Partizan ima novog predsednika: Od toga da nismo imali dresove, sad imamo kandidata za EP, seniorske ekipe su primarni cilj!

U utorak 26. marta održani su redovni izbori atletskog kluba Partizan na kojima su crno-beli dobili novog predsednika – Aleksandra Pribišića.

Povodom izbora u AK Partizan, koje smo najavili početkom godine, razgovarali smo sa novim-starim generalnim sekretarom kluba Milanom Pavlovićem Menetom o tome ko je u novoj upravi, šta je urađeno u prethodne četiri godine, koji su ciljevi u novom mandatu…

• Skupština kluba je održana onako kako dolikuje renomeu kluba kakav je Partizan. Od 21 člana prisutno je bilo 19 i svi su jednoglasno podržali dosadašnji rad klub i novog predsednika Aleksandra Pribišića. Radi se o uglednom privredniku i pre svega neviđenom Grobaru – počeo je razgovor Milan Pavlović Mane za Atlex.

Aleksandar Pribišić je Srbin rođen u Nemačkoj, a u Beogradu se bavi ugostiteljstvom, poseduje pekaru i restoran.

Milan Pavlović i Aleksandar Pribišić su dugogodišnji prijatelji i na inicijativu Pavlovića Pribišić mu se pridružio u atletskom klubu Partizan.

• Viđamo se skoro svakodnevno i došao sam na ideju da ga pitam da li bi mogao da nam pomogne malo oko organizacije kluba jer se radi o čoveku u kojeg imam maksimalno poverenje, ne samo ja nego i ostali iz kluba pošto se svi vrlo dobro poznajemo. Njegova poznanstva će nam pomoći da pronađemo sponzore, nove izvore prihoda, da nam pomogne kada nam treba neka finansijska pomoć… jer je pravi čovek, iskren prijatelj i veliki Grobar, možda veći i od svih nas.

Na skupštini je prisustvovao i Željko Tanasković, nekadašnji proslavljeni odbojkaš, a danas generalni sekretar Sportskog društva Partizan. On se obratio prisutnima, poželeo sreći i preneo pozdrave predsednika JSD Ostoje Mijailovića.

Počeci

Sve je počelo 2013. po rečima koordinatora za mlađe kategorije Petra Gligića koji je još od tada u klubu.

• U jednom trenutku smo se osvetili i pogledali realnosti u oči. Došli smo na takmičenje na Vojnu akademiju, a atletičari Partizana nisu svi imali dresove, a oni koji su imali bili su svi različiti, stari, pocepani, izbledeli… Mi koji smo tada bili u klubu samo smo se pogledali i tada smo shvatili da tako više ne može i da stvari moraju da se meniju. Mi smo Partizan i kad izađemo na takmičenje mora to da se vidi – rekao je Petara Gligić za Atlex.

Već tada klub je bio u blokadi računa koja je trajala punih 8 godina, sve do 2020. Kako bi se sprečilo dalje posrnuće osniva se Partizan 1945 i rezultati ponovo počinju da se nižu, da bi 2019. bili proglašeni za najbolji klub Srbije.

Nakon burne skupštine iz 2020. godine nakon koje je Partizan ostao gotovo bez i jednog trenera i atletičara krenulo se ispočetka. Rešen je dug od oko 3.000.000 dinara (oko 25.000 evra) i Partizan je ponovo mogao da funkcioniše bez finansijskih poteškoća, ali se sada susreo sa novim problemom – nemanje trenera i starijih atletičara.

• Bili smo srećni kada smo videli da će posle toliko dugo vremena račun kluba biti odblokiran i da će Partizan ponovo moći da diše punim plućima. Nažalost naše slavlje nije dugo trajalo jer je došla čuvena skupština na koju se ne bi vraćao, ali kao epilog ostali smo gotovo bez i jednog starijeg atletičara i trenera i morali smo sve ispočetka. Hvala onima koji su uprkos svemu ostali u klubu, pokazali su da su pravi Partizanovci u najgorim i najboljim vremenima – priseća se Milan Pavlović.

Deblokada računa

Dug koji je bio omča oko vrata Partizana nastao je zbog neisplaćenih plata prema bivšim trenerima Slobodanu Vojinoviću Kampiju i Slobodanu Popoviću te nagrada atletičarima Emiru Bekriću i Asmiru Kolašincu.

• Pri mom ulasku u klub 2020. prvo što smo uradili jeste da smo odblokirali klub uz pomoć nekih mojih prijatetlja. Odmah sam pozvao Popa (Slobodana Popovića prim. aut.) i Kampija (Slobodana Vojinovića prim. aut.) na šta su mi oni odmah odgovorili da su već sto puta dolazili da potpisuju neka poravnjanja i da će im pare biti vraćene, ali se to nikada nije desilo. Ja sam ih zamolio da mi daju 15 dana da ih isplatim, a da oni samo se preko svojih advokata odreknu kamate, ako im pare ne legnu u tom periodu sve se vraća na staro, ništa ne gube. Tako su i uredili iako su mislili da to nije realno. Međutim sve do poslednjeg dinara, oko po 7-8 hiljada evra, im je bilo isplaćeno već za 12 dana. Obojica su bili šokirani, nisu to očekivali jer su godinama potraživali svoj novac i dobijali silna obećanja da će im biti isplaćen, ali nije sve do tad.

U prve četiri godine od ponovnog ujedinjenja AK Partizan i AK Partizan 1945 klub je funkcionisao gotovo sve vreme bez predsednika jer je nakon nešto više od 6 meseci nakon što je postavljen na tu funkciju Zoran Damjanović preuzeo je istu ulogu u Atletskom savezu Beograda.

Nove četiri godine

Klubom je u prethodnom periodu rukovodio generalni sekretar Milan Pavlović Mane koji ostaje na istoj funkciji i dalje. Postavljanjem Aleksandra Pribiševića za predsednika kluba rešeno je to pitanje koje je mučilo klub više od tri godine.

Ulogu rukovodioca za atletske škole i mlađe uzraste kluba (mlađi i stariji pioniri) nastaviće da vodi Petar Gligić dok će poslove sekretara kao ispomoć iz ASB-a obavljati Peđa Stojanović.

Glavni seniorski trener je Emir Bekrić čija je grupa sve brojnija, a za konačni cilj Mane postavlja formiranje seniorske ekipe za Ekipno prvenstvo Srbije u narednih godinu-dve.

Dovođenje Emira ima višestruki značaj za Partizan. Prvo radi se o mladom treneri koji sarađuje sa jednim od najboljih svetskih trenera Lorenom Metjuom. Potom reč je o legendi kluba, a treća strana je ona finansijska. Iako je račun odblokiran isplaćivanjem trenera Kampija i Popa, dug prema Emiru je i dalje ostao.

Zbog toga Emir se sada vodi kao stalno zaposlen sa redovnom platom i svim ostalim primanjima i na taj način dve strane su rešile dug koji klub i dalje ima prema njemu od osvajanje bronze u Moskvi 2013. na Svetskom prvenstvu.

• Dug prema Emiru se upravo isplaćuje tako što on jedini u klubu prima platu. Tu je nastao problem jer je moj prethodnik Dragan Životić obećao premiju njemu za osvojenu medalju, ali mu je umesto dela novca ostatak, kako on kaže, isplatio drugim kompenzacijama. Sa tim nekim stvarima se Emir ne slaže, prihvata neke stvari, ali ne sve i tako su se njih dvojica dugo naganjali da li je taj dug ’’prebijen’’ ili ne. Veoma je pipava tema, ne bi želeo da se mešam tu. Nažalost nisu uspeli da se dogovore i deo duga prema njemu je ipak ostao. Koliki je on tačno, ja to ne znam, ali ima ljudi u klubu koji se time bave.

Bekrić se u Partizan vratio nakon što je direktor SAS-a Slobodan Branković pozvao Milana Pavlovića da mu predloži tu ideju Emira kao trenera kluba jer je smatrao da je pred njim lepa budućnost i da ima odličnu saradnju sa Metjuom Lorenom jednim od najboljih svetskih trenera što će pomoći Partizanu.

• Imam odličnu saradnju sa direktorom SAS-a Slobodanom Brankovićem. Na njegov poziv Emir se vratio u Partizan. On baš veruje u Bekrića, njegov rad sa trenerom Lorenom… Pošto imamo odličan odnos sa Slobodanom prihvatio sam njegovu ideju i ispostavilo se kao vin-vin situacija i što se tiče njegovog rada, i načina otplate duga i kasnijim dolaskom Ivane Ilić i svih ostalih odličnih atletičara.

Iako je i Asmir Kolašinac moga da tuži Partizan zbog dugovanja, on je odustao od toga. Kada mu je bilo stani-pani za ispunjenje norme za Olimpijske igre u Tokiju Partizan mu je dozvolio da organizuje takmičenje na stadionu i po rečima Maneta on to ne zaboravlja.

• Imam odličan odnos i sa Asmirom Kolašincem, na slavu mi je dolazio i bio je na čelu stola. Pre nego što je prešao u OAK i njemu smo bili obezbedili da prima mesečno 50.000 dok se nije povredio posle evropskog prvenstva.

Pravljenje seniorske ekipe

Zahvaljujući dolasku Bekrića u Partizan je došla Ivana Ilić, jedan od najboljih sprskih atletičarki, a za njom još nekolicina reprezentativaca.

• Sve što smo obećali smo ispunili kako Ivani Ilić tako i svim ostalima. Od suplementacije, plaćanja odlaska na međunarodna takmičenja… Ivana ima jedan obrok u restoranu u blizini stadiona Partizana, našli smo joj i stan odmah prekoputa u kojem sad živi i koji redovno mesečno plaćamo, a pored svega ima i mesečnu stipendiju. Imali smo i razna obećanja da će nam i drugi ljudi što iz atletike što van nje pomoći, ali naravno od toga nije bilo ništa pa smo se raširili koliko smo mogli jer kao i svi ostali klubovi i mi se finansiramo jedino iz članarina. Situacija je takva kakva je, nadam se da će biti bolja i da će ti ljudi moći da nam pomognu u bliskoj budućnosti, ali trenutno sve troškove snosi isključivo klub.

Klub je iz godine u godinu sve brojniji. Danas broji oko 300 članova u mlađim kategorijama međutim, primarni cilj je formiranje seniorskih ekipa za Ekipno prvenstvo Srbije čime bi se Partizan zvanično ponovo vratio na veliku senu posle turbulentnih godina.

• Svaka čast trenerima u mlađim kategorijama, kojih imamo jedno 6-7, i Petru Gligiću koji je zadužen za njih, ali Partizan mora da ima seniorske ekipe. Tek kada oformimo seniorske ekipe, mušku i žensku, koje će moći da se takmiče na Ekipnom prvenstvu Srbije smatraću da smo vratili Partizan na noge. Živim za to da formiramo seniorsku ekipu! Imamo već neki plan za naredni prelazni rok. Zbog toga se u novom upravnom odboru nalazi veliki broj privrednika od kojih očekujem da nam pomognu oko formiranja seniorskih ekipa. Kad to kažem tu naravno mislim oko obezbeđivanja stipendija. Prvi cilj je bio da se račun odblokira i to smo uspešno i vrlo brzo uradili, sad je period stabilizacije i stvaranje baze, a konačni cilj u ovom periodu je formiranje seniorskih ekipa. Radimo na tome iz godine u godinu, dolaze nam mladi i talentovani atletičari na raznim pozicijama i na dobrom smo putu da za koju godinu imamo, ne samo ekipu koja će se pojaviti na takmičenju, već ekipu koja će moći da se bori za podijum.

Problem kod formiranje ekipe je i pronalaženje trenera pogotovo za pojedine discipline. Tako se Partizan našao u problemu kada su doveli talentovanog bacača kugle Zdravka Kanjevca jer nisu uspeli da mu pronađu trenera, ali je u pomoć ipak uskočio jedan od najboljih bacača u istoriji Srbije.

• Doveli smo talentovanog bacača kugle Zdravka Kanjevca, ali imamo problem ko će da ga trenira. Fali nam trenera u Srbiji. Kontaktirali smo Nikolu Tomasovića, trenera Asmir Kolašinca, ali on je čovek u ozbiljnim godinama i nema više motiva za trenerskim poslom, želi da završi sa Asmirom i da ode u zasluženu penziju. I pored dobre volje da oformimo ekipu sa svim disciplinama teško je naći trenere koji će da ih treniraju. Konkretno za Kanjevca nam pomaže Sead Krdžalić. Reč je o jednom od najboljih bacača u istoriji Srbije, državnom rekorderu u bacanju koplja, čovek koji je kao trener radio sa velikim brojem bacača, ali je poznatiji kao košarkaški kondicioni trener. On ne živi u Srbiji pa je malo teže raditi u takvim uslovima, ali se snalazimo, znamo da imamo odličnog stručnjaka i da je i ovakva pomoć od velikog značaja za Kanjevca i klub.

Nije lako ni povećati broj dece u mlađim kategorijama jer je teško pronaći trener i za taj uzrast.

• Želja nam je da imamo i još više dece u pogonu i da stvaramo atletičare od najmanjih uzrasta za juniorske i seniorske ekipe. Teško je pronaći trenere i za njih. Ja se bavim ugostiteljstvom već 30 godina, dnevnica je oko 2, 3 hiljade dinara i još toliko se zaradi na bakšišima. Dnevno znači može da se zaradi oko 5, 6 hiljada dinara , pa sad vi meni recite da li je to mala dnevnica i malo para na mesečnom nivou? Isto vam je tako i u atletici. Kada sabereš ukupne sate rada na mesečnom nivou smatram da dobijaju pristojan procenat za to.

Kako kaže Pavlović klub vodi računa da svakom detetu i svakoj porodici izađe u susret i da članarina ne budu velike, bez obzira na druge klubove.

• Imam ’’velikih problema’’ sa Petrom Gligićem koji vodi račna o svakom detetu i porodici i koji nam ne da da povećamo članarine zbog bojaznosti da pojedina deca ne bi mogla to da plate. Čak i kad idemo na neka putovanja računica je takva da gledamo hoćemo li biti u nekom malom plus ili ćemo nekako nategnuti da budem na nuli. I dalje držimo članarinu na 3.500 dinara leti a zimi 4.500 zbog dvorane što je manja članarina od nekih koji treniraju po ”šumama i gorama”. Sada ćemo možda objediniti da članarina bude 4.500.

Iako za funkcionisanje atletskog kluba nisu potrebne neke velike para kada se gledaju drugi sportovi sam Mane kaže da je imao mnoga obećanja, ali da još uvek se klub finansira isključivo preko članarina.

• Nama je svaki dinar jako bitan kako bi mogli da ulažemo u rekvizite, opremu, rezultate seniora… Ljudi koji su uspešni, njih ne zanima atletika, nije to komercijalan sport kao što su fudbal ili košarka. Iako za njih to nisu nikakve pare, ipak je nemoguće doći i do njih. Kada bi rekao da sam imao jedno 15, 16 obećanja ne bi slagao. Ali ko zna, možda će u bliskoj budućnosti neko prepoznati naš rad, uspehe naših atletičara kao što su rezultati Ivane Ilić i doći da pomogne Partizanu.

Nova staza na JNA

Pored odlične saradnje sa ASB i SAS, AK Partizan je jedan od prvih koji je podržao Ostoju Mijailovića u borbi za preuzimanje sportskog društva tako i da sa prvim čovekom JSD imaju fantastične odnose.

• Od dolaska Ostoje Mijailovića ljudima su isplaćene plate, sređena je infrastruktura, uvedeno je centralno grejanje… Imamo fantastičan odnos sa njima. Što se tiče fudbalskog kluba, sa njima nemamo nikakve kontakte. Nedavno sam se čuo sa Milošem Vazurom. Zvao me je jer su farbali po stadionu pa da me pita da li bi nam značilo da nam izvuku linije na stazi. Reko koje staze? Ove što ste nam pola uzeli Ili ovo što ste nam uzeli i dalj? Deca nemaju gde da skaču, sve ste izbetonirali, prekrojili… I pre ste stavljali reklame, ali kad prođe utakmice one su se ranije sklanjale, a sada ostaju. Izvukli su nam te linije, čak i na zaletištu za motku koje nemamo, kao ni polovinu kružnih staza, ali eto imamo nove izvučene linije. Lepše je.

Atletska staza na stadionu Partizana poslednji put je menjana još na kraju prošlog veka. Obećanja su bila mnoga, ali se ni jedno do danas nije ispunilo. Ona je u sve gorem stanju, isečena je na mnogim mestima, a da će ona ostati u sklopu stadiona atletski klub ima i od fudbalskog kluba i od sportskog društva.

• Imamo garancije od FK da će staza ostati u sklopu stadiona, da se neće sklanjati. Imam vrhunski odnos sa Ostojom Mijailovićem, sve što nam je obećao, sve što smo mu tražili je ispunio, znam da nije jednostavno ni jeftino zameniti stazu, ali rekao nam je da je i njemu odnosno JSD to u planu.

Postojala je ideja da se čak napravi i balon pored stadiona gde bi moglo da se trenira zimi i tokom loših vremenskih usova, ali za sada od te ideje neće biti ništa.

• Petar Gligić je još pre nekoliko godina imao ideju da se izvan stadiona naprave neke staze koje bi se pokrile balonom. Ideja je bila da se to pravi iza južne tribine, ali je tamo parking tako da od toga za sad nema ništa. Pošto sam ja potpredsednik JSD i član upravnog odbora JSD, doneta je odluka da se na tom mestu izgradi 7, 8 pedal terena sa ugostiteljskim objektom od čega će celo sportsko društvo da ima finansijski benefit.

Pavlović u atletici

Pavlović je beogradski ugostitelj već 30 godina, vlasnik je kafića ’’Lexington’’, ali je po zanimanju profesor fizičke kulture. Završio je DIF, opredelio se za fudbal kao sport.

U međuvremenu, igrajući rekreativno tenis na Adi Huji upoznaje Sanju i Petra Gligića čija je ćerka tamo trenirala, preko zajedničkih prijatelja sa DIF-a i tako počinje njihovo prijateljstvo, druženje i atletska saradnja.

• Ja sam bio asistent na fudbalu na DIF-u, nisam završio atletiku i zato se ne mešam mnogo tu. Nikada od mene niste mogli da čujete da sam atletičar ili da dajem nekome savete iz atletike, ali sam zato veoma sportski pismen, pogotovo za fudbal. Vrlo dobro mogu da procenim od koga može da bude sportista od koga ne može, ne samo fudbaler nego i atletičar ili za bilo koji drugi sport, ali ne želim da se mešam toliko, imamo stručnije ljude u klubu kojima je uža specijalnost atletika za razliku od mene. Ja mogu samo da kažem šta vidim i mislim, a na njima je da li će da se slože ili ne jer su na kraju ipak oni ljudi iz atletike.

Nakon nekoliko godina druženja i posećivanja atletskih takmičenja dolazi se na ideju da Mane pomogne AK Partizan da svojim poznanstvima pokuša da pronađe sredstva da se račun odblokira i tako Milan Pavlović ulazi u srpsku atletiku 2020.

• Ja sam u fudbalu dugo bio, igrao sam ga, nisam bio profesionalac, ali vrlo dobro poznajem situaciju u fudbalu. Sto puta sam rekao jednu rečnicu – ne daj Bože da u atletici ima para ko u fudbalu… mislim da bi jednom nedeljno čitali crnu hroniku. To su tolike male pare, a tolika sujeta i zloba… ja to rečima ne mogu da objasnim, to nije normalno.

(Atlex.rs)