Novo priznanje za srpsku atletiku – EA i ABAF izbori ove nedelje u Beogradu: Karamarinov favorit!

Nakon organizacija velikih takmičenja Srpski atletski savez je u Beograd doveo i najvažniji skup predsednika evropske atletike – Kongres Evropske atletike, na kojem će se birati novi predsednik ove organizacije, ali i Balkanske za čije mesto se bori Slobodan Branković direktor SAS-a.

Od petka 21. aprila do nedelje 23. biće održan Kongres Evropske atletike u Beogradu. U opciji su bila tri grada domaćina, iz tri države. Beograd je predložio kandidat za predsednika EA Dobromirova Karamarinova, a njegov protivkandidat Čeh Libor Varhank izabrao je Bratislavu. Pored srpskog i slovačkog grada u igri je bio i litvanski Viljnus.

Dobijanjem ove prve runde može se već naslutiti u kojem pravcu će proći glasanje za novog predsednika evropske kuće atletike.

Bila su dva veoma jaka protivkandidata za organizaciju kongresa Litvanija i Slovačka, a Bratislava je bila adut protivkandidata Karamarinova Libora Varhanka. Oni su imali veoma jaku kandidaturu, možda i bolju od naše strane, ali zahvaljujući našim prijateljima, tačnije prijateljima Karamarinova, on će dobiti svoj prvi puni mandat na čelu EA – rekao je Slobodan Branković, direktor SAS-a u razgovoru za Atelx.

Karamarinov je nasledio mandat preminulog Svein Arne Hansen. Prvo je obavljao dužnost vd predsednika da bi onda nakon prošlog Kongresa održanog 2021. dobio poverenje da nastavi i završi mandat Norvežanina.

Prema rečima Brankovića Karamarinov i Balkanska federacija stekle su veliki broj prijatelja prethodnih godina i to zahvaljujući organizaciji raznih takmičenja.

Predstavnici Nemačke, Francuske, Italije, Španije… su takođe postali naši prijatelji zahvaljujući takmičenjima koje smo organizovali, jer atletika nisu samo EP, SP i OI već su i krosevi, maratoni, dvoranski mitinzi itd. kako za seniore tako i za mlađe – istakao je Branković.

Pored izbora novog predsednika biraće se i tri potpredsednika i 13 novih članova Kansila. Učestvovaće 49 članova evropskih federacija, svi izuzev Rusije i Belorusije, a njih 26 je u konkurenciji za svega 13 mesta.

Slobodan Branković je 2019. ušao u Kasnil Evropske atletike i tako postao prvi Srbin koji je dobio neku tako visoku funkciju u EA. Nakon provedene četiri godine nije zadovoljan onim što je video tamo jer smatra da mnogi savezi i njihovi predstavnici ne rade ništa.

Te 2019. u Kasnil EA sam ušao na pritisak ljudi iz EA i SA jer su mi pričali da ja zaslužujem tu da budem. Posle četiri provedene godine u Kansilu, doduše dve gotovo da ništa nije moglo da se radi zbog korone, mogu da kažem da tu ima mnogo zalutalih ludi, ljudi kojima tu realno nije mesto.  U Kansilu se nalaze predstavnici svih 51 članice, a realno tu je jedno 40 njih koji nisu za to. Problem je što svako ima jedan glas iste vrednosti, a tih 40 predstavnika svojih saveza atletikom se bave eto tako jer mora da postoji u njihovoj zemlji. Nikakve inicijative, želje za radom, promenama… ni za čim, skroz zalutali ljudi nažalost – ističe svoje nezadovoljstvo direktor SAS-a.

Ukupno 17 ljudi čine čelna tela Evropske atletike, a celokupna struktura EA izgleda ovako. Sam vrh čine predsednik, tri potpredsednika i dva predstavnika Kansela koje bira predsednik. Oni se sastaju jednom mesečno gde razmatraju predloge i izveštaje raznih komisija o stvarima vezanih za taj mesec, ali i za dalji razvoj i šta bi moglo bolje da se uradi. Te predloge oni iznose Kansilu koji se sastaje dva puta godišnje. Nakon toga to dalje ide na skupštinu i onda ona usvaja i verifikuje te odluke.

U tih 17 ljudi, prema zakonima Evropske unije, 7 mora da budu žene. Međutim problem je što nema toliko dama koje se ozbiljno bave atletikom po rečima Slobodana Brankovića.

Još veći problem su propisi EU koji nalažu da mora da bude određeni procenat žena. Da me neko ne shvati pogrešno nije problem u ženama, već što ih nema toliko na evropskom nivou koje se bave  time, koje su u atletici i onda se na silu uguravaju neke samo da bi se ispoštovali propisi. Od 17 mesta, jedano ide na predsednika, koji će biti predstavnik Balkana. Potom idu tri potpredsednika od kojih dva su žene i to se zna da će biti Šveđanka i Engleskinja i ostaje još 13 mesta za Kansil za koji se bore predstavnici 49 zemalja, od toga 5 mora da budu žene. 

Ni u Srbiji nema žena koje žele da grade svoju karijeru u atletici. Po rečima direktora Brankovića savez će da pruži podršku ukoliko neka iskaže želju za tim i pokaže se da ima potencijala za takve poslove.

Takođe ističe da je atletski savez jedan od retkih koji svojim šampionima nakon završetka karijera pruža podršku da nastave da rade u ”kraljici sportova”, a poslednji primeri za to su Emir Bekrić i Mihail Dudaš, ali nažalost kod devojaka nema takvih.

Mislim da smo mi jedan od retkih saveze u Srbiji koji se konkretno bavi pomaganjem uspešnih atletičara kojima dajemo šansu da nastave svoj put u atletici i nakon takmičarske karijere. Nažalost malo je devojaka. Naše najbolje atletičarke koje su završavale karijere nisu bile zainteresovane za to ili su imale druge životne planove. Na primer Tamara Salaški i Tatjana Jelača su otišle iz Srbije i nemamo nikakve kontakte sa njima. Posvetile su se majčinstvu što je lepo, ali kako je jedna u Americi, a druga u Nemačkoj nikakve kontakte sa njima nemamo. Ima tu još nekoliko primera, ali njih dve su da kažem poslednja dva naša velika atletska imena koje su skoro završile karijere.

Ovo neće biti prvi put da se Kongres EA održava u Beogradu. Istu tu čast Srbija je imala 2010. kada je Dobromir Karamarinov izabran za prvog čoveka Balkanske federacije od kada, po rečima Brankovića, kreće rast kako za ABAF-a, tako i za SAS-a.

Kada je 2010. u Beogradu bila evropska konvencija na kojoj je Dobormir Karamarinov postao predsednik Balkanske federacije, a ja ušao u taj Kansel njegovog tima, krenuo je uzlaznom putanjom Balkanska atletika i srpski savez. Najbolje smo iskoristili to. Tada je ABAF bila mrtva organizacija koja dve godine pre toga nije održala takmičenje. Danas je ona izuzetno jaka i značajna i u mnogome se pita o razvoju evropske atletike – ističe Slobodan Branković.

Pored izbora za pozicije u EA biraće se i nova garnitura ljudi koja će da rukovoditi Balkanskom federacijom narede četiri godine. Dva su kandidata za to, Slobodan Branković iz Srbije i Fatih Sintimar iz Turske. Njih dvojica su poslednje dve godine bili kopredsednici, a sada će jedan od njih postati predsednik, a drugi potpredsednik.

U narednim danima na atelx-u će te moći da pročitate ostatak intervjua koji smo uradili sa Slobodanom Brankovićem.

(Atlex.rs)