Aleksa Kijanović oborio državni rekord na 60 metara: Trka izazvala mnogo ”bure” (VIDEO)(FOTO)

Odlično je trčao tokom cele zime Aleksa Kijanović i na zvaničnom prvom takmičenju u Atletskoj dvorani u 2020. istrčao je 60 metara ubedljivo najbolje u istoriji Srbije – 6,70!

Na debiju u novom klubu pred domaćom publikom Aleksa Kijanović je ubedljivo, za čak 5 stotinki, postavio novi rekord Srbije na 60 metara istrčavši u finalu Prvenstva Beograda 6,70 sekundi.

– Prezadovoljan sam trkom, oboren državni i lični rekordom za pet stotinki. Od samo starta sam krenuo jako prema napred. Brat Boško je tu bio ispred mene i sjajno mi je poslužio za razvoj brzine i na kraju je rezultat došao – bile su prve Aleksine reči nakon trke života.

Ovo je novina koja je do sada predstavljala problem starijem Kijanoviću, ali iskustvo sa međunarodnih trka je slabost pretvorilo u prednost.

– U takvoj situaciji bih se do pre 2 godine sigurno ukočio, ušao u loš ritam i sigurno izgubio trku, ali nakon već dve godine sjajnih međunarodnih nastupa nisam dozvolio takvu grešku. Trčao sam svoju trku i pokazao koliko vredim ove godine.

Iako redovno trči od sredine decembra, Aleksa kaže da je sezona tek počela i da je sada siguran da je spreman i za nešto o čemu niko nije ni smeo da razmišlja sve do danas – trku na 6,60 i nešto.

– Prezadovoljan sam, još uvek je januar, biće još dosta trka i cilj je da istrčim ispod 6,70. Ali sada se spremam polako za sledeća takmičenja, a najvažnije je da budem zdrav, da me povrede zaobiđu i ova zima će biti još brža.

”Bura” oko trke i rekord u ”drugom planu”

Ova trka je međutim donela mnogo bure u Atletskoj dvorani kod svih prisutnih, pa je možda i fantastičan rezultat Alekse bio tema broj dva, a prva očite i neverovatne sudijske greške.

Sve je počelo u kvalifikacijama u najjačoj, prvoj, grupi gde je većina atletičara bilo zbunjeno da li je start regularan i da li se uopšte trči. U toj trci su trčali Aleksa i Boško Kijanović, Nemanja Bulajić, Miloš Grujić, Filip Ištvanović, Mihajlo Mandić, Nikola Kovačević i Todor Todorović.

Bilo je nekoliko ”cimanja” u bloku (blagih pomeranja, kao da će se startovati, ali bez starta) zbog čega je veliki broj atletičara loše startovalo.

Za obične posmatrače možda i neprimetna pomeranja, ali u trenutku velike napetosti i iščekivanja pucnja, svaki i najmanji pokret se oseti, primeti i izazove reakciju atletičara sa strane. To su nenamerni potezi sprintera koji se dešavaju od prevelike želje za što boljim startom, ali kada se to dogodi sudije su dužne da podignu sve aktere, dodele zeleni/žuti karton i da se start trke ponovi. To se ovde nije dogodilo i rezultati su bili jako slabi, i ako je to bilo osam najbržih gde su svi trebali da se sastanu i u finalu. Međutim ”samo” pet je ušlo u finale, a nakon jednog odustajanja ušao je i šesti.

Na to ”cimanje” najviše je odreagovao Mihajlo Mandić koji je po snimku, iz kog se ipak ne može najbolje videti, krenuo pre svih. Videvši da je startovao ili pre pucnja ili da nešto nije uredu on je bukvalno stao posle nekoliko koraka, ali trka nije bila prekinuta.

I dok su sprinteri bili zbunjeni i razočarani zbog loših rezultata finale im je donelo još veći problem.

Da se odmah ogradimo, poenta nije ’’upiranje prsta’’ ni na koga ili da se okrivi neko da je namerno pogrešio. Greške su sastavni deo života, ali je problem kada se one ponavljaju, kada one utiču na nečiji rezultat, rad i trud, a da se one ponavljaju i da nema nikakvih sankcija.

Slično se dogodilo i 2018. takođe na seniorskom Prvenstvu Beograda kada je Boško Kijanović vidno krenuo pre pucnja, ali sudije nisu reagovale da označe pogrešan start.

Sada se dogodio još vidniji prestup i to čak dva atletičara međutim, trka nije prekinuta.

Treba napomenuti, da nakon detaljne analize, gotovo sa sigurnošću možemo da tvrdimo, da su rezultat i start Alekse Kijanovića regularni i ispravni.

Nakon gledanja našeg snimka vidi se da je Aleksin mlađi rođeni brat Boško (4. staza) krenu mnogo pre pucnja. Ništa ne bi bilo sporno da je trka prekinuta, ali ona je nastavljena. Boškova prevremena reakcija je prouzrokovala takođe prevremenu reakciju i Marka Vučurovića (7. staza).

Reakcija iz bloka se nije merila (razlog tome je starosti tehnologije koja ima dosta nedostataka zbog kojih se izbegava njeno korišćenje), ali nakon analiza svih snimaka može se zaključiti da je start Alekse Kijanovića ispravan, da je bio možda i njegov najbolji u karijeri i da je upravo to razlog ovog rekorda.

Dozvoljena reakcija je  0,100 sekundi, a Aleksa je verovatno ”ubo” savršen start koji bi vrlo verovatno da se on merio bio između 0,110-0,120. Golom oku, a pogotovo na snimku gde putuje zvuk može da deluje kao prestup, ali da je bilo ”mašine” ona bi pokazala odličan start. Sprinteri prosečno beleže reakcije oko 0,130-0,140, a svaka reakcija ispod 0,120 čak i sudijama na startu može da deluje kao prestup.

Međutim, po snimcima koje su nam pokazivali ljudi sa tribina i oko staze, može se zaključiti da je krivac ”karambolu” ponovo bilo ”cimanje”. Na pojedinim snimcima može se videti da je atletičar iz staze 6. Stefan Kaljuš ”cimnuo” gurnuvši zadnju nogu na papučicu, ali nije krenulo. To pomeranje u bloku, koje običnom čoveku ne znači ništa, a možda ga i ne vidi, u situacijama velike napetosti i iščekivanja se i te kako oseti i primeti i to je možda bio razlog prevremenog starta Boška Kijanovića i Marka Vučurovića.

Bilo kako bilo, trka je proglašena regularnom, sudije i delegat takmičenja su potpisale dokument da ništa spornog nije bilo.

Odmah nakon trke Aleksa je odradi i doping test i potvrda novog rekorda Srbije biće ozvaničena za koji dan.

Da napomenemo još jednom, trka Alekse Kijanovića je regularna, a tekst u kome se opisuje šta se desilo nije namenjen da na ikoga se upire prst, već je rečeno ono što je svako ko je bio prisutan video, svidelo se to nekome ili ne, sve se ovako dogodilo.

Da li je došlo do greške, ko je kriv i da li treba da bude posledica nije na nama da sudimo. Svako može da ima svoje mišljene.

Kako atletičari greše, tako i svi koji čine jedno sportsko takmičenje mogu da pogreše, ali greške su tu da bi na njima učili i kao se ne bi ponavljale.

Problem nastaje kada se one ponove, a još više kada posledica ne bude.

Atletičar dobije crveni karton, ima manje ispravnih skokova, obori letvicu, i to su njegove posledice grešaka, a imaju li i ostali akteri jednog takmičenja posledice nakon načinjenih grešaka/previda?

(Atlex.rs)