Kako je OAK gradio titulu: Stvaranje timskog duha, Zvezdina nezainteresovanost za građenje tima i direktno slanje pojačanja na Karaburmu

OAK Beograd je osvojio svoje prve titule ekipnog šampiona Srbije u svojoj istoriji i u muškoj i u ženskoj konkurenciji i tako prekinuo dugogodišnju dominaciju Crvene zvezde, a da uspeh ne dolazi preko noći pokazuju pametno odrađeni prelazni rokovi i pravljenje timskog duha godinama unazad.

Atletika je individualni sport, ali je jako bitna atmosfera u klubu i na stadionu na kojem trenirate, u grupi kojoj ste kako bi mogli da postignete maksimum. Pojedinac ne čini klub niti klub čini pojedinac, a OAK Beograd je od ekipe koja gotovo da nije postojala na atletskoj mapi Srbije došla do titule šampiona države u svega pet, šest godina.

U posrnulog giganta Omladinsko sportsko društvo Beograd, čiji su gotovo svi klubovi na amaterskom nivou, ulazi ambiciozni bračni par Momirović sa idejama, vizijom i željom za promene. SD ih  podržava iako je stanje bilo katastrofalno.

Blokiran račun i isečena struja su samo neki od problema sa kojim su se susreli na Omladinskom stadionu. Kako bi mogli da svoje ideje realizuju prinuđeni su bili da osnuju Beogradski atletski klub koji bi mogao da funkcioniše bez problema dok OAK Beograd nestabilizuju.

Plan je bio da BAK radi sa atletskim školama, dok bi seniori i juniori koji su već bili u klubu ostali u OAK-u, kako bi istorijski klub ostao na atletskoj mapi. Međutim, skroz ne planirano im stiže poklon u vidu jednog od najboljih srpskih atletičara koji u potpunosti menja planove u klubu i koji pokreće lavinu koja je 2022., pet godina kasnije, dovela do titule prvaka Srbije.

Timski duh

OAK Beograd je organizovao proslavu titule u restoranu na svom stadionu gde su bili prisutni svi atletičari, treneri i zaposleni u i oko kluba gde je bila priređena večera uz muziku.

Ovo nije prvi put da plavo-beli prave klupsko okupljanje, ona su tradicionalna na kraju svake sezone. Time grade koheziju kluba i stavljaju tim iznad pojedinca. Svi atletičari OAK-a, kako kažu, osećaju da je klubu stalo do njih i da osećaju privrženost plavo-belim bojama zbog toga što se uprava trudi da gradi to timsko zajedništvo.

Sa druge strane u Crvenoj zvezdi toga nema. Da li su se navikli da su najbolji, da trofeje više ne smatraju za bitnim stvarima i u svojoj veličine ne vide potrebu da rade na jedinstvu kluba nego misle da to dolazi samo znaju samo u upravi.

Pre desetak godina su bile organizovane radne akcije gde se sređivao tunel, krečilo… Ali sve posle toga je ostalo na samoj inicijativi pojedinaca bez ikakve potpore kluba. I dan danas se prepričava proslava titule iz 2014. kada se pravo iz Kragujevca iz autobusa otišlo na jedan beogradski splav u sve dresovima, sa torbama i kopljem na inicijativu samih atletičara. Klupsko rukovodstvo nikada nije organizovalo zajedničko plansko i osmišljeno druženje.

Prelazni rokovi

Prelazni rok u srpskoj atletici odvija se u novembru meseca u četiri faze, a ona glavna traje nedelju dana kada atletičari traže ispisnice iz klubova i podnose zahteve za prelazak u drugi.

Crvena zvezda je mnogo pomogla u izgradnji OAK-a kakav je danas jer su olako puštali svoje najbolje atletičare koji su potom prelazili u mali klub sa stare Karaburme koji su zajedno, ujedinjeni, učinili velikim.

Gotovo svake godine crveno-beli su slali poklone plavo-belima koji su oni oberučke prihvatali i sa planskim dovođenjem pozicija koje im ne dostaju pravili su ekipu za titulu dok se u taboru Crvene zvezde nije preterano marilo za dovođenje pojačanja.

Ruku na srce, ni Zvezda nije u najboljoj finansijskoj situaciji jer im je gotovo konstantno račun u blokadi više godina zbog lošeg poslovanja prethodnika, a oni ni pod tačkom razno nisu želeli da se snađu kao kolege sa Karaburme, a pomoć od svog SD nisu dobili kao što je to dobio BAK. Sada je došlo novo rukovodstvo na čelu sa Zvezdanom Terzićem pa ostaje da se vidi da li će atletski klub uspeti da napravi bolju saradnju sa sportskim društvom koja će se odraziti na bolje uslove i poslovanje kluba.

Međutim Srpski atletski savez je ukinuo plaćene transfere, i pored zakona o sportu koji nalaže da svaki punoletni sportista i perspektivni junior moraju da imaju klupske ugovore po kojem klubovi u kojima su dobiju odštetu za uloženo u njih pri prelasku u drugi klub. Sportski sektor kluba iz Ljutice Bogdana tako nema nikakve prepreke da pravi kvalitetan sastav i pored blokade.

2018.-2019.

Od prelaznog roka 2018. Atlex vodi evidenciju i te podatke možete pronaći na našem sajtu. To je zapravo i početak stvaranja šampionskog OAK-a, sada se ispostavlja sa ove tačke gledišta.

Sve je počelo kada je Asmir Kolašinac podneo zahtev da napusti Partizan i prva vrata na koja je pokucao bila su njegovog bivšeg kluba Crvene zvezde. Sportski sektor i čelnici kluba procenjuju da je reč o veteranu koji ne može ništa da donese klubu. Gledajući sa finansijske strane svaki klub koji ima olimpijca dobija pozamašnu svotu novca od države samo za učešće, a u Zvezdi je procenjeno da je on svoje ”odsvirao”. Ono što se tada nezvanično moglo čuti je bila bojaznost od reakcije navijača ako bi doveli nekoga iz tabora ljutog rivala.

Našao se tako Asko u ”neobranom grožđu” isto kao i Emir Bekrić koji je takođe želeo da se iz Partizana vrati u Zvezdu, ali ona nije želela ni njega.

Čelnici BAK-a tada uviđaju prazninu u srpskoj atletici u koju želi da umetnu svoj klub i da ga pozicioniraju – kao klub koji želi i sposoban je da ”gaji” i kvalitetne atletičare pored dece kada se oni nađi u problemu da ne znaju kako i gde dalje u svojoj karijeri.

Tako Kolašinac sa svojim trenerom Nikolom Tomasovićem prelazi u klub sa stare Karaburme, čime postaje najveće pojačanje u istoriji kluba sa Omladinskog stadiona i pokreće lavinu dolazaka vrhunskih atletičara. 

Međutim Zvezda pravi i jedan odličan potez dovođenjem Anje i Sare Lukić iz Novog Beograda. Iako je klupsko pravilo glasilo da svako ko dođe mora da zasluži status u klubu i stipendiju takmičenjem od najmanje godinu dana sestre su odmah upale u elitnu grupu klupskih atletičara u koje se ulaže. Pored njih dve u klub je došlo još 16 novih lica, ali ne može se reći i pojačanja.

2019.-2020.

Državna rekorderka na 400 metar i olimpijka Tamara Salaški na ne najbolji način napušta Zvezdu. Kako je tada rekla nije mogla više da trpi ljude iz kluba i prelazi u Top Džamp. U prelaznom roku za 2017. klub je oterao Maju Ćirić nakon što je ona izrazila želju da promeni trenera klub joj nije dozvolio da ostane i pored njene želje. Prelazi u Partizan i postaje državna rekorderka na 400 metara u dvorani.

Najbolji potez sportskog sektora crveno-belih bio je dovođenje Armina Sinančevića, finaliste Svetskog prvenstva i potencijalnog učesnika Olimpijskih igara. Automatski biva proglašavan za prvu zvezdu kluba, dobija sve benefite, kapitensku traku i specijalno dizajniran dres sa brojem 23 kao želja da u crveno-belim bojama baci toliko. Ne može se reći da je klub godinu dana ranije planski odbio povratak Asmira Kolašinca jer se tad za Armina nije znalo, eksplodirao je tek na leto 2019.

Pored njega u klub ponovo dolazi 16 atletičara, a može se samo spomenuti da je u disciplini skok uvis, koja je bila problematična, dovedena Kristina Gojković iz Voždovca.

BAK je ovaj prelazni rok gotovo  ”prespavao”, doveo je samo do tad skroz nepoznatog preponaša Luke Trgovčevića Srbina iz Italije. Zanimljivo je da je njega Milan Ristić, državni rekorder na 110m prepone i bivši atletičar Zvezde, preporučio savezu kao svog naslednika. Zvezda nije odreagovala, BAK je bio brži i doveo ga je u svoje jato.

Međutim onda je BAK neočekivano preko noći postao još jači i to izvan prelaznog roka.

Belgrade meeting, Štark Arena 2022. – 7. mart, Luka Trgovčević, 60m prepone; Foto: Atlex

Ulazak u 2020.

Dok se dvoje svađaju BAK iskoristi, moglo bi da se kaže. Glavna stvar u ovom prelaznom roku zapravo se dogodila po njegovom okončanju, a epilog svega se zbio u januaru 2020.

Nakon raskola u Partizanu 1945 i odlazak svih trenera Srpski atletski savez dozvoljava da van predviđenog perioda članovi ovog kluba mogu da budu registrovani za bilo koji drugi.

U Zvezdu tako dolazi trener Mirjana Stojanović sa svojim seniorskim pulenima Katarinom Sirmić, Ivanom Marković, Katarinom Ilić… ali i mlađim perspektivnim atletičarima poput Tijane Japundžić, Tamare Vuletić, Katarine Milosavljević, Stefana Mihajlova, Miodraga Tresovića…

Sa druge strane BAK pravi bombu u vidu dolaska Alekse i Boška Kijanovića i cele grupe trenera Stanoja Burlića Caneta i Darka Šapića Šape. Pored braće Kijanović u klub sa stare Karaburme još izmeđuostalih dolaze Miloš Gruji, Katarina Vreta, Lena Lončareević… čime postaje ozbiljan takmac na atletskoj mapi Srbije.

2020.-2021.

Ovaj prelazni rok obeležio je ”prebeg” perspektivnih atletičara iz Zvezde u BAK.

Nakon svega dve godine sestre Lukić napuštaju Marakanu i prelaze na Omladinski stadion. Podnele su zahtev za promenom trenera sa rešenjem sa kim žele da nastave dalje da sarađuju što je klub odbio iako se radi o treneru kluba. Uprava im je ponudila druge opcije koja su uključivala njihovo razdvajanje što one nisu prihvatile i kompromis nije pronađen. Čelnici iz Ljutice Bogdana su onda rešili da je bolje da se puste nego da im se usliši želja i tako one odlaze direktno u rivalski klub jer su im čelnici kluba sa Karaburme ponudili bolja rešenja i učinili da njihove želje se realizuju. Tako je brigu nad njima preuzela Slavica Momirović, trener troskokašice Natalije Dragojević, pod dirigentskom palicom Marka Milinkova, trenera Milice Gardašević.

Zajedno sa njima istim putem kreće i perspektivni sprinter Mihajlo Mandić. Uvidevši deficitarne pozicije BAK iz Zvezde dovodi i zaboravljenu Milicu Joksimović za skok uvis, a za kuglu u ženskoj konkurenciji Martinu Pavlović iz Top Džampa. Tako su ”zakrpili rupe” pored poklona u vidu odlične preponašice i daljašice.

Sa druge strane Zvezda ponovo ide na masovnost i dovodi duplo više novajlija od njih – 20. Dolaze dve mlade reprezentativke, sprinterka Ksenija Zoranović i kopljašica Ivana Đurić, koja je 2019. bila proglašena za najbolju juniorku Srbije zahvaljujući vicešampionskoj tituli na U20 Balkanijadi. Dolaskom Đurićeve se popunjava praznina u bacanju koplja, a kao zamena za Anju Lukić dovodi se Tijana Antić koja studira u Americi i još nije ni debitovala za novi klub. Dva najveća pojačanja Zvezdi donele su studije jer su i Zoranovićeva i Đurićeva u Beograd došle zbog upisa fakulteta, i Zvezda je, može se reći pobedila u ovom okršaju ko će da ih potpiše.

2021.-2022.

Poslednji prelazni rok koji je za nama odvio se u novembru 2021. i doneo nam je fuziju, odnosno povratak BAK-a u OAK. Kako su rekli čelnici kluba sve je bilo spremno za povratak i godinu dana ranije, ali nisu želeli da žure pa su sačekali još godinu dana i ispostavilo se da su napravili pravi potez jer su odmah osvojili titulu prvaka Srbije.

OAK Beograd je doveo osam novih atletičara i ponovo je ”očerupana” Crvena zvezda. Iz kluba sa Marakane na Omladinski stadion dolaze perspektivne Vanja Drča i Jovana Milošević, a pored preponašice i sprinterke iz Vršca dolazi preponaš Aleksej Fedor Pavkov.

Zvezda dovodi 14 atletičara. Najveće pojačanje je Marija Bukvić iz zemunske Mladosti koja je odlična i na preponama i u dalju. Dolazi i jedna od najboljih troskokašica Jovana Gnjatović, ali ona zbog upisivanja Vojne akademije gotovo da nije ni zabeležila nastup za novi klub. Stigla je perspektivna dugoprugašica Natalija Grujić, a po drugi put je dovedena Kristina Gojković za vis, ali ni ona nije zabeležila nastup po povratku.

Iz kluba je otišla najbolja srpska kladivašica Aleksandra Ivanović i to direktno u istorijskog ljutog rivala Partizan, a dugoprugaš Miloš Milosavljević je prešao u redove Košutnjaka.

Novi pravilnik – dozvoljena registracija stranaca

Još jedna zanimljiva stvar na transfer tržištu srpske atletike jeste donošenje novog pravilnika po kome je svakom klubu ponovo dozvoljeno da registruje strane državljane na dvojnu registraciju. Neograničen broj internacionalnih atletičara je dozvoljeno da bude deo nekog kluba, ali je na Ekipnom prvenstvu dozvoljeno samo po jedno u muškoj i ženskoj konkurenciji.

To pravilo je iskoristio OAK pa su tako njihovi članovi prvo postale Emilija Kusić iz Bosne i Hercegovine, potom najbolja iranska atletičarka Fasihi Farzaneh, a onda je u decembru prošle godine pristupnicu potpisala i najbrža Grkinja Rafaela Spanudaki. Kako niko od pomenute trojke nije bio u mogućnosti da pomogne svom sprskom klubu plavo bele boje na Ekipnom prvenstvu je zadužila visašica iz BiH Sara Lučić koja je pobedila.

Što se tiče Crvene zvezde njoj je nuđena najbolja crnogorska atletičarka, visašica, Marija Vuković, koja je bila oduševljena tom idejom, ali do dogovora nije došlo iz razloga koji su poznata samo upravi kluba sa Marakane. Marija je već tada bila 9. sa Olimpijskih igara, a loš potez ne potpisivanje nje tada će se sada teško ispraviti nakon što je postala vicešampionka Evrope.

Što se tiče narednog prelaznog roka. koji će biti na programu za dva meseca, zna se već da je OAK obezbedio dva nova potpisa iz Zvezde. Jedan je član prve ekipe, dok je druga osoba perspektivni atletičar mlađih uzrasta.

(Atlex.rs)