Beograd ima najviše atletičara, najuspešnije klubove, a nema ni jednu licenciranu stazu: Propašće i jedna od talentovanijih generacija ako se problem ne reši!

Opšta poznata stvar je da Beograd, grad od oko 2,5 miliona stanovnika, koji od 6 najuspešnija atletska kluba u Srbiji ima 4, nema ni jedan atletski stadion koji ispunjava uslove za takmičenja, a povodom ovog problema jedan od najboljih atletičara Srbije svih vremena Dragutin Topić obratio se autorskim tekstom u Sportskom Žurnalu koji prenosimo u celosti.

”Naš Beograd jedina je prestonica koja trenutno nema licenciranu atletsku stazu za trenažni proces i takmičenja? Da li će se prvenstva Beograda ubuduće održavati u Sremskoj Mitrovici?

Ova pitanja zvuče kao neslana šala, i nisam ih ja izmislio i sada ih postavljam  već su ona postavljena pred nas i nažalost su naša surova realnost.

Mora da se shvati da je srpska atletika najmasovnija u našoj prestonici, najviše registrovanih takmičara je u Beogradu, atletskih trenera je angažovano u Beogradu, te  je i kvalitet atletike upravo ovde i koncentrisan.

Prošle godine glavnu reč u srpskoj atletici su vodili Partizan 1945, Crvena Zvezda, Mladost (Zemun prim. aut.), Beogradski atletski klub pa i moj Top Džamp koji je 2019. bio 10. klub Srbije, a ove zime držimo čvrsto šestu poziciju. Dakle, od prvih šest najuspešnijih klubova Srbije u ovoj godini, čak četiri su iz Beograda.

Atletski klub Vojvodina iz Novog Sada, koja je imala najbolje uslove za rad i naravno izuzetno jak stručni kadar, jedina je koja može da se bori za sam vrh sa beogradskom Zvezdom, BAK-om i Mladosti.

Razlozi za to su stručni kadar angažovan u gore nabrojanim klubovima, ali i potreba talentovane dece koja iz manjih sredina prelaze u Beograd ili u Novi Sad da nastave školovanje u srednjim školama i fakultetima, jer je u njihovim rodnim mestima to praktično nemoguće. Ekonomskih razloga za dolazak u Beograd gotovo da i nema više, jer klubovi (čast izuzecima), nemaju sredstava za profesionalno angažovanje sportista i trenera.

Ne bavim se statistikom, ali samo prost pogled na startne liste u svim uzrasnim kategorijama, a naročito u starije juniorskoj i seniorskoj kategoriji, kao i broj osvojenih medalja na saveznim takmičenjima, ukazuje na činjenicu da je Beograd lider srpske atletike.

Pozdravljam izgradnju stadiona u ostalim gradovima Srbije, i to je jako važno i daje vetar u leđa srpskom sportu, ali atletika ne može napred bez atletskog stadiona u Beogradu. Prioritet Srpskog atletskog saveza i Atletskog saveza Beograda, trebalo bi da bude izgradnja najmanje  dva atletska stadiona u Beogradu, jednog manjeg, trenažnog sa četiri do šest kružnih staza i nešto većeg, takmičarsko-trenažnog s devet kružnih staza i tribinama za gledaoce po ugledu na sve svetske metropole.

Izgradnja Atletska dvorane je od 2016. godi je rešila neke od problema, naročito u zimskom periodu, ali prosto boli činjenica da beogradski sportisti svakodnevno putuju na trening u Sremsku Mitrovicu ili čak u Novi Sad gubeći vreme i preko potrebnu energiju. Govorio sam o talentovanoj generaciji dece rođene između 2002. i 2006. godine, koju srpska atletika trenutno poseduje, generaciji koja bi trebalo da vlada evropskom scenom od sredine ove dekade, ali od toga neće biti ništa ukoliko se njima i njihovim trenerima ne obezbedi barem minimum uslova za nesmetani rad.

Pitam se, gde bismo  bili da imamo optimalne uslove za trening? Nadam se da ću i na ovo pitanje uskoro dobiti odgovor. Beograd će za dve godine biti svetska atletska prestonica jer će organizovati Svetsko atletsko prvenstvo u dvorani i sramota bi bilo da naš Beograd, moj Beograd, do tada ne dobije svoju atletsku stazu.”

O stadionima

Pre tačno godinu dana, na današnji dan, direktor Srpskog atletskog saveza Slobodan Branković ukazao je na ovaj problem.

Nakon velikog uspeha Strahinje Jovančevića kada je na dvoranskom prvenstvu Evrope osvojio bronzanu medalju , pisali smo o problemu da nema gde da trenira. Čak se u jednom trenutku, prošle godine, govorilo da je sve dogovoreno o obnovi staze na ”Marakani”, ali od toga na kraju nije bilo ništa.

Nedavno smo pisali i o problemu sa atelskim stadionom u Košutnjaku koji je u nadležnosti Republičkog zavoda za sport i sportsku medicinu.

(Atlex.rs/Sportski žurnal)