Borba za promene: Povratak Kupa šampiona, klubovima procenti, ukidanje pravila jednog sponzora, EP u maratonu…

Svestan je prvi čovek Evropske atletike Dobromir Karamarinov da su atletici potrebne neke promene i inovacije, a direktor Srpskog atletskog Saveza Slobodan Branković za Atlex je pričao o uvođenju novih takmičenja i o borbi za promene oko finansiranja.

Atletičari su voleli Kup šampiona, takmičenje na koje pobednička ekipa sa Ekipnog prvenstva predstavlja Srbiju na međunarodnoj sceni, ali ga klubovi nisu voleli jer je bilo skupo. Zbog toga je ono i ukinuto jer nije davalo gotovo nikakve benefite učesnicima zbog čega neke države nisu ni učestvovale.

To je bilo polu privatno takmičenje koje je EA podržavala, ali nije imalo smisla takvo kakvo je, nije bilo perspektivo. Najveći problem je bila finansijska neisplativo. Pogledajte koliko se para dobija u fudbalu ili košarci, a u atletici je to bio isključivo trošak klubova zbog kojeg mnogi nisu ni odlazili na to takmičenje – kaže Slobodan Branković reizabran član Kansila EA na početku razgovora za Atlex na ovu temu.

Poslednji učesnik ovog takmičenja bila je Crvena zvezda 2019. koja se takmičila u II ligiji u finskom gradu Tampere sa muškom i ženskom ekipom. Devojkama je tada za malo izmakla promocija u I ligu (drugu po jačini) dok su momci bez nje, spletom nesrećnih okolnosti, ostali godinu dana ranije na istom mestu.

Ženska ekipa Zvezde je bila neprikosnovena u srpskoj atletici godinama, decenijama sve do 2022. kada su morali da ustupe titulu OAK Beogradu. Predstavljale su Srbiju i u I ligi 2018. u kojoj su opstale, ali zbog toga što su ušle zahvaljujući specijalnoj pozivnici, nisu mogle da ostane kada su se neke države vratile u takmičenje. Kod muškaraca su se menjale ekipe od Zvezde, Partizana, Radničkog iz Kragujevca pa sve do Zvezde koja je i kod muškaraca izgubila titulu prošle godine.

Još jedan od problema KEŠ-a, kako kaže Branković, bio je što su srpski klubovi često cinkarili jedne druge da imaju veći broj pojačanja od dozvoljenog, što kako direktor SAS-a kaže su svi radili.

Jedno od razloga zbog kojeg je to takmičenje prestalo da postoji je i to što su se naši klubovi tužakali međusobno kako ovi drugi imaju više pojačanja od dozvoljenog broja, a to osu svi radili. Tu su bile razne istrage i problemi kako za klubove, tako i za savez.

Pored plana da se vrati Kup šampiona Evropska atletika planira da uvede i dva nova takmičenja – Evropsko prvenstvo u maratonu i polumaratonu.

Klubovima procenti od mitinga atletičara

U atletici, za razliku od ostalih sportova, nema novčanih transfera (barem u Srbiji). Zbog toga nema nikakvog obrta kapitala, a sami klubovi nemaju ništa od seniora sa finansijske strane, zbog čega mnogi nisu ni motivisani da rade sa njima već se opredeljuju za mlađe jer su im seniori samo trošak.

Slobodan Branković najavljuje borbu da se to promeni jer kao što u fudbalu imaju velike probleme sa menadžerima koji uzimaju velike procente i bonuse zbog čega klubovi preplaćuju igrače, tako i u atletici od mitinga zarađuju atletičari i menadžeri, a klubovi su tu totalno skrajnuti.

Klub kao neka ćelija atletskog sporta nema nikakve benefite da iz njegovih redova izađe olimpijski šampion. Tog šampiona je taj klub pronašao, savez je tu pomogao da se on stvori, a jedinu koristi od toga svega imaju menadžeri i razne druge grupacije koje ”kupe kajmak”. To je sad trenutno svetska i evropska atletika – započeo je Branković priču na ovu veoma ozbiljnu temu.

Kategorizacija mitinga zavisi ne od njegovog kvaliteta već o nagradnog fonda. Atletičari su za neke mitinge plaćeni i da dođu, a na osnovu plasmana i rezultata ostvaruju dodatne zarade koje dele sa menadžerima koji su im obezbedili učešće na tim takmičenjima. Pojedini mitinzi u zvaničnim biltenima imaju koliki je nagradni fond za svaki ostvareni plasman i koliko procenata ide menadžeru ili nekim drugom fondu. U dogovoru sa trenerom taj atletičar deli nagradu sa njim ili ne, ali klubovi koji su uložili na početku, obezbedili uslove… od toga nemaju ništa.

To je ono na čemu ću ja najviše raditi kao predsednik Balkanske federacije koja čini 22 federacije. To je mašinerija koja ne može da se menja iz saveza već mora odozgo i to je stvar za koju ću se zalagati kod predsednika EA Karamarinova da se zalaže u SA da se napravi sistem po kojem će klubovi dobijati procente od uspeha svojih atletičara – ističe Branković novi predsednik Balkanske federacije.

Jedini benefit koji klubovi u Srbiji trenutno imaju su novčana sredstva od države za svakog olimpijca koji je član njihovog kluba, ali to je na nivou države Srbije, od EA i SA nemaju apsolutno ništa.

To je ozbiljan tovar koji stavljam sebi na leđa, ali to je moja neka vizija kako bi to trebalo da izgleda. To mora SA da reši da to promeni i da nagradu koju atletičar osvoji na Dijamantskoj ligi ili nekom drugom mitingu da deo ide i klubu, ne savezu, nego klubu koji ga je stvori i koji ulaže u njega.

Ponovo je Branković napravio paralelu sa fudbalom i košarkom i plasmana reprezentacije na EP ili SP gde od evropske ili svetske organizacije savez dobije određena sredstva kao nagradu za uspeh sa kojim se plaća odlazak na to takmičenje. Toga u atletici nema.

Savez i dalje plaća sam sve da pošalje atletičare na velika takmičenja, klubovi su sami plaćali odlazak na Kup šampiona itd. Ne postoji sistem koji stimuliše bilo koga da pravi i stvara šampione. 

Zbog uvođenja novog načina kvalifikacija na sva velika takmičenja sa rang listama, prosekom bodova itd. atletika se poređuje sa tenisom. Po rečima Slobodana Brankovića to je nedopustivo jer je neuporedivo sa finansijske strane.

Poredimo se sa tenisom… pa pogledajte samo koliki su nagradni fondovi na tim turnirima. Onda je ok kada teniser sam sebi sve plaća i putovanja, i ceo svoj stručni štab, oporavke… ali u atletici gde su mnogo, mnogo, mnogo manja primanje čak i od DL koja se poređuje kao sa mastersom 1000 u tenisu. To su zaista ne uporediva primanja i takva upoređivanja vređaju naš sport i atletičare. To je drugi sistem, koji će teško biti u atletici, zato mi moramo da napravi drugačiji sistem gde će klubovi imati benefit od svojih atletičara.

Samo jedan sponzor sme na dres, a i on se ne vidi!

Po pravilima SA i EA savezi smeju da istaknu samo jednog sponzora pored onoga koji pravi opremu. To pravilo važi i za Svetski tur i velika takmičenja gde tek nekolicina ima sponzora na dresu pored tehničkog, a jedan od primera je bila Ivana Vuleta do ove godine, a od ove će biti Angelina Topića.

Po rečima Brankovića dres je nešto što je najupečatljivija stvar svakog sportiste i da je to nešto što privlači sponzore, a u atletici im to ne možeš ponuditi.

Kao predsednika Balkanske federacije koja pored članova ima i još nekoliko saveza prijatelja želimo da promenimo pravilo oko sponzorisanja na dresovima. Sada je dozvoljeno da pored tehničkog sponzora za opremu (Srbiji je to Joma prim. aut.)  imate samo još jednog sponzora na dresu. Pogledajte neke druge sportove koliko imaju logoa raznih kompanija. Nije mi želja da atletičari postanu hodajuće reklame, nego samo da se dozvoli malo više prostora za promociju sponzora kako bi moglo više novca da uđe u atletski sport. 

Još jedan veliki problem je su brojevi koji pokriju gotovo ceo dres od kojih se ne vidi ni ime države/kluba, a kamoli bilo šta drugo. Organizatori na njih stavljaju svoje sponzore što ih čini još većim, a to smanjuje prostor za saveze i klubove da promovišu one koji stvaraju te atletičare zbog koji su ta takmičenja i praćena.

Mi smo suočeni sa problemom da su nam startni brojevi sve veći i da pokrivaju gotovo cele dresove, o ženskim topovima da ne pričam gde se ne vidi ni iz koje zemlje dolazi. Onda dolazimo u situaciji da se naš generalni sponzor nigde nije video ni kod jednog našeg reprezentativaca. Video se samo logo proizvođača opreme i kako mi onda da promovišemo neki brend, da privučemo sponzore ako ne možemo da ih pokažemo Evropi i svetu na velikoj sceni?! Ko stvara te atletičare, ko ulaže u njih, jel su to proizvođači opreme ili države i generalni sponzori? I onda smo u problemu jer šta sad dobija onaj koji bi želeo da sponzoriše srpsku atletiku?

Direktor SAS-a i prvi čovek ABAF-a svestan je koliko se atletika malo menjala u prethodnim decenijama, dok se ceo svet, a i generalno sport mnogo promenio i da i ”kraljica sportova” mora da se modernizuje i da počne da prati savremeni svet.

Atletika se na globalnom nivou izuzetno mala menjala i prilagođavanja ovom novom vremenu i 21. veku. Zbog toga su potrebne promene. Ne treba sve okrenuti naglavačke već malo po malo. Ovo su neka izuzetno važna pitanja po meni koja mogu da promene ovaj naš sport na bolje, da ga modernizuju i da obezbede mnogo bolje uslove za rad klubovima, savezima i samim atletičarima – zaključio je Slobodan Branković.

(Atlex.rs)