ušao i u veliko finale u top osam i to najboljim skokom još od 217. godine i silnih problema sa povredama. Međutim daljaš nije bio u potpunosti zadovoljan nastupom jer je očekivao još bolje skokove iako je dva puta skočio najbolji ovosezonski rezultat. Kada je bilo biti ili ne biti u trećoj seriji skočio je 7,90 metara i time se plasirao u top osam, a onda je u poslednjoj šestoj seriji skočio još bolje – 6.92 metra i izjednačio se na sedmom mestu, ali zbog slabije treće daljine (druga im je bila takođe ista) Anić je takmičenje završio na 8. mestu što je ogroman uspeh i lep povratak nakon svih problema koje ga prate od 2017.

– Moj cilj je EP u Minhenu, ne toliko svetsko. Ovde je bilo samo petorica daljaša iz Evrope, a ja sam bio treći – zadovoljno je naglasio Anić nakon takmičenja u pomešanim emocijama jer je imao skokove i na osam metara koji se nisu realizovali.

Naš najiskusniji predstavnik Asmir Kolašinac je bio veoma emotivan po okončanju takmičenja. Nažalost nije uspeo da uđe u finale nakon prve tri serije iako je bacio 20,64 metara.

Kako kaže u onakvoj atmosferi teško je bilo pronaći fokus i ponoviti hitac od preko 21 metra. Dodatna otežavajuća okolnost za sve je bila velika pauza od gotovo pola sata između serija zbog velikog broja finalista, pa je i najbolji bacač današnjice Rajan Krauzer na kraju osvojio srebrnu medalju, a ne zlatnu.

Na kraju Asmir je zauze 11. poziciju, upravo je to mesto zauzimao njegov najbolji ovosezonski hitac od 18. prijavljenih.

– Moram da priznam da nisam zadovoljan, pomalo sam razočaran, osećao sam se super, bio sam spreman. Išao sam lagano u prvoj seriji, međutim, takmičenje traje jako dugo, to je nešto na šta nisam navikao, čekao sam 30 minuta na drugu seriju. Onda sam malo pao posle te serije, zbog toga mi je najviše žao. zaista je publika bila sjajna i najviše mi je zbog publike žao.

Da je uspeo da ponovi hitac od 21,56 metara ušao bi u finale i zauzeo čak 6. mesto. Međutim Kolašinac je zadovoljna što je ovog puta bio zdrav i uspeo je da se takmiči pred domaćom publikom za razliku od 2017. kada ga je povreda sputala kao što je sad Armina Sinančevića.

– Trebalo je da se nađem među osam. Nije bilo za medalju, vidite da su momci spremni, ali da je makar bilo preko 21 metar. Ali ponosan sam, velika je čast braniti boje naše zemlje pred domaćom publikom, idemo dalje, naravno, dug je put pred nama, ima još takmičenja. Sledi odmor, pa Svetsko prvenstvo na otvorenom, malo da mi se emocije smire, onda će sve biti dobro. Da se zahvalim svima na podršci, hvala vam, čestitam momcima koji su prošli dalje. Viđamo ćemo se još, ako Bog da. Nekom drugom prilikom – rekao je Kolašinac.

Boško Kijanović uspeo je da se plasira u polufinale na 400 metara i tako načini ogroman uspeh. On je do norme stigao poslednjeg dana i opravdao je očekivanja. Možda će neko reći da ostaje žal za finalom jer bi ono izborio da je ponovo trčao blizu ličnog rekorda, ali kada se zna da je prvi put u karijeri u jednom danu trčao dve trke na 400 i to tako jake – prvo 46,88 sekundi, a potom 46,97 sekunde Boško je u potpunosti opravdao i rezultatski nastup na ovom Svetskom prvenstvu, ali i plasmanski na prvom SP za njega.

Nakon prve trke nije mogao da sakrije oduševljenje svime.

– Ovo mi je prvo veliko takmičenje u životu, adrenalin je uradio svoje. To što imam domaću publiku, ne možete da verujete koliko vas to motiviše. Prezadovoljan sam, ne postoji motivisanija osoba od mene. SP je sjajno organizovano. Možda je teško za poverovati, ali ovo je jedno od najbolje organizovanih atletskih takmičenja. Što se tiče polufinala, nemam neka posebna očekivanja. Cilj je bio da odem tamo, pa šta bude posle.

Na kraju veliko i ogromno 10. mesto za Kijanovića na Svetu na 400 metara nakon polufinalnih trka u kojima je bio najmlađi učesnik.

– Poslednje dve nedelje su apsolutni vrhunac moje dosadašnje karijere. Prvo miting, zatim SP, najjače takmičenje u atletici tokom godine, i na sve to, oba takmičenja su bila pred domaćom publikom. Ja imam 100% kapacitet, ali kad čujem publiku, dajem 120%. Oborio sam nacionalni rekord star 30 godina, plasirao se u polufinale SP, među 120 najboljih, a bio sam najmlađi polufinalista, što mi daje nadu da je predamnom svetla budućnost. Ovo je neverovatno, ovo mi daje takav zalet da bih voleo opet sutra da trčim i voleo bih da svaki put trčim pred ovakvom atmosferom, sa ovakvom publikom koja daje tornado u leđa – istakao je Boško nakon završetka takmičenja.

Takođe, Kijanović je posle trke poslao i poruku navijačima u kojoj je rekao da “traži” od publike da prizna atletiku kao sport, kako bi Srbija postala svetska sila.

– Hoću da poručim navijačima da se što više upoznaju sa atletikom, našom, domaćom. Ovde je veliki broj talenata i na stazi i van nje. Atletičari su elokventni, školovani ljudi i mislim da je podrška to što nam fali i što bi nam značilo toliko da postanemo atletska sila u svetu – istakao je mladi Boško Kijanović.

Iako se očekivalo da će ući u finale makar jedno od dve discipline za koje je ispunio normu Elzan Bibić nije uspeo u tome u trci na 3000 metara, a duplo kraću deonicu kasnije nije ni trčao.

Jedna od prvih disciplina na šampionatu bile su kvalifikacije na 3000 metara koje je Bibić istrčao za 7:52,78. Iako se dobro držao gotovo celu trku i bio među prvom trojicom koja se direktno plasiraju u finale, kao da je izgoreo u želji da pred svojom publikom ponovo istrči novi državni rekrod i to na velikom takmičenju i nije izdržao brz finiš gde je pao na 6. mesto. Za ulazak u finale bio mu je neophodan rezultat od 7:51.89 i zbog toga ostaje žal jer je mogao da bude finalista SP.

Maja Ćirić nije uspela da ponovi rezultat kojim je ove godine oborila državni rekord na 400 metara. Da je uspela plasirala bi se u polufinale što bi bio još jedan veliki uspeh za Srbiju. Međutim trku je završila za  53.36 sekundi čime je je zauzela peto mesto u grupi, a ukupno 23. na svetu.

I dok se od Bibića i Ćirićeve očekivalo da uđu u polufinale za Anju Lukić se nadalo da može jer je bila na granici. Upravo tako je i bilo na samom šampionatu. Anja je trku na 60 metara sa preponama završila za 8.25 sekundi kao četvrta u grupi. Ostaje žal jer su tri prvoplasirane išle direktno. U njenoj grupi to je bilo sa 8,13 sekundi, ali poslednja koja je ušla na osnovu rezultata trčala je 8,17 sekundi što je rezultat koji Anja ima. Bilo kako biloLukićeva je bila na nivou svojih ovosezonskih rezultat.

– Nisam zadovoljna zato što sam očekivala da trčim negde u vremenu svog ličnog rekorda. Želela sam u polufinale. Nije to toliko loš rezultat, ali očekivala sam više. Atmosfera je sjajna i organizacija je odlična, drago mi je da sam učestvovala. Pogotovo pred svojom publikom, na domaćem terenu – poručila je Anja.

Neverovatna atmosfera na tribinama za vreme finala skoka udalj za žene prouzrokovala je posebnu motivaciju kod Milice Gardašević. Silovito je krenula u napad na novi lični rekord i skok koji će joj obezbediti ulazak u top 8 međutim, u prve dve serije je zabeležila prestupe. Morala je u trećem pokušaju da zabeleži ispravan skok kako bi imala plasman, a opet dobar kako bi pokušala da se plasira u finalnih, dobije još tri pokušaja i obezbedi što bolji plasman. Uspla je da zabeleži ispravan skok na 6,59 metara. Njime je zauzela 8. poziciju, ali ostalo je bilo još devojaka da skaču tu treću seriju. Jedna, kasnije će se ispostaviti osvajačica bronzane medalje Loren Jugen, je to nažalost srpske atletičarke uspela i Milica je ostala bez ulaska u top 8 iako je na svim do sadašnjim šampionatima skok od 6,59 metara to obezbeđivao. Tako je Gardaševićeva takmičenje završila kao 9. daljašica sveta.

Sjajan nastup imala je najmlađa učesnica ovog šampionata Angelina Topić. Ona je zauzela 9. mesto sa preskočenih 188 centimetara. Početna visina bila je 184 centimetra, za koju je njen otac i trener Dragutin rekao da je se najviše boji jer je visoka za početnu na šta Angelina nije navikla. Na sreću svih savlada ju je bez ikakvih problema iz prve, kao prva takmičarka u ovom finalu. Sledeću visinu od 188 je preskočila iz drugog, a za 192 joj je malo nedostajalo da i nju savlada.

– Napravila sam par dobrih skokova u zagrevanju, početna visina je možda bila mali problem, ali kako za mene tako i za ostale. Mislim da sam se “ok” snašla tu barem na početku – rekla je Angelina odmah posle takmičenja.

Generalni utisak mora biti pozitivan, tako rezonuje i Angelina, shvata da njeno vreme tek dolazi.

– Prezadovoljna sam rezultatom, i samim takmičenjem, jako mi je drago što sam mogla da budem u konkurenciji sa svetskim zvezdama, i mislim da je ovo jedno veliko iskustvo za mene i za ostale. Vidimo se na sledećem takmičenju.

Činjenica na koju je ponosna, koja joj je pomalo i neverovatna: 2017. godine je sa tribina gledala aktere Evropskog prvenstva u Beogradu – sada je deo najveće pozornice!

– Ovo nisam mogla ni da zamislim. Pre pet godina sam sedela na tribinama i navijala za reprezentaciju u kojoj se sada nalazim. Ovo je veliko dostignuće.

Požalio se Aleksa Kijanović na zadnju ložu nakon trke na Belgeadee mitingu kada mu je pobeda izmakla u poslednjim metrima. U kvalifikacijama na Svetskom prvenstvu odlično je startova, ali je star bio ponovljen. Iako je ponovo dobro krenuo negde na 10-ak metra od cilja počeo je da usporava i nakon prolaska kroz cilj ponovo se uhvatio za istu zadnju ložu. Isto kao i na mitingu i sada je bio u  direktnom okršaju sa Janom Volkovim i gotovo precrtana situacija u trenucima kada su najveće brzine, kada sve pršti i kada se lomi loža izdaje Aleksu. Tako je kroz cilj prošao za 6,80 dok je prvak Evrope trku završio za 6,66 sekundi. Na kraju peto mesto za našeg sprintera, ni jedna ni drugi nisu ušli u polufinale, a kad se podvukla crta Kijanović je 36. sprinter na svetu na 60 metara.

– Najatraktivnija, najbrža disciplina, svi gledaju, svi ćute kada je naš start. Nažalost, prvi start je bio neuspeo, prestupio je jedan takmičar, a taj start je bio mnogo bolji za mene. Mislim da sam tada napravio veću razliku u odnosu na ostale takmičare. U drugom startu sam, nažalost, bio dosta iza, nisam posle mogao da nadoknadim. Jako teško, pogotovo u ovakvoj konkurenciji. To je bukvalno nemoguće uraditi. Oni su trčali zaista jako dobre rezultate, s tim u vezi nije mi uopšte krivo što sam podbacio malo. Na kraju sam osetio i bol u zadnjoj loži, u poslednjih četiri-pet metara, pa sam i prestao da jurim i da se bacam u cilj baš zbog toga da se taj bol ne bi povećao i da ne bi napravio neku veću štetu. Nažalost, bol je bio tu još od Serbia Opena, na kraju te trke sam i stao… U međuvremenu smo sanirali koliko smo mogli, ali nažalost nije to bilo sto posto. Povreda je uticala je na trening, na finese koje treba da se odrade za Svetsko – rekao je za Telegraf Kijanović, čiju kompletnu izjavu možete pogledati u nastavku.

Još jedna dobra trka za Milanu Tirnanić i na Svetskom prvenstvu. Kvalifikacije je istrčala za 7,42 sekunde što je na njenom ovosezonskom nivou. Nije uspela da ponovi trku na lični rekord, ali svakako joj to ne bi donelo prolazak u polufinale. U svojoj grupi završila je kao 5., ukupno 39. na svetu, ostaje možda mali žal za bolji plasman jer su sve devojke rezultatski bile jako blizu jedna drugoj pa je tako mogla da dogura čak i do 29. pozicije, ali svakako veliki uspeh.

Slično kao i Milana prošao je i Luka Trgovčević. Trka na nivou ovosezonskih rezultata, ali žal što se nije istrčalo na nivou ličnog rekorda. Na kraju 7,89 sekundi i 38. mesto na svetu.

– Mislim da sam mogao nešto bolje. Moj cilj je bio da prođem do polufinala. To je bilo strašno teško i morao sam da rizikujem malo. Trebalo je da bude perfektna trka. Nažalost, napravio sam grešku na petoj, tu sam izgubio nešto. Možda sam bio tu negde blizu mog ličnog rekorda. Biće bolje sledeći put. Bilo je fantastično. Nisam nikada nešto tako doživeo. Nadam se da će Beograd dobiti Evropsko prvenstvo 2026. godine i da ću moći još jednom da se takmičim pred domaćom publikom.  Ja se vraćam u Italiju, tamo živim i tamo treniram do maja, a onda počinjem sa trkama. Moram da nađem neki dobar međunarodni miting gde dobijam poene za renking. Kako dobijem poene, moći ću da idem u Minhen – rekao je Trgovčević nakon trke.

Jovana Ilić je devojka za koju se možda i najmanje zna u Srbiji. Razlog tome je njeno studiranje u Americi i tek nedavni povratak u Srbiju. Devojka koja je bila poznata kao sprinterka vratila se kao sjajna troskokašica i kao takva je završila na SP. Opravdala je poziv i skočila je na nivou svojih rezultata- 13,36 metara. Nije mogla više od 16. mesta, ali sama činjenica da takmičite sa jednom Julimar Rohas koja pred vama skače svetski rekord, da takmičite  pred punom Arenom i u tri pokušaja sva tri skačete preko 13 metara je za svaku pohvalu.

– Osećala sam se izvanredno. Da mi je neko rekao pre godinu dana da ću ovde nastupiti, ne bih mu verovala. Ja treniram za ovo godinu i po dana tako da je veliki uspeh moje učešće. Organizacija je izvanredna, kao i publika. Mislim da je ovo jedna životna prilika koja se ne propušta. Ja nju (Rohas prim. aut.) pratim već nekoliko godina. Ona je moj uzor, pratim je nekoliko godina. Svako njeno takmičenje pratim na televiziji i skakati rame uz rame sa njom je izvanredno.

Za kraj selektor Edin Zuković je prezadovoljan i nastupom reprezentativaca, ali i publikom koja je bodrila maksimalno kako njih tako i svakoga ko je zatražio podršku.

– Sigurno je da su se naši takmičari osećali posebno u tim trenucima. Neki su to iskoristili, neki nisu. Ivana Vuleta sigurno jeste. Najavili smo velike daljine od nje jer smo znali da trenutno vredi i više od pobedničkih 7.06 metara. Ipak, najvažnije je svetsko zlato i odbrana titule iz Birmingema –  ocenio je Zuković.

Selektor je bio pun reči hvale za srpske atletičare i istakao je kako pored Ivane imamo još njih četvoro koji su u top 11 na svetu.

– Lazar Anić i Milica Gardašević 8. su i 9. na svetu u dalju, a Boško Kijanović 10. na 400 metara. Asmir Kolašinac je bio 11. Neposredno pre ovog takmičenja na istom mestu bacio je 21.06 metara. Vredeo je mnogo. Možda je malo podlegao atmosferi. Angelina Topić rođena 2005. godine potvrdila je veliki potencijal.

Komentarišući nastup Elzana Bibića na 3.000 metara, Zuković je ocenio je da 23-godišnji Novopazarac iza sebe ima dosta takvih trka i da je po mišljenju stručnjaka koji rade s njim bilo realno da se u finalu bori za mesto među šest ili osam najboljih.

– Možda su ga trema i nastup pred domaćom publikom sprečili da se pokaže u najboljem svetlu. Bio je prvi ispod crte. Očekuju ga još dva velika takmičenja ove godine. On uvek ima najveće ambicije, a treba proceniti da li na 1.500 ili na 5.000 metara.

On je izrazio žaljenje što je povreda sprečila Armina Sinančevića da se takmiči i možda bori za medalju u bacanju kugle, kao i što je zbog boginja izostala Ivana Ilić.

– Važno je da smo spojili generacije. Uz iskusne, tu su Gardašević i Bibić rođeni 1998. i 1999, kao i Topić. Imamo budućnost. Na otvorenom će im se pridružiti Marija Vučenović, Adrijana Vilagoš i još neki atletičari. Ako dobijemo Svetsko prvenstvo na otvorenom, imamo takmičare i sportski sektor spremne da odgovore zadacima – zaključio je Zuković.

(Atlex.rs)