2.December.2020

Atlex

Specijalizovani srpski atletski portal

Starter – jedna od najvažnijih uloga u atletici: Čak 8 startova u dve trke bilo je mnogo za novi napad na državni rekord (VIDEO)

Start trke na 100m - juniorsko prvenstvo Vojvodine 2020 - 22. avgust; Foto: Atlex

Više se ne postavlja pitanje da li će nego kad će Aleksa Kijanović oboriti državni rekord na 100 metara, a to je moglo da se dogodi već prethodne subote u Novom Sadu, ali se još jednom pokazalo da je sudija starter jako važna i odgovorna uloga.

Na juniorskom prvenstvu Vojvodine u Novom Sadu, ove subote 22. avgusta, dogodilo se nešto što se ne pamti, da gotovo ni jedna trka nije imala uspešan prvi start.

Vraćane su trke i po nekoliko puta, a najveći problem viđen je kod seniora na 100 metara gde je viđeno čak 10 startova u tri trke.

Dve grupe sprintera, jačine gotovo finala seniorskog prvenstva Srbije, nije imalo sreće sa startovima. U prvoj grupi u kojoj je trčao Aleksa Kijanović trka je startovala tek iz 5. pokušaja! Naredna grupa u kojoj je izmeđuostalih trčao Boško Kijanović je startovala iz drugog, a finale iz trećeg, ali i za taj start sprinteri su mislili da će se ponoviti međutim, on je pušten pa su rezultati znatno slabiji nego što su mogli da budu.

Priprema za start trke na 100m
Priprema za start trke na 100 metara – finale VK za seniore na juniorskom prvenstvu Vojvodine 2020 – 22. avgust; Foto: Atlex

Pred taj poslednji start sprinteri su već počeli vidno da pokazuju svoja nezadovoljstva nikad većim brojem neuspelih startova.

U pravilima ne stoji koliko starter treba da drži sprintere na komandi pozor pre pucnja, to je individualno od trke do trke, ali svaki starter mora da poseduje osećaj za to. Po tome se on razlikuje od ostalih sudija, zato je on starter discipline u kojoj je sve vezano za hiljaditinke, a upravo je to bio glavni problem na ovom takmičenju.

Svi sprinteri su se nakon takmičenja bunili da ih je starter predugo držao na komandi pozor u svim pokušajima. Vrhunac tog neosećaja za start viđen je u finalnoj trci kada je u trećem pokušaju trka puštena iako su svi sprinteri zastali na kratko nakon starta misleći da će se trka ponovo ponoviti međutim, ona je puštena.

Neverovatna scena se dogodila pred start te trke kada je starter zapisivao imena finalista, pošto nije bilo startne liste, i kada je došao do braće Kijanović začudio se kada je čuo ponovo isto prezime.

Na kraju njih dvojica kao da su trčali iz besa dok su ostali samo odradili posao jer nije bilo dobrog starta. Aleksa je kroz cilj prošao za 10,55 sekundi, dve stotinke ispred Boška, dok je treći bio Bulajić sa 11,09 iako je u prvoj trčao 10,91 sekundi.

Ovo je još jedan dokaz onoga što svi atletičari već godinama tvrde i traže da starter mora da bude bivši sprinter koji ima osećaj za davanje starta, a u ovom slučaju su imali primer da starter ne poznaje ni državne rekordere.

Iako nekome sa strane može da izgleda kao lako posao – vikneš pozor i pukneš, svedoci smo da se sprinteri često bune na taj ’’lak posao’’.

Bitna stavka je osećaj i on razlikuje sudije od discipline do discipline. Praktično znanje (da se nekad takmičilo u toj disciplina) o disciplini koja se sudi, u ovom slučaju sprint, je izuzetno bitno, i ta ’’sitnica’’ može vrlo mnogo da pomogne atletičarima jer posao sudije je jako važan i bitan kada su konačne preformanse atletičare u pitanju.

Važan u smislu da svojim iskustvom i znanjem ne ošteti atletičara. Da je svojim iskustvom i znanjem svestan njegove važne uloge ali da je ne ističe, da ne stavlja sebe ispred bilo kog drugog  već da se stavi na raspolaganje atletičarima i da im bude od pomoći bez dodatnog ometanja.

Šta je sprint i njegov start

Trenutku kada je 8 momaka ili devojaka pod velikim nabojem i tenzijom, kada su fokus i koncentracija na 200 posto, kada o svemu odlučuju milimetri i hiljaditinke, kada u tih 10,11, 12 sekundi treba sve da se pokaže šta se treniralo prethodnih meseci…

U takvim uslovima gde nema mesta za grešku i improvizaciju jako je važno imati i sudije koji su svesne toga, koji znaju taj osećaj i koje kada daju start imaju osećaj kao da one ulaze u blok.

Rezultati

                                         100m     W +0.1    I grupa
1. 10,60 Kijanović Aleksa 97 BAK
2. 11,10 Ištvanović Filip 91 CZB
3. 11,12  Gnip Aljoša 98 VNS
4. 11,13 Kovačević Nikola 99 CZB
5. 11,89 Šaponjić Stefan 94 BAK

                 

                                         100m     W +2,2     II grupa
1. 10,53 Kijanović Boško 00 BAK
2. 10,89 Grujić Miloš 98 BAK
3. 10,91 Bulajić Nemanja 96 CZB
4. 11,16  Đurović Vasilije 99 VNS
5. 11,18 Vučurović Marko 92 CZB

 

                                         100m     W +0.6      FINALE
1. 10,55 Kijanović Aleksa 97 BAK
2. 10,57 Kijanović Boško 00 BAK
3. 11,09 Bulajić Nemanja 96 CZB
4. 11,15 Vučurović Marko 92 CZB
5. 11,37 Kovačević Nikola 99 CZB
6. 11,51 Ištvanović Filip 91 CZB
7. 11,89 Šaponjić Stefan 94 BAK
   Dsk. Čl.162.t 6 Grujić Miloš 98 BAK

(Atlex.rs)

2 thoughts on “Starter – jedna od najvažnijih uloga u atletici: Čak 8 startova u dve trke bilo je mnogo za novi napad na državni rekord (VIDEO)

  1. Prijatelju ti i dalje ne znas ko je Aleksa a ko je Bosko, daj edukuj se bar minimalno o sportu koji sudis, a ako ne o sportu onda bar o disciplini za koju si glavni sudija. Sprinter o kome pricas da nije postovao sudije, da je dobio zuti karton i ostalo je Bosko, a sprinter koji juri rekord na 100 je Aleksa i njemu si dao zuti karton na prvoj trci, pomesao si loncice. To je tvoja bruka i neznanje, ali toliko postovanja valjda treba da imas. Druga stvar, nista ti nisi protiv pravila uradio, tako i treba, nije naznaceno vreme drzanja u pozoru, ali nisi jedini starter u zemlji, kako je onda moguce da samo pod tvojom komandom bude toliko problema oko starta? Zar to onda govori da su svi ostali starteri umesani u neka namestanja a i jedini pravedan i posten i drzis nenormalno u pzporu takmicare? Rekao bih da je slucaj da ti preterano dugo drzis. Pritom to su iskusni sprinteri koji su prosli stotine trka i na desetine startera i svi kazu da niko tako lose nije davao start kao ti, opet ispasce svi oni pojma nemaju, ti si u pravu. I kao trece ne secam se da si ti davao startove trka u Novom Sadu niti bilo gde drugo tako da bi bilo sjajno da svoje iskustvo prvo steknes na mladjim kategorijama, pa tek posle kad naucis posao, i ucesnike, onda dajes start seniorima. Previse je to odgovorno. Verujem da ce Aleksa oboriti drzavni na trci sa falš startom, regularno kao sto je u Svedskoj trcao 6,67 skroz regularno i sa svom mogucom elektronikom, ne treba njemu neki starter neznalica iz Novog Sada da namesta pucanj. I jos jednom edukuj se bar za disciplinu koju sudis, sramota je, ipak su to jedni od najboljih atleticara u Srbiji, pitace te neko dete koje trenira o njima a ti neces znati ni ko je koji…

  2. Pišem ovo kao starter pomenute trke.

    Pre svega hvala na pohvalama koje su upućene u tekstu, mada, stiče se utisak da to nije bila namera teksta. A najveća pohvala je u tome da je sve bilo po pravilima. Takođe, velika pohvala je u tome da se, iz činjenice da nisam znao ko trči, može zaključiti da trka nije imala poseban tretman. Koliko se sećam, pravila su ista za sve, trčao Linford Kristi, Bolt, neko od Kijanoviča. ili neki veteran Pavlović (OK, mala razlika, veteranima je dozvoljen visoki start). U stvari lažem. Imala je poseban tretman. Tokom kvalifikacija, na sva cimanja i izletanja, nisu dodeljivani crveno-crni kartoni, nego samo žuti. I to, priznaću javno, mislim da je bila pogrešna odluka, jer je upravo to bio razlog (uz jedno otkazivanje pištolja) zašto smo imali toliko ponovljenih startova. Previše je nakon toga bilo cimanja i izletanja. Ali, jednom ustanovljen kriterijum se morao držati za sve. Barem do kraja kvalifikacija. A za finale su bili upozoreni da će biti diskvalifikovani. Kao što se, uz ogromno čuđenje, i desilo,. Kao da je bio cilj da svi takmičari ulete u pucanj i da se start ponavlja dok se to ne desi. A tokom tog poslednjeg starta u finalu, samo je jedan takmičar “zaspao u bloku”. Ostali su startovali ujednačeno. E sad, zašto tvrde da su zastali posle starta (ako su), mislim da to oni bolje znaju. A što se juniorskih takmičenja tiče, sem jednog otkazivanja pištolja, sva ostala ponavljanja starta su prouzrokovali sami takmičari. Čemu onda prozivka sudija za neuspešne prve startove? Da li treba ponoviti nepravilan start ili ga pustiti? Stiče se utisak da se krivica za neoboren rekord svaljuje tamo gde ne bi trebalo da je bude, ali to je OK. To mi ne smeta. Međutim, smeta mi nešto drugo. Kao da se stvara atmosfera da je obaranje rekorda bitnije od svih principa i pravila. Pa čak i od sportskog ponašanja. Nije nigde napomenut Aleksin žuti karton zbog ignorisanja instrukcija sudije, ometanja drugih trka i ponašanja kojim stiče prednost u odnosu na ostale trkače. Ovim tekstom kao da se vrši pritisak na sudije da je OK pustiti pogrešan start, ako će se u toj trci oboriti rekord koji je, koliko sam shvatio,…. (ovaj deo neću napisati, ali se dovoljno o tome pričalo tog dana nakon druge kvalifikacione trke i uletanja u pucanj). Ako se želi postići rekord bez i trunke sumnje u njega, ili u startera, onda, u sledećoj takvoj prilici treba postaviti falsh-start elektroniku, pa će jedan, ljudski (ili bih po tonu pre mogao reći “neljudski), faktor biti eliminisan. A slučajevi Vedrana Samca i sudijskog “dvokoraka”, ili Asmirove pertle, sasvim dovoljno govore o tome da na rekord ne sme da padne ni kap sumnje.

    A nakon svega ovoga, drago mi je da nisam znao kolika je “važnost” trke i ko su trkači koji su u njoj učestvovali. A da li sam duže držao na “pozor”? U odnosu na kvalifikacije, jesam. Ali u odnosu na juniorska finala, koja su toj trci prethodila, nisam. Isti tretman za sve. I nema šablona.

    I da završim, iskreno želim Aleksi da, u jednoj lepoj i regularnoj trci, sa falsh-start mašinom, dođe do tog željenog državnog rekorda i da se o toj trci samo lepo priča, a ne sa onim kiselim pogledaom koje znači “da, oborio ga je, ali…”.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *