Decenija koja je počela velikim takmičenjem na Marakani, a završila se sa neupotrebljivom stazom: Počeci Ivane Španović i ko su bile uzdanice srpske atletike 2010. (FOTO)

Završava se decenija koju je obeležila Ivana Španović, ali i još neki pojedinačni uspesi srpskih atletičara na velikim takmičenjima, izgradnja velikog broja atletskih stadiona, organizacija velikih takmičenja…

Upravo jedno tako dogodilo se 2010. godine kada je beogradska Marakana bila domaćin Ekipnog prvenstva Evrope druge lige.

Najbolji srpski atletičari pred domaćom publikom takmičili su se protiv Švajcarske, Hrvatske, Austrije, Slovačke, Letonije, Moldavije i Izraela.

Samo godinu dana od postavljanja nove brze Mondo staze koja je svoju premijeru imala na Univerzijadi 2009. usledilo je prvo veliko takmičenje u ovoj deceniji u našoj državi.

Ekipu su predvodili 26-godišnji Asmir Kolašinac(kugla), 32-godišnja Olivera Jevtić (3000m, 5000m) i 27-godišnja Dragana Tomašević (disk) dok su svoje prve velike korake pravili tada 20-godišnja Ivana Španović (dalj), 20-godišnja Tatjana Jelača (koplje), 19-godišnji Emir Bekrić (400m prepone) i 21-godišnji Mihail Dudaš (dalj).

Ovo takmičenje je ostalo upamćeno po pobedi i postavljanju novog državnog rekorda Ivane Španović od 6,78 metara čime je praktično najavila fantastičnu deceniju punu medalja koja je bila pred njom tad.

Olivera Jevtić je na 3000 metara zauzela treću poziciju, dok je na 5000 pobedila. Pobede su još ostvarili Tatjana Jelača u koplju, Goran Nava na 800 i 1500 metara kao i Darko Živanović na 3000 stipl.

Među najboljima bili su Marina Munćan na 1500 metara koja je zauzela drugo mesto isto kao i Dragana Tomašević u disku, Mirko Petrović na 3000 metara, Emir Bekrić na 400 metara sa preponama i Asmir Kolašinac u kugli.

Ana Subotić je na 3000 stipl bila treća isto kao i Jelena Jotanović na 100 metara sa preponama, Jelena Radinović u skoku sa motkom, Marine Vojinović u kugli kao i Jovan Vučićević na skok uvis.

Nažalost Srbija nije uspela da obezbedi ulaz u prvu ligu jer je takmičenje završila kao četvrta nakon 40 disciplina sa osvojenih 183 boda. Pobedu je odnela reprezentacija Švajcarske sa 206 bodova, druga je bila Hrvatska predvođena Blankom Vlašić sa 199, dok je treća bila Austrija sa 193,5 boda.

Od poznatijih imena tog 20. juna u Beogradu je izmeđuostalih takmičila i Jana Veldakova slovačka daljašica koja je obeležila ovu deceniju u tamošnjoj atletici.

Deset godina kasnije Srbija se nalazi u trećoj ligi gde je ispali 2017. nakon greške u štafeti 4×400 metara. Ista štafeta koštala je Srbiju da se već ove godine vrati u drugu ligu pa će tako novu deceniju početi ”ispočetka” iz poslednje lige. Za razliku od početka decenije sada se ovo takmičenje održava na dve godine umesto svake.

Od reprezentativaca koji su 2010. nosili dres Srbije oni najbolji i dalje takmiče, a ima još nekih koji će ući u novu deceniju sa sećanjima na takmičenja sa početka ovde.

Pored Ivane Španović, Asmira Kolašinca, Olivere Jevtić, Dragane Tomašević, Emira Bekrića i Mihaila Dudaša, na stazi je još uvek Katarina Ilić koja je te 2010. imala čast da sa svega 16 godina debituje za A selekciju Srbije. Sa povredama se muči Tatjna Jelča, sada Mirković, dok su se neki nedavno oprostili od atletike kao što je to na primer Goran Nava.

Sa druge strane imamo primer Marina Vojinović, sada Simpson, koja se nakon udaje i selddibe za Ameriku vratila u Srbijui nakon pozivu njene Crvene zvezde ponovo je bacala kuglu na ovogodišnjem Ekipnom prvenstvu Srbije.

Sjajnu generacija koja je mogla da postigne i više, u muškoj konkurenciji su činili: Asmir Kolašinac(kugla), Emir Bekrić (400m prepone), Mihail Dudaš (dalj), Miloš Savić (100m, 200m), Slobodan Mirić (400m), Goran Nava (800m, 1500m), Mirko Petković (3000m, 5000m), Darko Živanović (3000m stipl), Miroslav Novaković (110m prepone), Jovan Vučićević (vis), Igor Šarčević (motka), Branko Đuričić (troskok), Miloš Marković (disk), Laslo Eperješi (kladivo), Miodrag Đokić (koplje).

Ženski deo reprezentacije činile su: Olivera Jevtić (3000m, 5000m), Dragana Tomašević (disk), Ivana Španović (dalj), Tatjana Jelača (koplje), Tanja Mitić (100m), Jelena Subotić (200m), Katarina Ilić (400m), Marina Munćan (800m, 1500m), Ana Subotić (3000m stipl), Jelena Jotanović (100m prepone), Mila Andrić (400m prepone), Ivana Vukomanović (vis), Jelena Radinović (motka), Bojana Vuković (troskok), Marina Vojinović (kugla), Sara Savatović (kladivo).

Nova brza staze donela je neke odlične rezultate, a sada na kraju decenije Crvena zvezda je želela da u novu uđe sa organizacijom Kupa evropskih šampiona. Međutim staza je u izuzetno lošem stanju, gotovo neupotrebljivom.

Bilo je priče nakon osvajanja bronzane medalje Strahinje Jovančevića na dvoranskom Evropskom prvenstvu da će se tartan zameniti, ali za sada je sve ostalo samo na priči.

Beogradski maraton

Te 2010. bio je održan 23. po redu Beogradski maraton. U polumaratonu pobedu je odnela Olivera Jevtić dok su druga i treća bile Slađana Perunović iz Crne Gore i Danijela Barać iz Srbije . Perunovićeva je deceniju počela drugim mestom u polumaratonu, a završila ju je rekordom Crne Gore na 1000 metara u dvorani.

Olivera Jevtić zbog povrede nije trčala ove godine, ali je u ovom periodu osvojila brojne medalje.

Kod muškaraca u polumaratonu pobedu je odneo Saša Stolić, rođeni brat jedne od najperspektivniji tadašnjih atletičarki Sonje Stolić, Posle njega kroz cilj su prošli Branko Stević pa Aleksandar Arsić, sva trojica iz Srbije.

Stojić je do skoro trčao, a i dan danas zna da se pojavi na nekoj uličnoj trci.

Na kraju decenije Franjo Mihalić više nije među nama, Vlade Divac više nije predsednik Olimpijskog komiteta. Pobednica poslednjeg Beogradskog polumaratona u ženskoj konkurenciji bila je Hrvatica Matea Parlov, iza nje kroz cilj je prošla Kenika Karoline Čerono, dok je treća bila srpska atletičarka Teodora Simović.

Kod muškaraca srpski atletičar Milan Mitrović je bio drugi dok je brži od njega bio Kenijac Džoaš Kipruto Koeč.

2019.

U poslednjoj godini u ovoj deceniji srpska javnost se radovala zlatu Ivane Španović na dvoranskom prvenstvu Evrope i bronzi Strahinje Jovačevića na istom takmičenju iz Glazgova.

Na Svetskom prvenstvu Srbija i svet dobili su novo kuglaško čudo Armina Sinančevića koji je na prvom velikom takmičenju uspeo da zabeleži drugi hitac svih vremena u Srbiji od 21.51 metara.

Mlađe kategorije oborile su čak 15 rekorda Srbije, dok su seniorski rekordi pomerani šest puta ove godine. Za ove uspehe najviše doprinosa ima atletska dvorana koja je otvorena 2016. u Beogradu, pored nje mnogi gradovi širom zemlje dobili su svoje atletske stadione.

Crvena zvezda predstavljala je drugu godinu zaredom Srbiju u obe konkurencije na Kupa šampiona. 2018 su bili blizu ulaska u prvu, ali zbog incidenta u poslednjim metarima štafete 4×400 metara do toga nije došlo. Ove godine su zadržali status drugoligaša, a zbog reorganizacije takmičenja po prvi put u istoriji 2020. se neće održati ovo takmičenje.

Što se tiče reprezentativne atletike ona se nalazi u poslednjoj trećoj ligi Ekipnog prvenstva Evrope. Nesrećno su atletičarii Srbije ispali pre dve godine, a još nesrećnije su ostali bez brzog povratka.

U ovoj deceniji pored već spomenutog Ekipnog prvenstva Evrope, Novi Pazar je bio domaćin letnje Balkanijade na svom novom stadionu, Beogradska arena je ugostila najbolje atletičare Evrope na Evropskom prvenstvu 2017., takođe i najbolje iz Balkanske federacije na Balkanijadi nedelju dana pred EP na istom mestu ….

Uspesi u ovo deceniji

Emir Bekrić osvojio je bronzu na Svetskom prvenstvu 2013. u Moskvi na 400 metara sa preponama, srebrna je bila Tatjana Jelača, sada Mirkovć, na Evropskom prvenstvu 2014 u Cirihu, Lazar Anić skočio je u dalj 8,15 metara 2017. godine, Tamara Salaški je 2016. u Amsterdamu osvojila fantastično sedmo mesto na Evropskom prvenstvu na 400 metara…

Predvodnici nove generacije koja će obeležiti narednu deceniju su svakako Elzan Bibić šampion Evrope do 18 godina, bronzani sa EP-a u23… i Milica Gardašević juniorska prvakinja i mlađe seniorska treća daljašica Evrope, Adriana Vilagoš pionirka koja iz takmičenja u takmičenje postavlja nove svetske rekorde u bacanju koplja i predstavlja jednu od najvećih svetskih talenata. Tu je još veliki broj talenata od kojih se očekuje da ”eksplodiraju” u narednim godinama.

Još mnogo takmičenja bilo je organizovano, a ono što srpsku atletiku očekuje u novoj deceniji jeste dvoransko Svetsko prvenstvo 2022. godine

(Atlex.rs)