Adriana Vilagoš ”ne može” da izađe iz kuće posle RTS-a: Svi je sad prepoznaju, seniorsko koplje možda uskoro, sama je odlučila da rukomet zameni atletikom (VIDEO)

Adriana Vilagoš je još jednom oduševila sve pre dve nedelje kada je bacila novi svetski rekord, a tome da li je on bio očekivan, kakvi su planovi za budućnost, životu posle objave u Dnevniku RTS-a, talentima u Malom Iđošu…. za Atlex priča njena majka i trener Đerđe Vilagoš.

Na Zimskom Kupu Srbije u bacačkim disciplinama sedmog marta u Sremskoj Mitrovici Adriana Vilagoš je otvorila sezonu novim svetskim rekordom za juniorke sa 500-gramskim kopljem.

Sa majkom Đerđe i stručnim saradnikom Dragišom Đorđićem, koji je trenirao Tatjanu Jelaču, a sad trenira Vedrana Samca i Mariju Vučenović, Adriana je odlično odradila pripremni period međutim, ni oni nisu očekivali da može već sad da baci 68,76 metara.

– Znala sam da je Adriana u dobroj formi, to je pokazivala na treninzima. Nadali smo se nekom rezultatu oko 66 metara. Jako smo se obradovali kada je bacila 68,76. To je stvarno vrhunski rezultat u bacanju koplja u ovoj generaciji, a i generalno – kaže Đerđe Vilagoš.

Adriana je rođena, živi sa porodicom i školuje se u malom Vojvođanskom mestu Mali Iđoš, gradiću od svega četiri hiljade stanovnika, pretežno Mađarske nacionalnosti. Međutim bez obzira na mali broj dece Đerđe kaže da je uspela da oformi grupu mladih kopljašica i da pored ćerke tu postoji još talentovane dece.

– Mi već neko vreme u Malom Iđošu imamo devojčice koje su zajedno sa Adrianom igrale rukomet a sada su se isprobale u bacanju koplja. Mlada Virag Bači je bacila 45,15 metara (koplje od 400 grama), to je njoj lični rekord i bila je prva. Ona je već godinama, posle Adriane, najbolja u Srbiji u njenom godištu (2005.), a imamo i druge devojčice koje nam se pridružuju i uglavnom u Malom Iđošu svi bi da bacaju koplje ili vorteks – ističe Đerđe Vilagoš.

Ovaj rekord je bio poseban po tome što ga je po prvi put objavila i Radio televizija Srbije i to u udarnom Dnevniku. Zahvaljujući brzom i kvalitetnom reagovanju ljudi iz Srpskog atletskog saveza ovu vest su objavili gotovo svi portali, novine i televizije. Ovaj ”detalj” je dosta uticao i na sam Adrianin život u Malom Iđođu.

– Ranije je slabo bila u novinama, jedino u Žurnalu, ali kod nas on nije toliko popularan. Međutim sada je bila u svim medijima, na televiziji, lokalnim novinama… Sada je prepoznaju i mimo atletskih takmičenja, ljudi je zaustavljaju na ulici i čestitaju joj – sa ponosom priča Adrianina majka i ističe da joj to sve prija.

Nažalost planovi za pripreme su zbog Korona virusa propali, a šta će biti od letnje sezone ostaje da se vidi, pošto to još uvek niko ne zna.

– Imali smo u planu da za uskršnje praznike idemo u Split  na pripreme, ali sada se zbog virusa sve promenilo. Od maja bi trebali da idemo na razna takmičenja. Planirali smo da idemo u Hale (Nemačka) na njihov bacački miting , zatim u Švehat (Austrija)… Nadam se da će se do Balkanijade i Evropskog prvenstva smiri situacija i da će biti takmičenja – zabrinuto kaže Đerđe.

Dok se nižu rekordi sa kopljima od 400 i 500 grama, sad već ceo svet sa nestrpljenjem očekuje kada će napokon Adriana baciti i seniorsko koplje od 600 grama. Međutim njena majka kaže da im se ne žuri, da imaju druge prioritete, ali da postoji mogućnost da se već ove godine isproba i u toj ”disciplini”.

– Naš plan je bio da ove godine do Evropskog prvenstva za juniore isključivo baca koplje od 500 grama. Dalji plan će zavisiti od toga da li će  biti Gimnazijade u Kini. Trebalo bi da bude u oktobru i tamo bi trebalo da se baca od 500 grama. To je srednjoškolsko takmičenje, a ako to takmičenje bude organizovano onda neće bacata koplje od 600 grama. Ako ne bude tog takmičenja, moguće je da će na Kupu za starije juniore u septembru bacati 600-gramsko – ističe Đerđe Vilagoš.

Rukomet vs atletika

Đerđe je nekadašnja rukometašica, sa atletikom nije imala nikakvih dodirnih tačaka do pre neke godine kada joj je ćerka oduševila celu sportsku javnost u Srbiji.

Kako je Adriana trenirala rukomet, a sa atletikom se susrela samo na školskom takmičenju kada je bacala vorteks, za koji u kući Vilagoš nisu ni znali šta je, treniranje ”kraljice sportova” nije bilo ni na kraj pameti.

– Moram da priznam da za bacanje koplja nisam ništa znala. Kada je Adriana išla prvi put na takmičenje iz bacanja vorteksa i to smo tek na internetu videli kako se baca. Mi smo mislili godinama da će bacati samo vorteks pored rukometa, i da će rukomet biti glavni sport.

Međutim rezultati su došli, a kada je prerasla vortek Vilagoši su mislili da je tu kraj atletske karijere.

– Kako su došli rezultati i kako je ona prešla u stariju kategoriju morala je da odluči da li će da nastavi sa atletikom ili sa rukometom jer nema više bacanja vorteksa. Dogovorili smo se da nastavi sa bacanjem koplja. Tada je bila sedmi razred i primljena je bila u Mađarsku nacionalnu rukometnu akademiju. 

Vodile su se velike borbe između rukometnih i atletskih saveza Mađarske i Srbije. U jednom trenutku se činilo da će se opredeliti za rukometni savez Mađarske međutim, onda se desio preokret nakon završene osnovne škole.

– Dali su nam šansu (rukometni savez Mađarske) da dok ne završi osmi razred odlučimo da li će rukomet ili koplje. U to vreme smo stvarno pokušali da se usavršimo, tehniku smo gledali na internetu zajedno, analizirali smo…

Upravo taj ”vakum” od godinu dana je bio od koristi srpskoj atletici jer je Adriana zavolela bacanje koplje, a i rezultati su je pratili, tako da je sama, kako kaže njena majka, odlučila da se u potpunosti prebaci na koplje.

– Izgleda da smo na dobrom putu, krenuli u su dobri rezultati u koplju. Ja se stvarno trudim i dan danas  da se usavršim. Od početnog kada nisam ništa znala smatram da sam dosta dobro napredovala. Naravno još mnogo toga ne znam, ali trudim se – naglašava Đerđe.

U svemu tome pomaže joj najbolji srpski trener u bacanju koplja Dragiša Đorđić Bizi. On je 2014. sa Tatjanom Jelačom osvojio bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu, a sada trenira standardne učesnike ovog velikog takmičenja Vedrana Samca i Mariju Vučenović.

– Dragiša Đorđić nam je mentor. Njemu mogu da se uvek obratim kada mi treba neka pomoć, jednom mesečno se vidimo i daje nam sugestije – zaključuje razgovor za Atlex Đerđe Vilagoš.

(Atlex.rs)