Godina koja je trebala da bude kruna karijere postala je najteža za Ivanu Španović, ali uprkos brojnim povredama bila je odlučna da se pojavi na Olimpijskim igrama u Parizu i po cenu da joj se tetiva skroz raspadne.
Tek treće takmičenje u ovoj godini i prvo iz punog zaleta Ivana je Imala na Igrama u Parizu gde je u kvalifikacijama kočila 6,51 metar što nije bilo dovoljno za ulazak u finale, prvi put posle više od 10 godina. Na kraju 16. mesto za najbolju atletičarku Srbije svih vremena.
Iako je takmičila to nije radila potpuno zdrava već je bila pod injekcijama za sprečavanje bola.
Mislim, šta da kažem. Nisam neko ko traži opravdanja, nema ih. Pogotovo posle tolike karijere i svega što sam prošla. Posle onoga što sam postigla prošle godine u Budimpešti, jednostavno meni je želja bila da budem tu uprkos rupturi Ahilove tetive. Cele godine sam skakala sa rupturom, ove godine nisam stigla da se oporavim. Na kraju smo samo uspeli sa injekcijama, lekovima i terapijama da se dovedem u stanju i da mogu da se pojavim ovde.
Imala j podršku svog tima da skače i da rizikuje možda još ozbiljniju povredu, ali ne žali, jer kako kaže tu pripada i lepo se oseća, iako je malo drugačije sve zamišljala.
Zahvalna sam timu što su me podržali u toj ludosti, jer sam imala želju da se pojavim, da nastupim na svojim poslednjim Olimpijskim igrama. Želela sam da ovde završim svoju karijeru. Zamišljala sam malo drugačije, ali opet sam pristupila drugačije, mogla sam da prođem i osvojim tu medalju, ali u krajnjem nekom zbiru, osećaj je i dalje prelep jer ovde pripadam i jednostavno u svakom slučaju sam sebi obećala da šta god da se desi da ću imati osmeh i radost za svoje.
Pokušano je sve da se oporavi i spremi, ali je uspela da ugrabi tek 2-3 nedelje rada iz punog zaleta. Iako nije bilo kontinuiteta verovali su da će iskustvo doneti željeni rezultat.
Mi znamo šta je, ako ćemo iskreno, ja sam pre 2-3 nedelje uspela da istrčim takmičarski zalet, to pokušavam cele godine i ne uspevam od bolova. Telo nije moglo. Ali mi smo eto na želju i iskustvo, znanje ipak verovali da mogu i jednostavno baš zbog toga što nisam imala rutinu na treningu, znali smo rizik. Ne opravdavam se, nemam kome i ja sam ponosna što sam ovde i bih ništa promenila, jer jedino s čim se ne bi pomirila je činjenica da nisam pokušala apsolutno sve.
Ivana veruje da bi u finalu bilo bolje jer joj je ovo bilo prvo takmičenje, da bi na sledećem već to izgledalo mnogo bolje, tako da ostaje žal za propuštenom prilikom.
Ne bi bilo teško, ovo je realno bilo prvo takmičenje u ovoj godini gde sam trčala pun zalet bez te neke zadrške. Sad pričam šta bi bilo kad bi bilo, ne znam šta bi bilo. Ovo je trenutno moja realnost s kojom sam okej i bila bi još više okej da imam i sledeću priliku. S obzirom da nemam, žao mi je zbog propuštene prilike, zbog svojih mladih godina, ali…
Kraj karijere ili Los Anđeles?
Ivana je htela karijeru da završi posle Olimpijskih igara u Tokiju. Iako nije osvojila zlato, a nije imala ni zlato sa Svetskog prvenstva, plan je promenilo dvoransko Svetsko prvenstvo koje je dobio Beograd. Nakon toga je odlučeno da Igre u Parizu budu njen oproštaj od aktivnog bavljenja sporta.
Međutim teška povreda tetive je uticalo da cela 2024., poslednja godina u njenoj karijeri, ne protekne kako je želela.
Da mi je neko reko da ovo može da mi se dogodi i to još u olimpijskog godini mislila bi da je nemoguće.
Međutim tetiva je u veoma lošem stanju, pred raspadanjem, ali je Ivana svesno prihvatila taj rizik da joj se i raspadne noga skroz samo da se pojavi na svojim poslednjim Olimpijskim igrama.
Teško mi je malo da pričam za dalje, nisam neko ko odustaje, bila je ludost da se pojavim ovde jer sam rekla i da se noga raspadne, da se raspadne, ja ću se pojaviti i pokušaću. Ali, za sada ne znam šta da kažem, ali ako sam mogla da zamislim svoj svoj kraj, on bi bio ovde. Zbog svega ću pokušati još malo nešto da uradim kako bi se pozdravila sa svima kako treba.
Novak Đoković je najavio da se vidimo i u Los Anđelesu. Naredne Igre je spomenula i Španovićeva, ali ne tako optimistički.
Koliko puta smo rekli “ne” nečemu, pa nas je život uverio u nešto drugo. Ja bih stvarno volela, jedino za šta se Bogu molim je zdravlje i želja mi je, ne manjka mi želja, ali ja sam svoje telo izgurala van svojih mogućnosti, sve što sam izgurala je to zbog ljudi oko mene i psihičke snage koju sam stvorila u ovakvim trenucima, ali u ovom momentu ne mogu. Telo vrišti za odmorom, prvo moram da telo odmorim, pa ćemo videti.
Teško je reći zbogom, pogotovo kada znaš da možeš još da budeš u vrhu i kada ostane još jedan nedorečen cilj za koji mora da se čeka još četiri godine. Da li je ovo kraj Ivana ne zna, ali zna šta će sigurno raditi u narednom periodu i narednoj godini.
Moja želja je bila da se ovde pojavim i oprostom. Neću kao Nole da najavljujem Los Anđeles, ali… za sada završavam definitvno karijeru jer moram da se oporavim. Moja ahilova zahteva poduži odmor, ali… neću izgovoriti, ali bi trebalo da je to.
(Atlex.rs)
