Serbian open na otvorenom 30. avgusta: Prvo međunarodno takmičenje posle 12 godina, a gde su stadioni, gde će se održati?

Nakon 7 mitinga u dvorani, i čak 12 godina od poslednjeg međunarodnog mitinga u Srbiji ”Memorijal Artur Takač” Srpski atletski savez će organizovati ’’Serbian open’’ na otvorenom 30. avgusta ove  godine i to na zanimljivoj lokaciji – stadionu pored Atletske dvorane.

Četiri godine održavao se ”Memorijal Artur Takač” na stadionu Partizana, a svoje prve direktorske korake na nemu je napravio i direktor SAS-a Slobodan Branković. Velika imena su dolazila u Beograd u periodu od 2006.-2010. nakon čega je dobio zabrano od čelnika Svetske atletike (tada IAAF-a) zbog dugovanja prema atletičarima u iznosu od 250.000 evra, navode domaći mediji.

Punih 12 godina Srbija nije imala međunarodno takmičenje na otvorenom (ne računajući Balkanijade, Evropsko i Svetsko prvenstvo, već isključivo klupsko, odnosno individualno takmičenje van reprezentativnih obeležja).

Nakon što je ”Serbian indoor meeting” dobio status silver u World Indoor Touru, čelnici SAS-a najavljuju da će i miting na otvorenom takođe dobiti isti status od 2023. Taj status se dobija da osnovu fonda kojim raspolaže takmičenje, koliko novca imaju da plate dolazak atletičara, nagrade za rezultate, rekorde itd.

Ono što je zanimljivo jeste lokacija gde će se održati ovogodišnji miting. Iz saveza se navodi da če on biti održan na objektu pored Atletske dvorane koji ima krug od svega 300 metara. Kako smo saznali taj objekat nema sertifikat za takmičenja, ali kako su nam rekli u savezu moguće je zatražiti za određene discipline (primer je ženski skakački miting u Grčkoj koji se održava na objektu sa krugom od 200 metara).

Međutim ono što prvo upada u oči kada se pogledaju prijavljene discipline jeste da će se održati trke na 100 metara i na 100/110 metara prepone gde nakon ciljne linije nema ni 20 metara za zaustavljanje i sledi drvo (drveće). Ostaje da se vidi da li će se napraviti neki sunđeri nalik onima u dvorani jer je bez toga rizično trčati.

Pored muške i ženske trke na 100 metara, odnosno 100 i 110 metara prepone održaće se i discipline na 1000 metara u obe konkurencije, skok uvis za žene, bacanje kugle za muškarce, skok udalj za muškarce i troskok za žene.

Povod održavanja ovog takmičenja ove godine je 110 godina od učešća prvog srpskog registrovanog sportiste na Olimpijskim igrama u Stokholmu 1912. godine. To je bio Dušan Milošević iz BSK-a koji je trčao 100 metara.

Atletski objekti – stadioni?!

U Srbiji je u poslednjih nekoliko godina izgrađeno mnogo atletskih objekata koji se nazivaju stadioni, ali na većini se ni jedno takmičenje nikada nije održalo. Razlozi su brojni za to, a oni najveću su nedostatak opreme, smeštajnih kapaciteta pa sve do onoga da krug nema 400 metara i da nije urađen po propisima.

Prošlogodišnje Balkanijade za mlađe juniore i seniore pokazale su koliki problem zapravo ima Srbija da organizuje neko takmičenje. Stadion u Kraljevu je odličan, ali grad i okolina ne poseduju smeštajne kapacitete za održavanje većeg takmičenja. U Smederevu je u tvrđavi napravljena staza koja ima zabranu države da se koristi jer je u pitanju objekat pod zaštitom države, uskoro vrlo verovatno i UNESCO-a. Stadion u Novom Pazaru je na nepristupačnom mesti i daleko od nekog aerodroma i takođe ima problem sa smeštajnim kapacitetima koji su se pokazali kada je tamo bila održana seniorska Balkanijada.

Već vrapci na grani znaju da Beograd već punu deceniju vapi za atletskim stadionom, odnosno atletskom stazom. Staza na Partizanovom stadionu je sva popucala, ali je možda i najbolja i pored toga što su fudbaleri oduzeli gotovo 4 staze. Na Marakani je priča ista i još gora jer je 2009. stavljen Mondo najlošije kategorije koji je počeo da se uništava već nakon dve godine i danas je neupotrebljiv, izlizan, ishaban, pritom su fudbaleri oduzeli svev trake na pravcu za 100 metara. Ista staza stavljena je na Vojnoj akademiji, a o uslovima na tom stadionu je više izlišno pričati.

Jedini pravi atletski stadion u Srbiji je u Sremskoj Mitrovici, a i on je ove godine propao i potrebna mu je prva prava, velika obnova i rekonstrukcija sa izgradnjom pomoćnih objekata. Do sada se samo osvežavala staza, a sad i njemu preti oduzimanje licence zbog pukotina i neravnina na stazi.

I dale su šljakasti tereni na stadionima OFK Beograda i Zemuna, kao i na sportskom kompleksu 11. april, a Ministarstvo omladine i sporta je 2013. otvorilo atletski stadion u sklopu Zavoda za sport i medicinu koji ima nešto malo manje od 400 metara i znatno oštrije krivine pa tako nema sertifikat.

Novi Sad ima fantastičan projekat atletskog kompleksa sa dvoranom, stadionom, bacačkim ’’stadionom’’ i pratećim objektima, ali početak izgradnja se čeka već dve godine, a pitanje je dana kada će morati da napuste Karađorđe zbog njegove rekonstrukciji i izbacivanjem atletske staze.

I dok Slovenija ima više od 6 super funkcionalnih stadiona od kojih skoro svi imaju i klimatizovani i čist tunel, svako selo u Austriji svoj stadion, a svaki malo veći i svoju ličnu elektroniku, dok u Bosni, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji itd. redovno svake godine prave minimum po 2 i više međunarodna mitinga, u Srbiji i da se želi nema se gde i pored silnih novoizgrađenih atletski objekata.

Neka deca su dobila uslove za treniranje kao što je Ivana Ilić zahvaljujući novom stadionu u Čačku dobila uslove da pravi rezultate i da postane jedna od najbržih Srpkinja svih vremena, ali neki stadioni ne služe ni za to.

Zbog svega navedenog SAS je ove godine morao da prebaci U18 Balkanijadu u Crnu Goru u Bar, a međunarodni miting koji ima lep povod i koji treba da obeleži 110. godina od prvog olimpica praktično nema gde da organizuje pa će se tako doviti na atletskom objektu koji se naziva stadion iako ima svega 300 metara i jedva prostora za zaustavljanje sprintera, a glavna disciplina treba da bude upravo trka na 100 metara.

Ostaje da se vidi gde će se naredne godine održati Silver miting Svetskog tura u Srbiji.

(Atlex.rs)