Iako su sva velika takmičenja pomerena za narednu godinu zbog pandemije koronavirusa, atletičari su se vratili treninzima i rade punom parom kako bi bili što bolji već ovog leta i kako bi što pre uspeli da izbore normu za učešće na Olimpijskim igrama u Tokiju, jedan od takvih je i Strahinja Jovančević, državni rekorder u skoku udalj u dvorani.
Da bi ostvario svoj san i otišao na Igre u Tokio, Jovančeviću je neophodan skok od 8,22 metra ili da bude među 32 najbolja na svetu. Da to neće biti ni malo lak posao i da ga očekuje mnogo rada i odricanja za Sportski žurnal pričali su njegovi treneri Milorad Jovančević i Goran Obradović.
– Da bi to učinio mora da poseduje sve odlike vrhunskih takmičara u ovoj disciplini, a to znači da bude: brz, jak i lak. Njegovi prethodnici, koji su skakali dalje od ”granice snova”, posedovali su te osobine. Takmičio sam se s mnogima od njih – podseća Strahinjin otac i trener Milorad Jovančević.
Strahinja je tek peti Srbin koji je uspeo da preskoči osam metara, a samo jedan od trojice kojima je to pošlo za rukom u dvorani.
Državni rekord u dvorani preuzeo je od Daniala Jahića – 8,02 metra, preko ove granice skočio je samo još i Nenada Stekića – 8,00. Na otvorenom rekorder Srbije je neprikosnoveni Nenad Stekić sa 8,45 metara, potom slede rezultati Daniala Jahića – 8,18, Lazara Anića – 8,15, Marka Rajića – 8,04 i Dragana Despotovića – 8,03.
Jovančevića je oduvek krasila brzina. Još 2014., sa 21 godinom trčao je 100 metara za 10,75 sekundi. Zbog velike brzine imao je problema sa daljem i povredama pa poslednje 3, 4 godine retko se može videti u sprinterskim sprintericama. Međutim Goran Obradović kaže da svi parametri govore da on sada sigurno ima 10,50 na 100 metara.
Na ovaj rezultat ukazuje podatak da u poslednjih 10 metara pre daske i odskoka Strahinja razvije brzinu od 10,5 metara u sekundi.
– To je adekvatno rezultatu od 10,50 sekundi na 100 metara, dakle u rangu odličnog sprintera – kaže Goran Obradović i objašnjava koju silu trpi odrazna noga pri odrazu i razloga zbog čega je snaga jako bitna.
– Sila koju trpi njegovo levo stopalo, s koga se odražava, iznosi između 700 i 800 kilograma.
Ishrana je jako bitna kod profesionalnog sportiste. Kod skokova matematika je takva da svaki kilogram oduzima mnogo centimetara. Zbog toga je Jovančević na posebnom režimu ishrane.
– Jedan kilogram viška telesne težine skraćuje skokove takmičarima za 12 centimetara. U skoku uvis je taj odnos tri centimetra. Zato Strahinja mora da bude na posebnom režimu ishrane, kako bi održao svojih 77 kilograma, a razvijao snagu – naglašava Goran Obradović.
Detaljnom analizom došlo se do zaključka da je nedostatak snage u prošlosti stvaralo velike probleme Strahinji iz čega je dolazilo do velikog broja povreda. Zbog toga se sada dodatni akcenat stavlja na ovaj segment treninga.
– Radimo sve vežbe koje vode da ojača: čučanj, nabačaj na grudi, benč-pres, izbačaj… Međutim, posebno bitna vežba za njega je polučučanj na jednoj nozi kako bi izdržao onako veliki napor pri ulasku u dasku, kako mi u atletici nazivamo trenutak pred odraz. Tu pokazuje izuzetnu specifičnu snagu, jer može na jednoj nozi tri puta da načini polučučanj sa 200 kilograma – hvali Obradović Jovančevića.
Šta svi ovi parametri znače kada se prebace na zaletište objasnio je Strahinjin otac i trener Milorad.
– Sve ukazuje da bismo do Olimpijskih igara u Tokiju mogli da očekujemo od Strahinje skok koji direktno vodi na najveće takmičenje, a to znači od 8,22 metara i bolje – zaključuje Milorad Jovančević.
(Atlex.rs)