Seniori kao atletske škole: SA izbacuje dasku iz dalja zbog čestih prestupa?!

Skok udalj bez odrazne daske već iz zone za sve uzrasne kategorije je ideja o kojoj se priča već decenijama, ali se sad prvi put neko iz Svetske atletike osmelio da to iznese javno i to kao gotovu stvar od 2026.?!

Velika bura digla se u atletskom svetu nakon što je izvršni direktor Svetske atletike Džon Ridžon u jednom podkastu izjavio kako je ovo telo donelo odluku da se ukine odrazna daska u skoku udalj. To znači da će seniori i svi ostali uzrasti skakati iz zone, kao i atletske škole, i da će se laserski meriti skok od mesta odraza gde god on bio u toj zoni.

Ono što je iznenađujuće je razlog zbog kojeg dolazi do ove promene. Ridžon je naglasio kako je razlog za ovu promenu to što su u SA uvideli da je na Svetskom prvenstvu u Budimpešti 2023. cela treća serija u finalu prošla bez ispravnog skoka. Daska se izbacuje jer je mnogo prestupa?!

Kako dalje navodi taj veliki broj prestupa je nešto što publika ne želi da gleda i da do promene dolazi kako bi se popularisao dalj i kako bi postao zanimljiviji publici.

Međutim kakvu god promenu napravili publika će i dalje biti uskraćena da putem televizijskog prenosa gleda dalj i ostale tehničke discipline. To je zato što je pre koju godinu doneta odluke da se i trkama preko 800 metara daje prednost u odnosu na tehničke discipline koje se često ne mogu videti čak ni u odloženom snimku.

O ovoj temi, kako SA misli da populariše neku disciplinu ako je nema na televiziji, Džon Ridžon nije pričao.

Ovo za sada još uvek nije zvanični stav SA, još uvek vest o ovoj promeni nije objavljena na sajtu krovne atletske organizacije. Po rečima Ridžona već ove godine počeće se sa testiranjem ove novine, a ako se ispostavi da nisu bili u pravu, da neće povećati uzbuđenje i dramatičnost, neće je na silu uvodit.

– Svaki skok će se računa, a to povećava uzbuđenje i dramatičnost u takmičenju. Ovu godinu ćemo provesti testirajući to u stvarnim okolnostima sa veoma dobrim atletičarima. Ako ne prođe testiranje, nikada je nećemo uvesti. U isto vreme radimo na načinima na koje možemo da dobijemo trenutne rezultate tako da ne morate da čekate 20-30 sekundi pre nego što se rezultat pojavi. Zaista želimo da naredne dve godine provedemo temeljno radeći na njima. Ne radi se o sledećoj godini, već o tome da imamo sport koji će biti pogodan za narednih 150 godina. – rekao je izmeđuostalog Džon Ridžon, izvršni direktor SA.

Ridžon je prihvatio da će se plan verovatno suočiti sa negativnim povratnim informacijama.

– Ne možete napraviti promenu u sportu koji je u osnovi izmišljen pre 150 godina bez neke kontroverze. Ako ste svoj život posvetili savršenom udaru u tu dasku za skok, a onda je odjednom zamenimo zonom za skok, potpuno shvatam da bi možda postojao početni otpor.

Džpn Ridžon je nekadašnji britanski preponaš. Trčao je i 110 i 400 metara prepone, a jedno vreme je bio i rekorder Britanije na 110 metara prepone. N najveći uspeh u karijeri ostvario je 1987. kada je u Rimu postao vicešampion sveta na 110 metara prepone. Pored toga ima i dva učešća na Olimpijskim igrama, 1988. u Seulu i 1996. u Atlanti.

Promene

Skok udalj je disciplina u kojoj se najviše ”čačka” i menja. U 2022. doneta je odluka da se plastelin više ne stavlja pod uglom od 45 stepeni već pod uglom od 90, a već na Svetskom prvenstvu u Oregonu iste godine plastelin je u potpunosti uklonjen. Tada se po prvi put primenjena laserska tehnika merenja ispravnosti skoka, odnosno prestupa.

Uklanjanje plastelina i promena daske dovelo je do toga da se nikad veći broj daljaša nije povredilo nego tokom 2023. godine zbog proklijavanja u dodiru sa daskom.

U obrazloženju Ridžona ne govori o tome da je razlog za izbacivanje daske veliki broj povreda, na šta su se žalili svi najbolji daljaši, već ”česti prestupi”?!

Oko teme modernizacije atletskih pravila ”koja su izmišljena pre 150 godina” može mnogo da se priča, o svakoj disciplini ponaosob. Od toga da reakcija čoveka tad i sad nije ista, pogotovo ne modernih sprintera (naučno dokazano da sprinteri reaguju brzinom od 0,075 sekundi, a ne 0,100 kakvo je pravilo) preko dinamike samih takmičenja i šta je to zbog čega su ”tribine prazne i zbog čega mora da se modernizuje atletika” kako kaže Ridžon.

Najveće dve promene koje je SA uvela poslednjih decenija je to da je atletičarima dozvoljeno da komuniciraju sa trenerima i da gledaju snimke koje im isključivo oni pokazuju. A druga je što trke i preko 800 metara se više ne smeju prekidati u televizijskom prenosu tehničkim disciplinama.

Pojedinačno gledano discipline, u dalju je prvo promenjeno da se brojevi kače napred, a ne nazad, pa se tri puta menjala daska, a ako ”eksperiment” prođe svi će se vratiti u bazu kada su u atletskim školama skakali iz baze.

Prednosti i mane

Prednosti ovoga su što zaista neće više biti prestupa, svi će skokovo biti ispravni, ali upravo taj trenutak iščekivanja da li je bela ili crevna zastavica je publici i zanimljiv i uzbudljiv. Kao u fudbalu da li je ofsajd ili ne, da li si za jedan centimetar pogodio da budeš unutra ili van segmenta.

Gledajući neke skokove koji su poništeni zbog prestupa imali bi mnogo dalje skokove i bolje rezultate, ali ako se ukine daska i ostane samo tartan, skokovi će biti kraći. Amortizacija koju daje daska nestaje i svi će se održavati sa mekše podloge samim tim skokovi će verovatno biti nešto kraći.

I ono što je srž svega, gubi se suština skoka udalj, veština da se namesti korak da se u punoj brzini pogodi daska milimetarski precizno, a to je ono što odvaja najbolje od ostalih.

(Atlex.rs)