U pres centru sportskog društva Crvena zvezda, atletski klub obeležio je 30 godina od najuspešnije godina u istoriji srpske i jugoslovenske atletike, dan kada je muška ekipa postala prvak Evrope a ženska vicešampion.
U punoj pres sali prisutni su bili članovi šampionskih generacija muške i ženske ekipe, ljudi iz atletike ali i sadašnji atletičari Crvene zvezde.
Prisutne je prvo sve pozdravio predsednik atletskog kluba Crvena zvezda Srđan Rašković.
– Dragi prijatelji, okupili smo se danas da obeležimo ovaj veliki dan u istoriji atletskog kluba Crvena zvezda, a rekao bi ne samo u istoriji klube već… ovo je veliki dan za Zvezdu uopšte, s obzirom da je atletski klub među prvima, iz uspešne i moćne Zvezdine porodice, uspeo da osvoji Evropu – ovim rečima se prisutnima obratio predsednik AK Crvene zvezde Srđan Rašković.
– Rekao bih da su nam oni stvorili veliku obavezu s tim svojim uspehom, da budemo mnogo uspešniji, bolji , da stremimo višem i da pokušamo da ponovimo taj uspeh. Meni lično je to uvek motivišujuće i mislim da smo rezultatima koje smo postigli poslednjih pet godina (koliko je Rašković predsednik kluba), tu mislim na dve velike medalje (Tatjana Jelača vicešampion Evrope u koplju 2014. i Strahinja Jovančević treći u Evropi u dalju 2019. u dvorani) dokazali da idemo tim putem.
Prisetio se Rašković i članova ekipe koji nažalsot više nisu sa nama. Isamil Mačev, član čuvene štafete, je preminuo početkom ove godine, dok je Borisav Pisić, tada sportski direktor a ranije jedan od naših najboljih preponaša, preminuo 2015.
Počasni predsednik kluba, gospođa Olga Acić nažalost nije mogla da dođe zbog zdravstvenih razloga. Gospođa Olga ove godine puni 88 godina ali i pored toga ni jedno atletsko takmičenje ne može da joj promakne i tačno zna svaki rezultat svakog našeg atletičara bilo iz istorije bilo iz današnjeg perioda.
Njen govor je pročitao predsednik kluba. U tom govoru gospođa Acić se prisetila kako je tekao ceo put ekipe do evropskog trona, o kojem smo i mi pisali upravo u koordinaciji sa njom.
Dotakla se i ženske ekipe koja je istog dana osvojila drugo mesto na vrelom, gostujućem terenu.
– Treba reći i to, da istog dana, 4. jun u Cirihu, ženska ekipa je postala vicešampion Evrope jer je osvojila drugo mesto na Kupu Evrope za seniorke. Dakle, obe ekipe Zvezde su na podijumu Kupa Evrope klubova šampiona. To je najveći i neponovljivi uspeh u ekipnom takmičenju. – ovim rečima je gospođa Acić podsetila sve prisutne da je i uspeh ženske ekipe podjedanko važan i veliki kao i muške ekipe.
U toj ženskoj ekipi, Zvezda je imala čak dve najbolje sportiskinje Sportskog društva, Dijanu Ištvanović, kapitena ove ekipe, i Snežanu Risimić, tada Golubić.
Direktor ASS-a Slobodan Branković bio je čaln te ekipe, čaln koji je doneo najviše bodova Crvenoj zvezdi. Tim povodom on se obratio prisutnima ispred ekipe.
– Dok sam slušao predsednika i statistiku koju je izneo, prisetio sam se malo tih trenutaka, tog vikenda u Beogradu i prepunog zapada, navjača Crvene zvezde koji su došli na sever sa zastavama. Uopšte jedna nezamisliva atmosfera a da se radi o atletici – prisetio se malo Branković kakvo je nekada bilo interesovanje za atletikom i koliko je celom Beogradu ovaj događaj puno značio.
Branković je uveren da je moguće da se Zvezda ponovo vrati u vrh Evrope. Da je atletika sport u kojoj je to najrealnije ali da i sportsko društvo mora da pripomogne u toj realizaciji.
– Velika je obaveza na svma nama, naročito na ovom klubu, na ovom sportskom društvu da nastavi dalje da ulaže u ova dva tima, i muški i ženski. Verujem da u atletici bi možda mogli opet da uđemo u tu finalnu ligu Evrope, i da se možda i ovde kod nas u Beogradu borimo, pred našom publikom ponovo, za… da ne kažem šampionsku titulu, ali da se makar borimo u tih prvih osam ekipa Evrope.
Nažalost današnji atletičari Zvezde se nalaze u bezizlaznoj situaciji jer nemaju nikakve uslove za rad. Atletska staza im je prekopotrebna kako bi nastavili putem koji su utabali njihovi predhodnici.
– Za to (povratak na vrh) su potrebni uslovi. Ne bih hteo da budem… u ovom trenutku i da kukam, ali mislim da je ovo trenutak da… ja upravo kažem, kao čovek koji je doneo, na ovom šampionatu Evrope, najviše bodova i bio najuspešniji takmičar ovog šampionata, da apelujem da se atletskom klubu Crvena zvezda omoguće uslovi za rad. Oni ih trenutno nemaju!
– Nažalost, ja ovo izgovaram i kao direktor Atletskog saveza Srbije, kao čovek koji je proveo ovde par godina, lepih godina, u Crvenoj zvezdi. Ali evo posle 30 godina od titule šampiona Evrope Crvena zvezda je i dalje u vrhu i na vrhu srpske atletike, ima značajne pojedince, ali ostala je bez uslova za rad. I to je ono što je poražavajuće i verujem da sledeće godine u ovo vreme, kada budemo slavili 31 godinu, verujem da će se drastično promeniti uslovi i da ćemo ponovo imati Crvenu zvezdu kao kandidata za vrh Evrope. Mislim da to zaslužuje, i zbog onih koji su, da kažem, ostavili litre i litre znoja na ovoj stazi dole, ali i zbog budućnosti jer Crvena zvezda ima najbrojniju školu atletike i zbog te dece koja bi želela da ponovo budu ovo što su nekada generacije bile, mislim da imamo obavezu da svi pomognemo i da dobijemo jednu modernu atletsku stazu – ovim rečima je svoje obraćanje završio Slobodan Branković.
Na kraju predsednik atletskog kluba Crvena zvezda uručio je plakete prisutnim članovima šampionske generacije, dok će ostali, koji nisu mogli da dođu, te plakete dobiti naknadno.
Plakete su sad dobili: Slobodan Branković, Slobodan Popović, Radovan Šćekić, Andrea Marinković i Zoran Dimić.
Posebno dirljivo je bilo kada je na red došla plaketa sa imenom Ismail Mačeva. Usledio je najveći aplauz za čoveka koji nas je nažalost prerano napustio početkom ove godine.
Na kraju su usledila i grupa fotografisanja prisutnih članova mušeke i ženske ekipe.
Prisutni na ovom skupu bili su i predsednik UO SD Crvena zvezda Nebojša Čović kao i generalni sekretar SD Igor Milojević.
Veliki uspeh koji su tog 4. juna 1989. godine ostvarili i atletičari i atletičarke Crvene zvezde je nemerljiv. Biti najbolji u Evropi u sportu kakva je atletika, kada znamo kakvi se sve rezultati postižu u širom sveta i Evrope, treba da bude zvezda vodilja da teže ovim uspesima i rezultatima.
Neki su skloni mišljenja da je uspeh ženske ekipe manji i da sav hvalospev treba da pripadne samo muškoj ekipi a da ženama ”svaka čast”. Ne treba zaboraviti da je ženska ekipa bila na gostujućem terenu i da šteta što i one nisu imale priliku da takmiče pred svojom publikom. Sigurno bi u tom slučaju imali dvostrukog prvaka Evrope.
Atletika jeste pojedinačni sport ali je i ekipa podjednako važna!
(Atlex.rs)