In memoriam: Hristo Ica Gergov – čovek koji je stvorio najbržu belu štafetu, državne rekordere, osvojio Kup šampiona, titulu prvaka Evrope…

U sredu 21. februara 2024. godine, u 81. godini života, nakon kraće bolesti, napustio nas je jedan od najčuvenijih atletskih trenera sa ovih prostora Hristo Ica Gergov, koji je zaslužan za čak dve titule prvaka Evrope.

Bugarski stručnjak rođen je 23. januara 1943. u Sofiji i ostaće upamćen kao neko koje svoje znanje i iskustvo prenosio diljem čitave bivše Jugoslavije.

Nakon atletske karijere u kojoj se takmičio i pobeđivao na državnim prvenstvima na 400 i 400 metara prepone, završava višu sportsku trenersku školu u Sofiji VIF.

Dobar rad i rezultate koje je postizao u Bugarskoj 1986. prepoznaju čelni ljudi Crvene zvezde i dovode ga u Beograd kako bi radio sa najboljim trkačima kluba. U klubu iz Ljutice Bogdana se zadržao 5 godina, a nakon što mu je istekao ugovor to koristi Partizan da ga dovede na drugu stranu topčiderskog brda gde je radio od 1991. do 1994.

Tokom svog rada u Beogradu stvorio je čuvenu najbržu belu štafetu 4×400 metara koju su činili Slobodan Branković, Ismail Mačev, Slobodan Popović i Nenad Đurović koja je prva kod nas trčala ispod tri minuta.

Pored ove čuvene štafete, Ico Gergov je napravio još dva vanvremenska uspeha i rezultata i bio je deo trećeg.

Slobodana Brankovića popeo je na sam vrh Evrope. Na dvoranskom prvenstvu ”starog kontinenta” 1992. u Đenovi, današnji direktor Srpskog atletskog saveza a tada atletičar Partizana, pobedio je u trci na 400 metara sa rezultatom 46,23 sekunde što je bio važeći rekord Srbije do 2022.

Dok je bio član Crvene zvezde uspeo je da u klubu napravi sprinterku koja će se suprotstaviti tada neprikosnovenoj zvezdašici u celoj Jugoslaviji Dijani Ištvanović. U čuvenoj trci iz 1997.  uspeva da njegova Korenelija Šinković pobedi Dijanu Ištvanović u trci u kojoj su obe trčale brže od tadašnjeg rekorda Jugoslavije, ali je Šinkovićeva tada bila brža i taj njen rezultat od 11,34 sekunde je i dan danas važeći rekord Srbije.

Dve godine kasnije bio je deo šampionske ekipe Crvene zvezde koja je osvojila Kup šampiona na punoj beogradskoj Marakani.

Nakon beogradske avanture Ica je napravio malu trenersku pauzu, posvetio se porodici i supruzi Bini (Dobrinki). Na poziv ljudi iz slovenačke Gorice vraća se u atletiku početkom 2000-ditih. Nakon nekoliko godina rada tamo odlazi u Hrvatsku u Osijek gde praktično pokreće tamošnji klub nakon čega završava trenersku karijeru.

Povukao se bio iz atletike ponovo nakon rada u Sloveniji i godinama nije posećivao atletska takmičenja čak ni u rodnoj Sofiji.

Pandemija koronavirusa nije zaobišla ni čuvenog trenera koji je kao posledice oboljevanja imao probleme sa vidom na jedno oko.

Poslednji put na atletsko  takmičenje došao je 2021. na miting koji se održavao u njegovoj Sofiji. Atlex je bio prisutan na tom takmičenju kako bi ispratio nastupe srpskih atletičara, a Ica je na njega došao samo na nagovor svojih prijatelja iz Beograda Dijane i Nikole Ištvanovića.  Zbog njih je po prvi put došao na atletski stadion posle mnogo godina i odgledao ceo miting. Dobrodošlicu kakva ga je dočekala od svih nije očekivao.

Kako je sam tada rekao, falilo mu je, i bio je oduševljen sa kojim poštovanjem su mu ljudi prilazili na stadionu koji je bio pun, koliko ljudi mu je prišlo i želelo da popriča sa njim. Kako nam je rekao mislio je da su ga svi zaboravili jer je imao neka loša iskustva. Po rečima njegove supruge to mu je bio jedan od najveselijih dana tih godina.

Sitni problemi nakon preležanog kovida-19 nastavili su da muče Icu, a nakon kraćeg gripa nažalost nas je napustio nakon mesec dana od kad je napunio 81. godinu u januaru.

Mesto i vreme sahrane biće naknadno saopšteno.

(Atlex.rs)