Rusi su imali ”paklen” plan protiv Dudaša ali njegov cimer je sve predvideo: Kako je srpski višebojac došao do svoje prve velike medalje (VIDEO)

U danima kad vlada pandemija koronavirusa sportisti se mogu videti samo na društvenim mrežama, a upravo je preko Instagrama  Mihail Dudaš imao zanimljiv razgovor sa novinarom Radio televizijom Vojvodine Milenkom Krišanom ge se izmeđuostalog prisetio kako je uz pomoć detaljne analie i Gorana Nave koji je predvideo svaki detalj trke došao do prve velike seniorske medalje, bronzane, na dvoranskog prvenstva Evrope 2013. iz Geteborga.

U doba pandemije koronavirusa na televiziji se pored filmova i serija priča samo o pošasti koja je zadesila svet. Sporta gotovo da nema sem nekih istorijskih mečeva, tako da su se svi intervjui sa sportistima prebacili na društvene mreže. Upravo jedan takav dao je i Mihail Dudaš novinaru RT Vojvodine.

On se izmeđuostalog prisetio dvoranskog EP-a u Geteborgu na kojem je 2013. došao do svoje prve seniorske velike medalje.

Vodila se velika borba za odličja na tom šampionatu pred poslednju disciplinu i trke na 1000 metara u kojoj je srpski višebojac mora da kroz cilj prođe 3 sekunde brže od Adama Helceleta iz Češke kako bi osvojio veliku bronzanu medalju. Međutim trka je imala svoju ”predigru” u sobi Mihaila Dudaša gde su mu saveti cimera Gorana Nave obezbedili tu medalju.

– Vraćam se u sobu, pošto je bila neka razlika između skoka sa motkom i 1000 metara, a cimer m je bio Goran Nava. Srpski Italijan, jedna ozbiljna faca, žargonski rečeno ”namazan igrač”. Seo je sa mnom i počeo da mi priča na njegovom smešno srpsko-italijanskom celu taktiku trke.

I tad već iskusni Nava u detalje je proučio šta Dudaša očekuje u toj trci za medalju i od koga treba najviše da se pazi, ali i kako da se ”postavi” za trku.

– Kaže on meni: ”Dudaš, treba da trčiš 1000 metara za medalju. Ja sam napravio neku analizu. Imaš Rusa koji je bod iza tebe, imaš Čeha (Helsereta) koji je 30 bodova ispred tebe. Rus ima svog drugara Rusa koji će odmah na početku trke da te zatvore, jedan će biti ispred, a drugi iza tebe kako bi ti oni diktirali tempo. Helseret neće da te prati jer zna da si brži od njega, a ono što ti treba da uradiš jeste da budeš glup!”

Dudaš je bio šokiran celom analizom pogotovo poslednjim savetom međutim, Nava je imao objašnjenje i za to i predvideo je još jednu ”sitnicu” koja će ga sigurno čekati na startnu trke.

– Ja šokiran šta mi priča, celu analizu mi čovek napravio. Nastavi on dalje: ”Ti si odradio treninge kako treba, sve si odradio kako treba i ti si spreman. Nemoj da uđeš u trku razmišljajući da li radiš dobar tempo. Tvoj tempo će doći sam od sebe i ti  ćeš ići svoj tempo, nemoj da razmišljaš o njemu. Pazi samo na Ruse, ako stane na startu trke pored tebe, pazi šta ti kažem, staviće ti lakat da te zagradi.” Ja reko dobro, a znam da je Goran jedan mnogo pametan sportista i više na iskustvo je pravio velike rezultate i ja ga poslušam. 

Došao je trenutak trke i velike borbe za medalju. Trka nije ni počela, a reči Gorana Nave već počinju da se obistinjuju.

– Postrojavaju oni nas na startu trke i nećete verovati, stave Rusa pored mene i vidim da već kreće da me lakta. Vidim ja odmah o čemu se radi i krećem da obmotavam ceo scenario Gorana Nave. Iako mi je to prošlo kroz glavu bio sam jako fokusira i ekstremno motivisan. 

Poučen Navinom pričom i iskustvom Dudaš se nije dao prevariti i krenuo je u ”kontra napad”.

– Starter daje znak na mesta i Rus mi uvaljuje lakat. Je reko, e vala nećeš ti baš tako sa mnom. Kako je pištolj pukao ja tako lakat o njega i o svog druga iz Austrije koji je već bio 10., 11. tako da njemu nije smetalo. Rus ostane skroz iza, a nije dobar na 1000 metara. I šta se dešava, prolazi jedan krug i nakon drugog kruga dolazi jedan Rus ispred mene, jedan sa strane i zatvaraju me. Ja ne razmišljam u tom trenutku, ali je već drugi dokaz da je Nava bio upravu.

Srpski Italijan je pogodio Dudašu kako će trka startovati, ali imao je i savet kako treba da završi poslednju disciplinu.

–  Držao sam svoj tempo tokom cele trke, ali poslušao sam još jedan Navin savet. Rekao mi je da kad uđem u poslednja dva kruga da mi je to na stadionu jedan i da krenem u finiš. Dva kruga sam bio u ruskom ”sendviču” ali sam im u trećem pobegao (četvrtom, pretposlednjem u trci prim. aut.) i krećem bukvalno maksimum u poslednjih 400 metara. 

”Pakleni” plan Gorana Nave i Mihaila Dudaša da osujete Ruske namere je uspeo, ali srpski višebojac kada je prošao kroz cilj nije još imao medalju na grudima, čekao je kada će trku završiti Adama Helcelet.

– Jedva sam završio trku, ali kad sam prošao kroz cilj odmah sam se okrenuo da vidim gde je Adam (Helcelet) i krećem da bojim, pošto sam trebao da ga pobedim za tri sekunde. Čekam ga i brojim i kako sam izgovorio tri on ulazi u cilj. Sad ja ne znam da li je bod manje ili je bod više. Zajedno čekamo i čekamo i na kraju izlazi da ja imam tri boda više od njega i bronzana medalja. Dosta je nenadano došla jer nisam se tada osećao toliko spremno, ali dokaz da nekada ni to nije pravi parametar mogućnosti koje imamo.

U Ostravi sam trebao da postanem prvak Evrope, a Amsterdam…

Prve ovog takmičenja Mihail Dudaš je takmičio na mlađe seniorskom prvenstvu Evrope 2011. u češkom gradu Ostrava. Tu je takođe osvojio bronzanu medalju, ali je zlato izgubio za svega 40 bodova.

Možda mu se to vratilo u seniorskoj konkurenciji dve godine kasnije, ali Dudaš kaže da je tad znao da je bio spreman za zlato, ali takođe tačno zna gde je pogrešio i zbog čega nije došao da zlata.

– U Ostravi sam trebao da budem prvi. Izgubio sam zlato za 40 bodova. Znam tačno gde sam pogrešio, gde sam pravio greške, to je desetoboj.

Pet godina kasnije na EP za seniore u Amsterdamu  Dudaš je osvojio još jednu bronzu, a srebro mu je izmaklo za svega sedam bodova.

– Iako je ta medalja najveća u mojoj dosadašnjoj karijeri ipak je ostao žal što nije i sjajnija. Tačno znam i tu gde sam i šta sam pogrešio. Srebro mi je izmaklo za svega 7 bodova, što je u višeboju izuzetno malo, a prvi je imao 50, 60 bodova više što je takođe ništa. Te bodove sam konkretno u Amsterdamu 2016. izgubio na skoku sa motkom.

Prisetio se Dudaš sličnih scenarija zbog kojih je sebe jednom prilikom prozvao kraljem ”bronze”, a tu se ubrajaju Svetsko prvenstvo za juniore 2010. u Bidgošću i mlađe seniorsko EP 2009. u Kaunasu. Ogromni uspesi na koje je atletičar novosadske Vojvodine jako ponosan, ali koji su mogli da budu još i veći.

(Atlex.rs)