Psihološki treninzi su, sad u izolaciji, najbitniji: Psihički jaki sportisti su sposobni da prevaziđu fizičke sposobnosti

U doba izolacije zbog Korona virusa sportisti širom sveta se trude da u kućnim uslovima održavaju fizičku spremu međutim, pored nje jako je bitno raditi i psihološke treninge, sad možda više nego ikada, smatra jedna od najboljih sportskih psihološkinja u Srbiji Marijana Mladenović.

Mladenović u razgovoru za Tanjug ističe da je u danima kada smo zatvoreni u kućama prva na udaru motivacija, jer se sportisti, naviknuti da postavljaju ciljeve suočavaju sa potpuno atipičnim problemima.

– Svi sportisti imaju ciljeve za sezonu koja je u toku i takmičenja tokom nje. Svako otkazivanje iz bilo kog razloga utiče, posebno sada kada je globalni razlog koji sva takmičenja dovodi u pitanja. U ovakvim situacijama kod sportista prvo na red dođe njihova motivacija i šta je zapravo sa ciljevima koje su formulisali. Motivacija je prva na udaru – rekla je Mladenović za Tanjug.

Pandemija Korona virusa paralisala je svet sporta, u kom su mnoga takmičenja prekinuta ili odložena, a Mladenović ističe da je najveći problem sportistima kako da prođu kroz period samoizolacije bez fizičkog treninga.

– Nije samo problem kako nastaviti, mnogo veći problem je kako proći kroz ovaj period kada mnoge vrste treninga ne mogu fizički da se realizuju. Psihološko treniranje, koje sportisti često zanemare čim prestane mogućnost fizičkog treninga, sada je veoma važno. Svi oni koji su ranije imali neku vrstu psihološke pripreme treba sa time da nastave, a svi oni koji nisu trebalo bi da uvedu taj aspekt. Naučno je dokazano da mentalni trening može mnogo da pomogne, pa i da kompenzuje ono što fizički ne može da se realizuje na pravom realnom fizičkom treningu.

Mnogi od sportista čitalo je o psihologiji u sportu, ali se nikada nije susrela sa njom i takvom vrstom treninga. Zbog toga Marijana Mladenović navodi kako uraditi i ovaj trening.

– To su neke tehnike koje su opšte poznate u sportu, kao što je vizuelizacija. Sve što sportista ne može da realizuje fizički, to na mentalnom planu može da pokuša da sebi verodostojno dočara i proživi. To u velikoj meri kompenzuje nedostatak treninga, ali ono što je najvažnije jeste da sportista ne klone duhom i da ima utisak da je nešto korisno uradio tog dana. Sportisti, kada iz bilo kog razloga preskoče neki deo treninga , imaju utisak da su zabušavali, da su sebi naškodili na neki način… Ovo ima i motivacioni aspekt, da sportisti imaju utisak da su nešto korisno odradili za sebe.

Iako se čini da je ovo potpuno nova situacija za sportiste, svi su bili suočeni da zbog povreda moraju da odsustvuju sa treninga i takmičenja. Mladenović ističe da gotovo nema razlike u ponašanju i psihološkom pristupu.

– Ima tu dosta i sličnosti. Nekada i kada je reč o ličnoj povredi, oni ne mogu ni tada precizno da znaju kad će se vratiti u trening i u takmičenje. Možda je čak ovo u nekom smislu i isto, u smislu odsustvovanje sa treninga. Ne zna se koliko će biti obustavljena takmičenja što zavisi od šireg faktora, ali ponašanje i način psihološkog pristupa su isti.

Koliko god ovo teško pada sportistima, isto tako ni treneri nisu srećni ovim okolnostima iz mnogo aspekata.

– Možda je čak trenerima teže, jer posao trenera je sportski trening, koji se realizuje fizički. Oni ne mogu da znaju da li sportista vizualizuje svoj trening ili ne, kako se sportista ponaša, ako su svi razdvojeni i svako je u svojoj sopstvenoj izolaciji. Trener to ne zna i mora da im veruje na reč. To zavisi i od poverenja i odnosa sportista i trenera i ne mora to da bude ni otežavajuća okolnost. Treneri su generalno ljudi koji vole da svakog trenutku imaju “fidbek” o onome što su oni iz trenerskog ugla uradili u procesu koje vode i kontrolišu, a to sada nije moguće.

Pandemija virusa Covid-19 dešava se u olimpijskoj godini koja je tradicionalna prepuna kvalifikacionih takmičenja za nastup na najvećoj sportskoj smotri, a sportski psiholog smatra da sportisti moraju da imaju širu perspektivu.

– Važno je da svi sportisti, treneri i svi činioci u sportu, imaju širu perspektivu. Jeste ovo olimpijska godina i Olimpijske igre koje slede su svakako značajne za sve koji su se pripremali za to takmičenje, ali to nije jedini cilju u karijeri sportista. Nije to ono zbog čega isključivo treniraju. Treba da redefinišu neke šire ciljeve, zbog čega su u sportu i koje je to sledeće takmičenje, olimpijski ciklus za koji treba ozbiljno da se spremaju… Naravno, isključujemo sportiste kojima bi ovo bilo poslednje učešće na OI, ali je to je živo.

Za kraj Marjana Mladenović ima poruku i za sportske novinare kojima takođe teško pada situacija kada je sport gotovo u celom svetu potpuno stao, ali koja može da posluži i svima.

– Informišite se o svemu što inače samo usput stignete da pokupite kao informaciju. To je prilika da detaljnije upoznate sportove o kojima se želeli da pišete i izveštavate, a niste imali vremena. Svako sticanje znanja sada može nesmetano da se odvija, jer ima vremena za mnoge aktivnosti koje inače zapostavljamo zbog nekih glavnih aktivnosti – zaključila je Mladenović.

(Atlex.rs)