Sun. Sep 27th, 2020

Atlex

Specijalizovani srpski atletski portal

Srbin je i dalje svetski rekorder: Već 30 godina skok Dragutina Topića prkosi vremenu i generacijama! (VIDEO)

Dragutin Topić 1990., Ekipno prvenstvo Srbije

Ekipno prvenstvo Jugoslavije 1990. Niš (Čair) - 26. maj, Dragutin Topić, skok uvis, Crvena zvezda; Foto: MN Press/ Nebojsa Parausic

Imala je Srbija mnogo vrhunskih atletičara, osvajača medalja sa velikih takmičenja, ali samo jadan je svetski rekorder i to već punih 30 godina – Dragutin Topić je na današnji dan u Plovdivu uvis skočio neverovatnih 2,37 metara što je i dan danas važeći svetski juniorski rekord!

Bugarski grad Plovdiv bio je domaćin trećeg juniorskog Svetskog prvenstva na otvorenom u avgustu 1990. godine.  Tadašnja Jugoslavija okitila se sa tri medalje srebrom Marijane Lužar na 400 metara sa preponama (56.74s), bronzom Stevana Zorića u visu (2.26m), i zlatnom medaljom Dragutina Topića u isto disciplini, ali ono što je još veće od stupanja na ”krov sveta” jeste i način na koji je došao do njega.

Topić tog 12. avgusta 1990. ne samo da je preskočio sve protivnike nego i sve dotadašnje juniore koji su ikada skakali uvis jer je postavio novi juniorski Svetski rekord preskočivši neverovatnih 2,37 metara.

Novine su se tih dana utrkivale sa naslovima i hvalospevima za 19-godišnjeg Beograđanina koji je za 1 centimetar nadmašio dotadašnji rekord legendarnog Havijaera Sotomajora. Taj skok pre 30 godina je bio nešto neverovatno, nešto što se smatralo nemogućim, a da su bili upravu govori i činjenica da ga do dana današnjeg niko nije nadmašio!

– Očekivao sam da mogu da oborim rekord. Dva puta sam ga napadao pre toga. Jednom sam to učinio u Splitu na državnom prvenstvu, kada sam preskočio 2,34 metara, a na jednom drugom takmičenju sam posle 2,32 išao na 2,37. Oba puta bio sam blizu, u Splitu pogotovo – rekao je Topić Sportskom žurnalu pre 10 godina na obeležavanju 20-godišnjice ovog uspeha.

Dragutin Topić i Mihajlo Švraka, Marakana 1990.
Dragutin Topić sa trenerom Mihajlom Švrakom, Marakana 1990. skok uvis, Crvena zvezda, Marakana, 12. jul 1990.;   Foto: MN Press/Nebojsa Parausic

Iako je 2020. godina, iako su rekordi u gotovo svim disciplinama obarani po nekoliko puta, bilo juniorski ili seniorski, ovaj Topićev je i dalje važeći, a samo je jedan momak uspeo da ponovi ono što je srpski, tada jugoslovenski, visaš učinio.

Dve godine kasnije Britanacu Stivenu Smitu pošlo je za rukom da takođe preskoči 2,37 metara u juniorskom stažu, ali tu je stao. Zbog toga što je Topić prvi koji je uspeo da preskoči tu visinu taj rekord se piše njemu i još uvek pored njegovog imena stoji WJR (world junior record).

U kvalifikacijama koje su održane dan ranije, 11. avgusta, Topić je bez ikakvih problema iz prvog pokušaja preskakao sve do kvalifikacione visine od 2,16 metara, zajedno i sa njom. Normu je preskočio i Stevan Zorić, s’ tim što je u svojoj grupi Topić bio jedini koji je uspeo u tome, dok su u Zorićevoj, pored njega, još četiri visaša preskočila tu normu za direktan plasman u finale.

– Obično sam u karijeri imao problema u finalu kada sam bio dobar dan ranije u kvalifikacijama i obrnuto, ali tog puta ne. Bio je to jedan od onih dana kada možeš sve, kada se zvezde poklope – istakao je Topić.

U finalu pet atletičara je preskočilo preko 2,20 metara, a drama je nastala na visini 2,23 metra.

– Njih trojica: Steva Zorić, Timoti Forsajt i Henrih Bejer skočili su iz prve ovu visinu, a ja u drugom. Pomislio sam – neću valjda opet da budem četvrti… – danas kroz osmeh se priseća tog trenutka Topić.

Nemac Bejer je i stao na toj visini, Zorić je preskočio i 2,26 metara dok je Australijanac Forsajt dogurao do 2,29 metara, ali dalje nije mogao. Jedini koji je uspeo da preskoči preko 2,30 bio je Dragutin Topić, ali ni tu nije stao i stigao je do rekordnih 2,37 metara.

Nakon što je postavio novi juniorski svetski rekord jugoslovenski visaš je letvicu postavio na 2,40 metara.

– Jedini koji je tada mogao da me zaustavi bio sam ja sam. Rušio sam rukom u prvom i nisam pokušavao dalje, ne zato što nisam mogao da skočim, već sam ostavio to za neki drugi put, za Prvenstvo Evrope u Splitu. Bog ti da dve do tri takve prilike u životu i ne smeš da ih propustiš, kao što sam ja tada uradio.

U Splitu na Evropskom prvenstvu za seniore Topić je osvojio novu zlatnu medalju, ali ovog puta nije uspeo da ponovi visinu koju je preskočio samo dve nedelje ranije. Zaustavio se na 2,34 metara. Slavu na tom šampionatu odnela je Snežana Pajkić osvojivši zlatu medalju sa novim državnim rekordom u trci na 1500 metara.

Visine od preko 2,30 metara Dragutin Topić je u karijeri preskočio čak 78 puta (48 na otvorenom i 30 puta u dvorani).

Još je nekoliko puta u karijeri pokušao da preskoči magičnih 2,40 metara, ali mu je za to na kraju nedostajalo svega 2 centimetra, iako su kasnije analize pokazale da je imao skokove i preko te visine.

Dragutin Topić - pokazuje visinu koju je preskočio u odnosu na gol
Dragutin Topić pokazuje visinu od 2,37 metara, koju je preskočio na juniorskom Svetskom prvenstvu gde je uz zlatnu medalju postavio i još uvek važeći svetski rekord za juniore, u poređenju sa fudbalskim golom; Marakana, 16. avgust 1990.; Foto: MN Press/Nebojsa Parausic

Lični rekord i još uvek važeći državni rekord Srbije Topić je postavio 1. avgusta 1993. u Beogradu kada je preskočio 2,38 metara.

Kada sam ostvario važeći seniorski rekord Srbije od 2,38 metara 1993., preskočio sam po biomehaničkim analizama 2,48 metara. Možda sam išao ponekad i iznad 2,50, a da ne znam – ističe Topić.

Dragutin Topić je skoro čitavu karijeru proveo u Crvenoj zvezdi, a nakon dvogodišnje pauze i povratka iz penzije 2011. dve sezone je nosio dres Partizana.

Nastupio je 6 puta Olimpijskim igarama, 10 puta na Svetskim prvenstvima od čega dva puta u dvorani, 7 puta na Evropskim šampionatima, Univerzijadama, Mediteranskim igrama, Ekipnim prvenstvima Evrope

Sa najvećih takmičenja može da se diči da je osvojio bronzu na dvoranskom Svetskom prvenstvu 1997., zlato 1990. na EP-u na otvorenom, iz dvorane sa kontinentalnog šampionata ima tri medalje, jedno zlato iz 1996. i dve bronzane iz 1993. i 2000. Osvojio je i zlato na Univerzijadi 1995., bronzu na Mediteranskim igrama 2009. …

Poslednji nastup imao je na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. sa punih 41 godinom. Tada nažalost nije uspeo da preskoči početnu visinu od 2,16 metara, ali će novijoj generaciji ostaće upamćen njegov nastup na Vojnoj akademiji te godine kada je sa preskočenih 2,28 metara u 41. godini čime je ispunio normu za svoje 6. OI.

(Atlex.rs)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *